Prijeđi na sadržaj

Sukcinimid

Izvor: Wikipedija
Sukcinimid
Succinimide
IUPAC ime
Drugi nazivi Sukcinimid
Imid sukcinske kiseline
Identifikacija
CAS registarski broj 123-56-8 DaY
PubChem[1][2] 11439
ChemSpider[3] 10955 DaY
UNII 10X90O3503 DaY
ChEBI 9307
ChEMBL[4] CHEMBL275661 DaY
RTECS registarski broj toksičnosti WN2200000
ATC code G04BX10
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C4H5NO2
Molarna masa 99.09 g mol−1
Agregatno stanje Beli kristalni prah
Gustina 1,41 g/cm3
Tačka topljenja

125-127 °C, 398-400 K, 257-261 °F

Tačka ključanja

287-289 °C, 560-562 K, 549-552 °F

Rastvorljivost u vodi 1 g/3 mL
pKa 9,5
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) External MSDS
Opasnost u toku rada Iritant
blago zapaljiv
R i S oznake S24/25 S28 S37 S45
LD50 14 g/kg (pacov, oralno)[5]
Srodna jedinjenja
Srodna Imidi Maleimid, N-hlorosukcinimid, N-bromosukcinimid

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Sukcinimid je ciklični imid sa formulom C4H5NO2. On se koristi u mnoštvu organskih sinteza, kao i u industrjskim procesima posrebravanja.[6][7]

Sukcinimidi

[uredi | uredi kod]

Sukcinimidi su jedinjenja koja sadrže sukcinimidnu grupu. Ta jedinjenja imaju široku primenu. Neki od njih se koriste kao antikonvulsanti, uključujući etosuksimid, fensuksimid, i mesuksimid. Sukcinimidi se takođe koriste za formiranje kovalentnih veza između proteina ili peptida i plastike, što je korisno u mnoštvu tehnika za testiranje.

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  5. Susan Budavari, ur. (1996). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (12th izd.). Merck. str. 9040. ISBN 0-911910-12-3. 
  6. Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6. 
  7. Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th izd.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7. 

Povezano

[uredi | uredi kod]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]