1922
Изглед
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Векови: | |
Деценије: | |
Године: | |
1922 на Викимедијиној остави. |
1922. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 10. јануар — Артур Грифит је постао први председник Ирске после стицања независности те земље од Велике Британије.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 6. фебруар — Уједињено Краљевство, Француска, Јапан, Италија и САД су потписале Вашингтонски поморски споразум да би избегле поморску трку у наоружању.
- 19. фебруар — У Загребу је изашао први број листа „Борба“ иза којег је стајала илегална Комунистичка партија Југославије.
- 28. фебруар — Уједињено Краљевство је формално признало независност Египта, али је задржало контролу над Суецким каналом и пословима одбране земље.
Март
[уреди | уреди извор]- 10. март — Британске власти ухапсиле Махатму Гандија и оптужиле га за побуну.
Април
[уреди | уреди извор]- 3. април — Јосиф Стаљин изабран за генералног секретара Руске комунистичке партије (бољшевика).
Април
[уреди | уреди извор]- 16. април — Немачка и Русија су потписали Рапалски споразум којим је Немачка признала совјетску Русију и којим су обновљени дипломатски и трговински односи.
Мај
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Јун
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Јул
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Август
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Септембар
[уреди | уреди извор]- 27. септембар — Грчки краљ Константин I абдицирао је због војног пораза у рату са Турском, две године пошто се вратио на престо.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 24. октобар — Ирски парламент прихватио је устав по којем је држава добила назив Слободна Ирска Држава.
- 28. октобар — Око 40.000 фашиста-црнокошуљаша Бенита Мусолинија кренуло је из Напуља у марш на Рим.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 1. новембар — Османско царство је укинуто након 623 године постојања и последњи султан, Мехмед VI, абдицира и одлази у изгнанство у Италију 17. новембра.
- 26. новембар — Отворена је гробница фараона Тутанкамона, коју је у Долини краљева код Луксора открио енглески археолог Хауард Картер.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 2. децембар — Пад коалиционе радикално-демократске владе, с образложењем да су демократе водили преговоре са Хрватским блоком.
- 4. децембар — ВМРО под Тодором Александровим дигао устанак око Ћустендила у Бугарској.
- 6. децембар — Ратификацијом Англо-ирског споразума настаје Ирска Слободна Држава (доминион под британским сувереном).
- 16. децембар — Никола Пашић формирао хомогену (и мањинску) радикалну владу, без демократа (Прибићевић) - негативан одјек (први пут министар: Милан Стојадиновић, финансије); затим расписани избори за 18. март.
- 30. децембар — Русија, Украјина, Белорусија, и Транскавказија склапају споразум о уједињењу у Совјетски Савез.
Датум непознат
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Додељене прве дипломе из области електротехнике на Универзитету у Београду.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 9. јануар — Ахмед Секу Туре, гвинејски политичар. (†1984).
- 17. јануар — Миодраг Јовановић, југословенски фудбалер. (†2009).
- 17. јануар — Бети Вајт, америчка глумица и певачица. (†2021).
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 8. фебруар — Тихомир Алексић, српски информатичар. (†2004).
Март
[уреди | уреди извор]- 1. март — Јицак Рабин, израелски политичар. (†1995).
Април
[уреди | уреди извор]- 3. април — Дорис Деј, америчка глумица и певачица. (†2019).
- 4. април — Васа Пантелић, српски глумац. (†2008).
- 13. април — Џулијус Њерере, танзанијски политичар. (†1999).
- 22. април — Чарлс Мингус, амерички музичар. (†1979).
- 28. април — Пино Серами, белгијски бициклиста. (†2014).
Мај
[уреди | уреди извор]- 14. мај — Фрањо Туђман, југословенски и хрватски генерал и политичар. (†1999).
- 15. мај — Енрико Берлингвер, италијански политичар. (†1984).
- 27. мај — Кристофер Ли, енглески глумац. (†2015).
Јун
[уреди | уреди извор]- 10. јун — Џуди Гарланд, америчка глумица. (†1969).
- 19. јун — Оге Нилс Бор, дански физичар. (†2009).
Јул
[уреди | уреди извор]- 10. јул — Џејк Ламота, амерички боксер. (†2017).
- 15. јул — Леон М. Ледерман, амерички физичар. (†2018).
- 21. јул — Деметер Битенц, словеначки глумац. (†2018).
- 26. јул — Блејк Едвардс, амерички редитељ. (†2010).
Август
[уреди | уреди извор]- 12. август — Милош Јакеш, чешки политичар. (†2020).
- 20. август — Богдан Богдановић, српски архитекта. (†2010).
Септембар
[уреди | уреди извор]- 3. септембар — Александар Каждан, америчко-руски историчар. (†1997).
- 17. септембар — Агостињо Нето, анголски политичар, (†1979).
Октобар
[уреди | уреди извор]- 31. октобар — Нородом Сиханук, краљ Камбоџе. (†2012).
Новембар
[уреди | уреди извор]- 8. новембар — Кристијан Барнард, јужноафрички хирург. († 2001)
- 8. новембар — Курт Вонегут, амерички књижевник. (†2007).
- 14. новембар — Бутрос Бутрос-Гали, египатски политичар, дипломата и 6. генерални секретар Уједињених нација. (†2016).
- 14. новембар — Арсен Диклић, српски књижевник. (†1995).
- 16. новембар — Жозе Сарамаго, португалски књижевник. (†2010).
- 19. новембар — Рајко Митић, југословенски фудбалер. (†2008).
- 22. новембар — Јуџин Стонер, амерички конструктор оружја. (†1997).
- 29. новембар — Душко Радовић, српски књижевник и новинар. (†1984).
Децембар
[уреди | уреди извор]- 24. децембар — Ава Гарднер, америчка глумица. (†1984).
- 30. децембар — Љубиша Бачић, српски глумац. (†1999).
Непознат датум
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Александар Атанасијевић, српски шаховски проблемиста.
Смрти
[уреди | уреди извор]Март
[уреди | уреди извор]- 3. март — Владимир Јовановић, српски економиста, политичар и новинар. (*1833)
- 8. март — Алија Алијагић, комунистички револуционар. (*1896)
Април
[уреди | уреди извор]- 8. април — Ерих фон Фалкенхајн, немачки фелдмаршал и начелник генералштаба. (*1861)
Мај
[уреди | уреди извор]- 21. мај — Михаел Мајр, аустријски политичар. (*1864)
Август
[уреди | уреди извор]- 2. август — Александер Грејам Бел, изумитељ телефона (*1847).
- 4. август — Енвер-паша, турски политичар. (*1881).
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Нилс Бор
- Хемија — Франсис Вилијам Астон
- Медицина — Арчибалд Вивијан Хил и Ото Фриц Мајерхоф
- Књижевност — Хасинто Бенавенте
- Мир — Фритјоф Нансен (Норвешка)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]