2001
Изглед
Миленијум: | 3. миленијум |
---|---|
Векови: | |
Деценије: | |
Године: | |
2001 на Викимедијиној остави. | |
2001. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 6. јануар — Конгрес САД прогласио је Џорџа В. Буша победником америчких председничких избора 2000.
- 9. јануар — Биљана Плавшић се добровољно предала Хашком трибуналу.
- 15. јануар — Основана је Википедија.
- 19. јануар — Амерички председник Бил Клинтон донео одлуку о укидању спољног зида санкција СР Југославији.
- 20. јануар — Џорџ В. Буш наслиједио је Била Клинтона на месту америчког предсједника и постао 43. председник.
- Глорија Макапагал-Аројо је преузела дужност председника Филипина од Џозефа Естраде.
- 23. јануар — Инцидент самоспаљивања на Тјен Ан Мену.
- 25. јануар — Скупштина Србије изабрала нову Владу Србије на челу са Зораном Ђинђићем.
- 31. јануар — Након деветомесечног суђења шкотски суд осудио је на доживотну робију Либијца Абдел Басет ал Меграха (49) због подметања бомбе у авион Пан Ам-а, који се у децембру 1988. срушио изнад шкотског града Локербија и усмрти 270 људи. Његов саучесник Амин Халифа Фахим ослобођен је оптужби.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 6. фебруар — Аријел Шарон је победио је на изборима за израелског премијера.
- 12. фебруар — Свемирска летелица НЕАР Шумејкер спустила се на површину астероида 433 Ерос и постала прва свемирска летјелица која је слетела на неки астероид.
- 13. фебруар — Земљотрес магнитуде 6,6 погодио је Салвадор убивши најмање 400 људи.
- 16. фебруар — Бомбашки напад на аутобус "Нишекспреса" код Подујева, погинуло 10 Срба и још 2 особе су подлегле повредама касније, осим тога повређене су још 43 особе (Напад на аутобус код Подујева).[1]
- 18. фебруар — Агент америчког Федералног истражног бироа Роберт Хансен је ухапшен пошто је 22 године шпијунирао за совјетске и руске обавештајне службе.
- 24. фебруар — Ухапшен Раде Марковић, бивши шеф Ресора државне безбедности у Србији.
- 27. фебруар — Скупштина СРЈ укинула Указ о одузимању држављанства и имовине породици Карађорђевић из 1947.
Март
[уреди | уреди извор]- 3. март — Хрватска национална скупштина у Мостару прогласила је „прелазну хрватску самоуправу” у БиХ.
- 5. март — Председници СР Југославије и Републике Српске, Војислав Коштуница и Мирко Шаровић, потписали су у Бањалуци Споразум о успостављању специјалних паралелних веза СРЈ и РС.
- 7. март — Високи представник за Босну и Херцеговину Волфганг Петрич сменио је Анту Јелавића са места хрватског члана Председништва БиХ.
- 12. март — У акцији уништавања неисламских културних споменика талибанске власти у Авганистану уништиле су два највећа кипа Буде у свету.
- 23. март — После петнаестогодишње мисије у свемиру, руска свемирска станица Мир, плански је уништена потапањем у Тихом океану.
- 23. март — Хашком трибуналу предат Миломир Стакић, бивши градоначелник Приједора.
- 28. март — Заступнички дом Хрватског сабора укинуо Жупанијски дом истог.
- 30. март — На београдском насељу Дедиње окупило се неколико стотина присталица бившег председника СРЈ и Србије Слободана Милошевића, после вести да се спрема његово хапшење. Посланици СПС-а у републичком парламенту напустили заседање и придружили се демонстрантима.
Април
[уреди | уреди извор]- 1. април — После преговора са српском Владом, Слободан Милошевић се предао истражним органима и одведен у београдски Централни затвор, где му је одређен притвор.
- 1. април — Амерички шпијунски авион сударио се с кинеским ловцем изнад Јужног кинеског мора, после чега је летелица САД принудно слетела у кинеску војну базу Хајнан.
- 28. април —Бизнисмен из САД, Денис Тито, први човек који је платио лет у свемир (20 милиона долара), отпутовао је, с руском посадом, на Међународну свемирску станицу.
Јун
[уреди | уреди извор]- 1. јун — Непалски престолонаследник Дипендра убио је у палати у Катмандуу своје родитеље, краља Бирендру и краљицу Ајсварају и још шест чланова породице, а потом је извршио самоубиство.
- 11. јун — У Јагодини убијен новинар Милан Пантић, дописник „Вечерњих новости” из тог града.
- Потпредседник Владе Србије, Вук Обрадовић, разрешен дужности због оптужби да је сексуално узнемиравао колегинице из своје странке.
- 28. јун — Слободан Милошевић изручен Хашком трибуналу.
Јул
[уреди | уреди извор]- 2. јул — У САД је извршено прво усађивање механичког срца.
- 13. јул — Формиран Одбојкашки клуб „Борац” из Бање Луке.
- 14. јул — Влада Републике Србије саопштила је да је откривен камион-хладњача у акумулационом језеру хидроелектране Перућац, где је нађено између 50 и 60 лешева за које се претпостављало да су жртве рата на Косову и Метохији.
Август
[уреди | уреди извор]- 13. август — Представници Северне Македоније, Албанаца у Републици Македонији, САД и ЕУ потписали Охридски споразум.
- 17. август — Демократска странка Србије иступила из ДОС-а и Ђинђићеве Владе, оптужујући је да је повезана са организованим криминалом.
- 22. август — Милан Протић, амбасадор СР Југославије у САД, смењен са своје дужности.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 11. септембар — Терористички напади у САД, велики број жртава, срушене две зграде Светског трговинског центра у Њујорку.
- 16. септембар — Кина је после 15 година преговора примљена у Светску трговинску организацију.
- 26. септембар — Белгија је изручила Међународном трибуналу за Руанду бившег руандског министра за финансије Емануела Ндиндабахизија, оптуженог за умешаност у геноцид у Руанди.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 7. октобар — САД и Уједињено Краљевство су почеле ваздушне нападе на Авганистан због одбијања авганистанских власти да изруче Осаму бин Ладена.
- 24. октобар — У нападу америчких снага на Кабул, убијена су 22 члана пакистанског милитаристичког покрета Харакат-ул-Муџахедини, који су се борили против индијске власти у Кашмиру.
- 26. октобар — Амерички председник Џорџ Буш млађи је потписао Патриотски закон, чиме је значајно повећана надлежност америчких служби у борби против тероризма.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 9. новембар — Отпочела побуна припадника Јединице за специјалне операције Ресора државне безбедности Србије.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 6. децембар — Наташа Мићић (ДОС) изабрана је за председницу Скупштине Србије, након што је Драган Маршићанин (функционер ДСС), поднео оставку на ту функцију.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 3. јануар — Дени Авдија, израелско-српски кошаркаш
- 3. јануар — Лазар Васић, српски кошаркаш
- 21. јануар — Џексон Брандиџ, амерички глумац
- 22. јануар — Страхиња Ераковић, српски фудбалер
- 23. јануар — Олга Даниловић, српска тенисерка
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 15. фебруар — Хејли Тју, америчка глумица
- 19. фебруар — Александар Ланговић, српски кошаркаш
Март
[уреди | уреди извор]- 17. март — Иван Илић, српски фудбалер
- 25. март — Кристијан Белић, српски фудбалер
- 31. март — Џејмс Вајзман, амерички кошаркаш
Април
[уреди | уреди извор]- 26. април — Софија Перић, српска певачица
- 29. април — Грегор Глас, словеначки кошаркаш
Мај
[уреди | уреди извор]- 8. мај — Марко Павићевић, српски кошаркаш
- 24. мај — Страхиња Павловић, српски фудбалер
- 27. мај — Изабела Видовић, америчко-хрватска глумица
- 31. мај — Ига Свјонтек, пољска тенисерка
Јун
[уреди | уреди извор]- 14. јун — Марио Накић, српско-хрватски кошаркаш
- 20. јун — Бојан Томашевић, црногорски кошаркаш
Јул
[уреди | уреди извор]- 8. јул — Рил Даунс, канадска глумица
- 10. јул — Изабела Мерсед, америчка глумица и певачица
- 19. јул — Теодора Драгићевић, српска глумица
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — Стеван Карапанџић, српски кошаркаш
- 5. август — Ентони Едвардс, амерички кошаркаш
- 14. август — Петар Станић, српски фудбалер
- 16. август — Јаник Синер, италијански тенисер
- 22. август — Ламело Бол, амерички кошаркаш
- 31. август — Аманда Анисимова, америчка тенисерка
Септембар
[уреди | уреди извор]- 8. септембар — Никола Штулић, српски фудбалер
Новембар
[уреди | уреди извор]- 2. новембар — Лазар Павловић, српски фудбалер
Децембар
[уреди | уреди извор]- 18. децембар — Били Ајлиш, америчка музичарка
- 26. децембар — Алексеј Покушевски, српско-грчки кошаркаш
- 29. децембар — Немања Поповић, српски кошаркаш
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 13. јануар — Бранко В. Радичевић, српски књижевник. (*1925)
- 15. јануар — Лео Маркс, британски криптограф. (*1920)
- 31. јануар — Гордон Руперт Диксон, канадски писац научне фантастике. (*1923)
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 4. фебруар — Драган Максимовић, српски глумац. (*1949)
- 18. фебруар — Миодраг Гидра Стојановић, српски боксер. (*1950)
- 25. фебруар — Доналд Бредман, аустралијски играч крикета. (*1908)
- 26. фебруар — Драгослав Аврамовић, српски економиста и гувернер. (*1919)
Март
[уреди | уреди извор]- 9. март — Михајло Костић Пљака, српски глумац. (*1933)
- 10. март — Маја Маршићевић Тасић, српска новинарка и активисткиња Грађанског савеза Србије. (*1965)
- 15. март — Ен Садерн, америчка глумица. (*1909)
Април
[уреди | уреди извор]- 12. април — Љиљана Крстић, српска глумица. (*1919)
- 20. април — Ђузепе Синополи, италијански композитор. (*1946)
Мај
[уреди | уреди извор]- 6. мај — Божидар Тимотијевић, српски књижевник, песник и новинар. (*1932)
- 11. мај — Даглас Адамс, британски радио-драматург и писац. (*1952)
- 12. мај — Диди, бразилски фудбалер. (*1929)
Јун
[уреди | уреди извор]- 3. јун — Ентони Квин, мексички глумац, сликар и писац. (*1915)
- 8. јун — Бранко Плеша, српски глумац. (*1926)
- 11. јун — Милан Пантић, српски новинар. (*1954)
- 17. јун — Сава Вуковић, шумадијски епископ СПЦ. (*1930)
- 18. јун — Даворин Поповић, певач поп и рок групе Индекси. (*1946)
- 27. јун — Џек Лемон, амерички глумац и музичар. (*1925)
Јул
[уреди | уреди извор]- 10. јул — Анђелија Милић, српска певачица народне музике. (*1921)
- 20. јул — Карло Ђулијани, италијански активиста, убијен. (*1978)
- 21. јул — Крста Петровић, српски певач забавне музике. (*1928)
- 21. јул — Крсте Црвенковски, македонски политичар. (*1921)
- 22. јул — Индро Монтанели, италијански новинар и историчар. (*1909)
- 26. јул — Јозеф Клаус, аустријски политичар, канцелар Аустрије од 1964. до 1970. год. (*1910)
- 30. јул — Антон Шварцкопф, немачки проналазач. (*1924)
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — Зузана Халупова, српска сликарка наиве. (*1925)
- 17. август — Живко Николић, црногорски редитељ и сценариста. (*1941)
- 20. август — Ким Стенли, америчка глумица. (*1925)
- 25. август — Алија, америчка певачица, глумица и модел. (*1979)
Септембар
[уреди | уреди извор]- 2. септембар — Кристијан Бернард, јужноафрички хирург. (*1922)
- 9. септембар — Ахмад Шах Масуд, авганистански борац и војсковођа (*1953)
- 13. септембар — Дороти Макгвајер, америчка глумица. (*1916)
- 14. септембар — Олга Ивановић, српска глумица. (*1921)
- 28. септембар — Ернест Ачкун, кларинетиста. (*1930)
Октобар
[уреди | уреди извор]- 7. октобар — Родољуб Рођа Раичевић, певач и композитор народне и забавне музике. (*1957)
- 11. октобар — Нада Мамула, српска певачица. (*1927)
- 29. октобар — Милорад Б. Протић, српски астроном. (*1910)
Новембар
[уреди | уреди извор]- 8. новембар — Радмила Савићевић, српска глумица. (*1926)
- 29. новембар — Џорџ Харисон, британски гитариста, текстописац, певач и филмски продуцент, познат као члан Битлса. (*1943)
Децембар
[уреди | уреди извор]- 8. децембар — Мирза Делибашић, југословенски кошаркаш. (*1954)
- 18. децембар — Жилбер Беко, француски певач, композитор, пијаниста и глумац. (*1927)
- 22. децембар — Јован Гојковић, српски фудбалер. (*1975)
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Ерик Алин Корнел, Волфганг Кетерле и Карл Виман
- Хемија — Вилијам С. Ноулс, Рјоџи Нојори (野依良治); К. Бари Шарплес
- Медицина — Лиланд Х. Хартвел, Р. Тимоти Хант, сер Пол М. Нерс
- Књижевност — Видјадар Сураџпрасад Најпол
- Мир — Уједињене нације и генерални секретар Кофи Анан (Гана)
- Економија — Џорџ Акерлоф, Мајкл Спенс и Џозеф Штиглиц (САД)
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]