Kako funkcionišu pozorišta?

• 2Ovo se svidja korisnicima: dolinalima, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pozdrav svima.

Već neko vreme gledam epizode emisije "Moj Beograd" gde se često pojavljuju pozorišni glumci pa sam skontao da baš i ne razumem kako funkcionišu pozorišta. Često čujem da je neki glumac član tog i tog pozorišta. Da li to znači da učestvuje samo u predstavama koje organizuje to pozorište? Da li pozorišta imaju svoje pisce predstava ili bilo ko može predložiti svoj tekst? Voleo bih kada bi mi neko pojasnio kako to sve funkcioniše.

Unapred hvala.

• 4Ovo se svidja korisnicima: dolinalima, Bane san, aleksmajstor, Milos ZA
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Predavao sam četiri godine taj predmet i veruj mi da će te odvaj odgovor ''koštati'' desetine strana. Jesi li spreman?
PS
Možda, pre toga, pogledaj, za sada, na VIkipediji pa ćeš streći osnovne pojmove. Inače, član sam više stručnih žirija raznih međunarodnih festivala i plaćeni pozorišni kritičar. Ne hvalim se, samo navodim kao pokriće koliko je odgovor na ovo tvoje dragoceno pitanje složeno.
Najmanje vidljiv deo je onaj kad publika uđe, sedi, gleda, aplaudira i izađe. Sve ostalo (najviše pripereme) traju mesecima (koristeći razne metode, da ne počnem baš odmah od njih), pa i godinama (posebno u moskovskim pozorištima gde se predstave postave da igraju decenijama, pa se tako i režiraju , da alternacije ulaze ''neprimetno''. Jednog dana gledaš, kroz nekoliko decenija, istu predstavu bez ijednog glumca iz prve podele.

PS
Bolje je da malo rašćlaniš pitanje, ovo je preširoko, imam više udžbenika na tu temu. Lakše će ti biti da kreneš od onoga što najmanje znaš.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Sirius, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Desetine strana mi nije preskupo . Krenuo sam od Vikipedije, ali mi je uvek draže da pročitam odgovore odavde. Imaju dušu, a i volim kada su zasnovani na iskustvima . U suštini, najviše su me zanimali odgovori na onih nekoliko pitanja koja sam naveo u prvoj poruci. Naravno, svako produbljivanje je i više nego poželjno. Imam ja mnogo pitanja, ali mi nema smisla da ih taksativno navodim. Siguran sam da ću i čitajući odgovore na dosadašnja pitanja naići na nova pitanja. Inače, nije mi toliko bio cilj da učim nauku o tome, više sam mislio na odgovore zasnovane na iskustvima, stavovima, mišljenjima, anegdotama, događajima itd.

Znam da je pitanje iz naslova teme preširoko. Ostaviću Vama da odlučite u kojoj meri je najbolje da se odgovori na njega. Što se mene tiče: što više, to bolje .

• 4Ovo se svidja korisnicima: dolinalima, amstel2, Milos ZA, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 13 Dec 2024 15:42

Milos ZA ::Pozdrav svima.

Već neko vreme gledam epizode emisije "Moj Beograd" gde se često pojavljuju pozorišni glumci pa sam skontao da baš i ne razumem kako funkcionišu pozorišta. Često čujem da je neki glumac član tog i tog pozorišta. Da li to znači da učestvuje samo u predstavama koje organizuje to pozorište? Da li pozorišta imaju svoje pisce predstava ili bilo ko može predložiti svoj tekst? Voleo bih kada bi mi neko pojasnio kako to sve funkcioniše.

Unapred hvala.

Идемо овако - по тезама:
-Позориште без прекида постоји већ 26 векова. Појавило се у античкој Грчкој најпре у поворкама у славу бога Фалуса, односно плодности. Поворке су се звале комос - касније комедија. Тада је подељено и на основне жанрове (комос-комедија и трагос - трагедија; трагос је јарац који је жртвован). Најпре је то било хорско (речитативно казивање), па је онда уведен први глумац (као антифон-полемичар, онај који одговара), итд. До појаве Аристотела није се знало за јединство места, времена и радње, а драме би се завршавале тако што би се с крана (механе), спустио бог (деус екс макина) и решио ствар (''овај је победио, овај умире, овог ћу оживети, итд). Сцена се састојала из два дуга степеника - логеиона (степеник за хероје) и теологеиона (степеник за богове). Најпре је постојао театрон (брдо где је падина набијена прућем да глумци лакше стоје и да се виде). Када је освојена технологија израде камена, онда се ситуација преокренула и настали су амфитеатри, на природно погодним местима. Тада су , као и сада, гледаоци били под углом (као на стадиону), а сцена и сценска зграда доле.
Од декорација позоришта су имала перијакте (тростране призме) које би се са сваке стране сцене окретале по потреби и приказивале одређене слике. Између гледалишта и сцене постојали су пролази - пароде, а на оркестри,средњем делу између сценске зграде (сцене фронс) и гледалишта налазила се и ротациона бина (екиклема). Ту су била и Тесписова колица којима су одвожени ''мртви''. Први ред у публици био је резервисан за највише званичнике и децу погинулих јунака. Архонт је био редитељ, организатор, координатор, итд. Глумци су носили маске (чувени заштитни знак), с дугим брадама. Ходали су на котурнама (ципелама високим тридесетак центиментара), носили су хитоне (огртаче), итд.

Позоришта су се релативно касно поделила на аматерска и професионална. Све до краја седамнаестог века сценама су владали или школовани глумци, или забављачи (то је мало дужа прича, да не дирам сад то. Углавном, то су били народни забављачи који су од тога живели - скоромоси, минстрели, скуре ваги, клерици вагантес, итд, итд. Сваки народ је имао своје забављаче).
Права професионална позоришта појавила су се најпре у Енглеској у блиско пределизабетанско доба, захваљујући великој тројци писаца - Кид, Грин и Марло. Они су поставили темеље за појаву Ричарда Бебиџа (основао прво професионално позориште које се једноставно звало ''Позориште'', ван северних зидова Града Лондона, код ''Бискупове капије''). У граду су била дозвољена само два позоришта дечака, а женама је било забрањено на глуме. Прва позоришта на десној обали Темзе (која није припадала Граду Лондону, ''Глоб'', ''Завеса'', ''Лабуд'', ''Рукавица'', оснивали су Шекспир и његови конкуренти из практичног разлога - наплаћивана су ауторска права писаца (један од разлога што је Шекспир почео да пише - да не би плаћао права или се бавио пиратеријом) и улазнице, наравно. Представе су трајале само сат времена (да би се играло што више) и биле су забрањиване вечерње јер су позоришта могла лако да плану, што се много пута догодило. Тек јачањем Елизабете Тјудор позоришта су почела да наступају и у самом граду.

Аматери су се појавили у Америци где је развијен ''стар систем''. Један глумац се специјализовао, рецимо, за Хамлета и путовао од места до места. У граду би га чекали аматери који имају све глумце - сем Хамлета, итд. Код нас се аматеризам развио најпре у Војводини (прва представа играна је 1774. године у Вршцу, у Граматикалној школи). Зашто у Војводини? Зато што су градови могли да откупе лиценцу да говоре матерњим језиком. Он је био дозвољен само у цркви и у позоришту. Зато и дан-данас Војводина има оданију публику и позоришта него у централној Србији. О разлици између аматера и дилетаната ћемо касније.

Е, овде мала пауза, па настављамо даље. Прво ово да свариш...

Dopuna: 13 Dec 2024 17:03

Наставак:
Међуприча:
Ова дигресија односи се на таму средњег века, када су Европом владале папе из Свете римске империје и сваки слободоуман покушај (а уметност то јесте), спречавале на све начине.

Дуго се црква опирала позоришту античког типа, па је чак и прогањала народне забављаче. Када су, као прагматично предузеће, схватили да ''губе муштерију'', јер су литургије изводили на латинском језику, почели су да на литургијама изводе литургијске драме и то већ од деветог века! Како је то изгледало? Подели се хор на два дела. Један пева, други одговара (то су дијалози звани антифони). Зашто је то поновни почетак позоришта и то режираног? Зато што су свештеници ишли између хорова и шематизованим покретима (које су раније објаснили ''стаду'') показивали шта се дешава. То је била режија и глума! Апсолутно и без двоумљења. Попови су морали да иду по одређеном мизансцену (mises an scene - покрети на сцени) и да гестовима глуме. Поступак се нимало не разликује од данашњег јер има тројно јединство - публику (паству), дело (литургијску драму) и извођаче (свештенике). Дело има своју композицију, увод, разраду, кулминацију, расплет и поруку, само што је строго тематско.
Коначно, кад неће брег Мухамеду - браћа од Пасије добила су већ у четрнаестом веку дозволу да играју на народном језику и ту више повратка није било, нити је ико могао да спречи развој позоришта.
Шта је интересантно? Опет су се представе догађале у колонама! У Енглеској, пре велике тројке, колона се кретала са великим колима (као код Тесписа) и застајала на одређеним раскрсницама - мансионима. Тамо би оборили странице кола, испод њих ставили буриће или стубове и добили какву-такву сцену. То се дешавало поводом празника Тело Христово, или Тјелово (корпус Кристи). Успут, бар десетак градова у Америци има то име. Одатле до елизабетанског позоришта био је само један корак.

Код нас су народ забављали скоромоси, путујући забављачи на местима која су се звала позор (!). То су била јавна места где су се вршиле и продаје, погубљења, кажњавања, па и забаве.

О стварању позоришта на Балкану - следећи текст.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pročitao sam tekst odmah po objavljivanju, ali nisam hteo da kvarim tok poruka svojom porukom sa pitanjima, ali hajde da postavim nekoliko, uvek mogu da je obrišem i ponovo objavim kasnije.

Prvo bih želeo da se zahvalim na veoma opširnom odgovoru, verujem da će mnogo puta biti pročitan. Hvala!

Po mom mišljenju, prvo pitanje koje se nameće je, da li je ovo sve iz glave ili je konsultovana literatura ?

Sirius ::Ходали су на котурнама (ципелама високим тридесетак центиментара)... Koja je bila svrha ovoga (ili simbolika)?

Sirius ::Углавном, то су били народни забављачи који су од тога живели - скоромоси, минстрели, скуре ваги, клерици вагантес, итд, итд. Koja je razlika između svih ovih termina? "Skure vagi" ne nalazim nigde (jedino u Vašem tekstu) pa da li mi možete dati malo bliže objašnjenje izraza?

Sirius ::Представе су трајале само сат времена (да би се играло што више) и биле су забрањиване вечерње јер су позоришта могла лако да плану, што се много пута догодило.Zašto je bilo lako da planu?

Sirius ::Зато што су градови могли да откупе лиценцу да говоре матерњим језиком. Он је био дозвољен само у цркви и у позоришту.Od koga su otkupljivali licence i zašto nije bilo dozvoljeno?