Serbian Medieval History

У раду се расправља питање дипломатичке природе Свето-
стефанске хрисовуље сачуване у облику књиге. Оригинал Милутинове повеље није
нужно морао да буде обликован у виду свитка, а примерак који се сачувао могао би
да буде сам оригинал, уобличен тек пошто је архиепископ Никодим издао потврду,
најраније 1317. У другом одељку настоји се одговорити на питања када је, где и под
каквим околностима пронађена хрисовуља цара Душана за манастир Бањску.

У раду ће бити анализирани подаци које пружају житија о чудесним излечењима на гробовима српских светитеља током средњег века. Описи исцељења које дају поменути извори омогућиће нам и да увидимо на који начин су се преплитали религија и медицина. Увидећемо уједно и које болести су сматране за најтеже у српској средњовековној средини.

У раду се обнова манастира Преподобног Прохора Пчињског у доба владавине краља Стефана Уроша II Милутина посматра у контексту одређених црквено политичких прилика које су облежиле крај XIII и почетак XIV века у Византијском царству и Србији и њиховим узајамним везама. У том смислу, предлаже се један шири контекст посматрања мотива за обнови култа Преподобног Прохора Пчињског и манастира као његовог средишта, пре свега у контексту подвлачења аутокефалности Српске цркве која се од обнове стара о овом старом византијском светитељском култу, онда када су тековине српске црквене аутокефалности биле угрожене Лионском унијом. Такође, обнова Прохоровог манастира посматра се и у складу са новим тенденцијама унутар византијског света који је обележио покрет исихаста како на Светој Гори, тако и у држави краља Милутина, где је будући архиепископ Данило  II артикулисао исихастичке идеје и појмове у својем делу Животи краљева и архиепскопа српских.

Објављује се каталошки преглед сачуваних или познатих исправа (свега 17)
које су сачињавале део средњовековног архива манастира Врањине. Каталог
је састављен на основу издања аката и обавештења у литератури, а предложе-
на решења о ауторству, времену издавања или традицији докумената заснива-
ју се највећим делом на елементима садржаја. Рубрика за сваку повељу обу-
хвата регест, податке о примерцима, преглед издања, превода и литературе и
коментар о најважнијим или спорним питањима.

This paper discusses two short Latin letters of Despot Stephen Lazarevic (1389-1427) from the National Archives of Hungary, which so far remained unnoticed in Serbian historiography. The letters were written between 1411 and 1420/1421, one in Belgrade, another in Batočina, and sent to Stephen Himfi of Remete and Benedict Himfi of Dobronte, despot's representatives on his estates in Szatmar county in Hungary. The letter of Despot Stephan written in Batočina represents the earliest mention of this small town in the valley of the Velika Morava, and testifies its medieval past.  In the early 15th century Batočina appears to be unfortified settlement, perhaps with the status of market place.

На основу објављене и необјављене преписке Стојана Новаковића
и његових уводних студија и коментара уз издања средњовековних извора приказује се и објашњава Новаковићев рад на прикупљању, вредновању и објављивању извора. Та страна Новаковићеве научне делатности посматра се кроз његове погледе на значај извора за изучавање српске историје, језика и књижевности, сарадњу с другим научницима на прикупљању извора, напоре да се што више извора учини доступним за научни рад. Темељно су обрађене његове замисли и подухвати систематског издавања средњовековних српских извора, с тежиштем на удео ЈАЗУ и њеног председника Фрања Рачког у настанку и концепцији издања
корпуса споменика средњовековног српског права.

UVOD 13 POLO@AJ, ODLIKE TLA, NASLE\E PRO[LOSTI I KOMUNIKACIJE 21 MAGLI^ U ISTORIJSKIM IZVORIMA 29 OTKRIVANJE MAGLI^A 35 SISTEMATSKA ISTRA@IVANJA ZATE^ENO STANJE LOKALITETA …35 ETAPE ISTRA@IVANJA …37 METODOLOGIJA ISTRA@IVANJA …49 STANJE TERENSKE DOKUMENTACIJE I ARHEOLO[KIH NALAZA …51 KULTURNA STRATIGRAFIJA …53 55 STARIJE UTVR\ENJE 63 SREDNJOVEKOVNI ZAMAK FORTIFIKACIJE …64 CRKVA SVETOG \OR\A …90 PALATA …105 STAMBENA ARHITEKTURA …119 CISTERNE …141 ODLIKE ARHITEKTURE FORTIFIKACIJA I STAMBENIH ZDANJA MAGLI^KOG ZAMKA …144 149 TURSKA TVR\AVA 157 ARHEOLO[KI NALAZI 193 ZAKLJU^NA RAZMATRANJA 203 KATALOG NALAZA 227 MAGLI^ CASTLE -Summary 239 BIBLIOGRAFIJA 245 PRILOG Vesna Biki} TRPEZNO POSU\E IZ MAGLI^KOG ZAMKA Traganje za odlikama vizantijskog nakita 7

This work treats an episode from the early relations between the Ottoman Empire and the Bosnian Kingdom through the prism of a joint attack on Bosnia carried out by Ottoman and Serbian soldiers in 1398. Namely, after the initial hostile contacts between Bosnia and the Ottomans in the 1380-ies, during the last decade of the 14th century Bosnia continued to suffer an increasing number of strong attacks which were executed by Ottoman raiding forces based in the marcher region of Skoplje. The last of those harassing incursions occurred in January of 1398 when the sons of Sultan Bayezid, allied with the army of Serbian Prince Stefan Lazarević, attacked the borders of Bosnia. Even though their assault was significant, causing distress and disturbance in Bosnia itself, and in the coastal regions of Zeta as well, the attackers were thwarted by the harsh winter conditions and the terrible cold. Despite the fact that their offensive was unsuccessful, it still brought about almost an immediate change in the political landscape of Bosnia. Soon a new monarch appeared on the Bosnian throne, and with him a completely new attitude towards the Ottomans. Already by 1399 it was well known in the region that “Bosnians are allied with the Turks”.

У хришћанској цивилизацији средњега века поседовање "својих", националних светаца било је од посебне важности за оне народе који нису имали сопствене представнике у догађајима Свете историје, нити непосредан додир са посвећеним тлом Свете земље. Опробаним средствима -преузимањем и подражавањем освештаних узора као и поступком "транслације светости", ови народи су градили политички и духовни идентитет и тако стицали место у поретку хришћанских држава. На простору византијског комонвелта, ти процеси су, са становишта механизама и начина спровођења, имали своје високе узоре у култној пракси Ромејског царства. 1 У средњовековној Србији, појава националних светаца везује се за почетке државности а испољава кроз "канонизацију" владара. 2 Први српски владарски култ образован је у Зети, у првој половини XI века, прослављањем кнеза Јована Владимира. У његовом Житију, сачуваном у латинској хроници (Летопис попа Дукљанина) из средине XII века, кнежев лик грађен је уз помоћ препознатљиве топике: праведан и побожан владар, уз то чудотворац, кнез Владимир је, жртвујући се за свој народ, вољно изабрао мученичку смрт. Околност да је лик Јована Владимира уобличен према обрасцу владара-мученика треба свакако тумачити у ширем контексту епохе X-XI века, када овај светачки тип доживљава велику популарност -у Византији (култ цара Нићифора II Фоке), а нарочито, у словенском свету (свети Вацлав Чешки, свети Борис и Гљеб у Русији). 3 1 Eastmond, 'Local' Saints, 707-749. 2 Поповић Д., Под окриљем светости; Марјановић-Душанић, Свети краљ; eadem, Marjanović-Dušanić, L' écriture et la sainteté (са референтном библиографијом). 3 Marjanović-Dušanić, Patterns of Martyrial Sanctity, 69-79; eadem, Свети краљ, 93-96 (са референтном библиографијом). 12 Богдановић, Историја старе српске књижевности, 156-163; Шпадијер, Светогорска баштина, 43-48. Сл. 92. Пећ, црква Светог Димитрија, свети Сава Српски

У раду се анализирају развој, саставни делови и идео-
лошка и политичка позадина територијалне компоненте краљевске ти-
туле Немањића. У краљевским исправама (1217–1345) могу се издвојити
три, односно четири основне варијанте територијалне компоненте ти-
туле – I развијена (Српска земља + поименично наведене српске при-
морске кнежевине); II латинска подваријанта развијене (Servia и/или
Rassia + поменично наведене историјске области); III дводелна (Српска
земља + Поморска земља); IV троделна (Српска земља + Поморска земља
+ Грчка земља) – и више прелазних облика и подврста.

U članku je donesen opširni pregled političke, društvene i kulturne povijesti Bosanskoga Kraljevstva od Tvrtkova uspeća na prijestolje pa do pada svih ostataka i stečevina Bosanskoga Kraljevstva pod Osmanlije. Posebno su fokusu ondašnji bosansko-hrvatski odnosi. Mnogo je originalnih promišljanja poput početaka uporabe brzopisne ćirilice na hrvatskom prostoru povezano s ustrojem pisarske kancelarije u Klisu, datacija Hrvojeva portreta u viteškoj opremi koja se nalazi na kraju Misala kneza Hrvoja i sl. Zanimljivom se čini teza da je osmansko „raščinjavanje“ hrvatskoga prostora posljedica dugotrajnih sukobljavanja Bosanskoga i Ugarskoga Kraljevstva ponajviše na hrvatskom prostoru.

У раду се указује на могуће правце у тражењу одговора на питање колико је стварна
или идеологизована представа о историјској прекретници Немањиног доба резултат његове др-
жавничке мудрости и историјских околности, а колико резултат политичке пропаганде његових
идеолога и потомака.

Dobrič je geografska oblast između Južne Morave u Toplice i Jastrebca. U vreme Stefana Nemanje na ovom prostoru se najverovatnije nalazila župa Uška.  Kralj Stefan Dečanski je na Dobriču okupio vojsku pred Velbužku bitku. Konstantin Filozof pominje  Dobrič u vezi sa pohodom sultana Muse 1413. g.

15 Поповић, Иванишевић, Град Браничево, 125-175. 16 Милошевић Г., Становање у средњовековној Србији, 143-195. Сл. 25. Трговиште, кућа од камена, XV-XVI век, реконструкција Берић, Рашковић, Резултати рекогносцирања = Н. Берић, Д. Рашковић, Резултати рекогносцирања античких и средњовековних налазишта трстеничке општине и суседних области, ГСАД 18 (2002) 137-156. Бикић, Антички узори = В. Бикић, Антички узори у средњовековном накиту XI-XII века на тлу Србије, in: Трећа југословенска конференција византолога, edd. Љ. Максимовић, Н. Радошевић, Е. Радуловић, Београд-Крушевац 2002, 237-247. Бикић, Глеђосана керамика у Србији = В. Бикић, Хронолошки, технолошки и стилски оквири глеђосане керамике у Србији: пример манастира Студенице, in: М. Поповић, Манастир Студеница -археолошка открића, Београд 2015, 337-357. Бикић, Ексклузивно кинеско посуђе = В. Бикић, Ексклузивно кинеско посуђе на Балкану: налази Селадона из XIV века са Београдске тврђаве, ЗНМ 21/1 (2013) 253-273. Бикић, Кухиња и трпеза = В. Бикић, Кухиња и трпеза: посуђе у свакодневном животу, in: Приватни живот у српским земљама средњег века, edd. С. Марјановић-Душанић, Д. Поповић, Београд 2004, 139-160. Бикић, Позноготички бронзани свећњаци = В. Бикић, Позноготички бронзани свећњаци са Београдске тврђаве, Саопштења 24 (1992) 224-228. Бикић, Србија и Византија у 13. веку = В. Бикић, Србија и Византија у 13. веку: археолошка сведочанства о трговинском промету, in: Шеста национална конференција византолога, Београд, 18-20. јун 2015 (у штампи). Бикић, Средњовековна керамика Београда = В. Бикић, Средњовековна керамика Београда, Београд 1994. Бикић, Трпезна керамика = В. Бикић, Трпезна керамика из смедеревског замка, in: Пад Српске деспотовине 1459. године, ed. М. Спремић, Смедерево-Београд 2011, 409-416. Бикић, Поповић, Археолошке теме = В. Бикић, М. Поповић, Археолошке теме у будућим византолошким истраживањима у Србији, in: Византијски свет на Балкану II, edd. Б. Крсмановић, Љ. Максимовић, Р. Радић, Београд 2012, 655-665. Благојевић, Државна управа = М. Благојевић, Државна управа у српским средњовековним земљама, Београд 1997 (Београд 2001). Благојевић, Соће = М. Благојевић, Соће -основни порез средњовековне Србије: једна перпера или кабао жита, Глас САНУ 390 (2001) 1-44. Благојевић, Српски сабори = М. Благојевић, Српски сабори и сабори отачаства Немањића и Лазаревића, Глас САНУ 410, Одељење историјских наука, књ. 14 (2008) 1-40. Благојевић, Медаковић, Историја српске државности I = М. Благојевић, Д. Медаковић, Историја српске државности I: Од настанка првих држава до почетка српске националне револуције, Нови Сад 2000. Богдановић, Историја старе српске књижевности = Д. Богдановић, Историја старе српске књижевности, Београд 1980. Божилов, Гюзелев, История на средновековна България = И. Божилов, В. Гюзелев, История на средновековна България, VII-XIV век, София 1999. Божић, Доходак царски = И. Божић, Доходак царски (поводом 198 члана Душановог законика Раковачког рукописа), Београд 1956. Божић, Коњ добри и оружје = И. Божић, Коњ добри и оружје (уз члан 48 Душановог законика), Зборник Матице српске за друштвене науке 13-14 (1956) 84-92. Бојанин, Забаве и светковине = С. Бојанин, Забаве и светковине у средњовековној Србији од краја XII до краја XV века, Београд 2005. Бојовић, Краљевство и светост = Б. И. Бојовић, Краљевство и светост. Политичка филозофија средњовековне Србије, Београд 1999. Борисов, Керамика и керамично производство = Б. Борисов, Кeрамика и керамично производство през XI-XII век от територията на днешна Югоизточна България, Раднево 2002. Брмболић, Лазаревић, Манастир Манасија = М. Брмболић, К. Лазаревић, Манастир Манасија -резултати археолошких истраживања 2013. године, ГДКС 38 (2014) 69-73. Брокијер, Путовање преко мора = Бертрандон де ла Брокијер, Путовање преко мора, Београд 1950. Бугарски, Иванишевић, Раносредњовековна остава = И. Бугарски, В. Иванишевић, Раносредњовековна остава гвоздених предмета из Рујковца и слични налази са подручја централног Балкана, Старинар 63 (2013) 131-152. Веселиновић, Војска = А. Веселиновић, Војска у средњовековној Србији, Војноисторијски гласник 1-2 (1994) 385-422 (= idem, Држава српских деспота, Београд 2006, 153-204). Веселиновић, Држава српских деспота = А. Веселиновић, Држава српских деспота, Београд 2006. Винавер, Проблем производње сребра = В. Винавер, Проблем производње сребра у средњевековној Србији, Историјски записи 17/3 (1960) 481-512. Винча = Винча у праисторији и средњем веку, каталог изложбе, Београд 1984. Војводић, Владарски портрети у Дуљеву = Д. Војводић, Српски владарски портрети у манастиру Дуљеву, Зограф 29 (2002-2003) 143-160. Војводић, Укрштена дијадима и "торакион" = Д. Војводић, Укрштена дијадима и "торакион". Две древне и неуобичајене инсигније српских владара у XIV и XV веку, in: Трећа југословенска конференција византолога, edd. Љ. Максимовић, Н. Радошевић, Е. Радуловић, Београд-Крушевац 2002, 249-276. Вуксан, Средњовековни локалитети = М. Вуксан, Средњовековни локалитети у околини Бора, ГСАД 6 (1990) 191-196. 1 9 0 БИБЛИОГРАФИЈА Гајић, Сребрне чаше = М. Гајић, Сребрне чаше позног средњег века у Србији. Каталог изложбе, Београд 2010. Гај-Поповић, Новац и ковница = Д. Гај-Поповић, Новац и ковница краља Радослава, Нумизматичар 8 (1985) 102-118. Георгиева, Керамика от двореца на Царевец = С. Георгиева, Керамика от двореца на Царевец, in: Царевград Тьрнов, Дворецьт на бьлгарските царе през Втората бьлгарската дрьжава II, Керамика, битови предмети и вьорьжение, накити и тькани, София 1974, 7-186. Григоров, Метални накити = В. Григоров, Метални накити от средновековна България (VII-XI век), София 2007. Гръцки извори за българската история = Гръцки извори за българската история VII, София 1968.

The Institute for Balkan Studies of the Serbian Academy of Sciences and Arts (SASA), in cooperation with the Archbishopric of Ohrid and the Metropolitanate of Skopje, has published a new book in its special editions series: The Frescoes of Marko’s Monastery (Markov manastir) by Marka Tomić Đurić, PhD and research associate at the Institute for Balkan Studies of the SASA. The monograph deals with one the most thematically elaborate, conceptually complex and artistically relevant ensembles in Serbian fresco painting of the second half of the 14th century, commissioned by ktetors King Vukašin Mrnjavčević of Serbia (1365–1371) and his son Marko (1371–1395). The frescoes in the Church of St. Demetrios (1376/1377) are characterized by a blend of traditional and completely original themes, iconographical patterns and programmatic concepts based on theological teachings woven into liturgical texts, particularly religious poetry. Richly illustrated and featuring an abundance of visual material, the monograph represents a rounded research project which employs modern methodology to assess and interpret questions pertaining to the frescoes of the Church of St. Demetrios in Sušica. The structure of the book was largely shaped by the multi-layered iconography of wall paintings in the Palaiologan period and the consistent implementation of methodological principles which are rooted in field research and the detailed study of written sources on one hand, and on the other hand the author’s comprehensive insight into relevant academic literature and the current problems in worldwide Byzantine studies. The book offers a plethora of innovations and significantly expands our knowledge not only of the frescoes in the katholikon of Marko’s Monastery but also of the artistic phenomena and visual reflections of rulers’ ideologies, liturgy and theological ideas in Eastern Christian art of the late medieval period.

THE SLAVS BEGAN migrating into southeastern Europe during the chaotic sixth century, interacting – sometimes as adversaries, sometimes as subjects or allies – with the Eastern Roman (“Byzantine”) Empire. By the time of Prince Mutimir (ruled c. 850-891), many Serbs had converted to Orthodox Christianity. In 1219, under the leadership of Archbishop St. Sava, the Serbian Orthodox Church became independent from Constantinople. Beginning in the 13th century, Serbian rulers issued coins, using silver from the rich mines in their territory.  These coins help to illustrate the turbulent and dramatic history of this important Balkan nation.