Винер Нојштат
| Винер Нојштат нем. Wiener Neustadt | |
|---|---|
 Градска панорама | |
 Застава
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Аустрија |
| Савезна држава | Доња Аустрија |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2008. | 40.533 |
| — густина | 664,91 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47° 49′ 00″ С; 16° 14′ 49″ И / 47.816667° С; 16.246922° И |
| Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
| Апс. висина | 265 m |
| Површина | 60,96 km2 |
  Винер Нојштат Винер Нојштат на карти Аустрије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Клаус Шнебергер |
| Поштански број | 2700 |
| Позивни број | 02622 |
| Регистарска ознака | WN |
| Веб-сајт | |
| www | |
Винер Нојштат или Бечко Ново Место (нем. Wiener Neustadt, мађ. Bécsújhely) је важан град у Аустрији, смештен у крајње источном делу државе. Винер Нојштат је други по величини град у покрајини, где чини засебан градски округ.
Порекло назива
[уреди | уреди извор]У српској верзији јављају се два назива: немачки облик Винер Нојштат и „превод“ Бечко Ново Место (прави превод би био Бечки Нови Град, али је вероватно преузета словеначка верзија где се за град каже место). Назив града упућује на његову првобитну улогу - заштиту оближњег Беча из правца југа и истока.
Природне одлике
[уреди | уреди извор]Винер Нојштат се налази у источном делу Аустрије. Престоница државе, Беч, удаљена је око 50 км северно од града, а покрајинска, Санкт Пелтен, свега 115 км северозападно.
Рељеф: Винер Нојштат се сместио у југозападном делу Бечке котлине, испод источних обронака Алпа.
Клима: Клима у Винер Нојштату је умерено континентална са малим утицајем планинске климе због близине Алпа.
Воде: Винер Нојштат лежи на две мале реке, које се низводно од града спајају и стварају реку Лајту.
Историја
[уреди | уреди извор]
Град је 1194. године основао војвода од Бабенберга Леополд V.[1] Служио је као заштита од напада Мађара. Винер Нојштат је био царска престоница за време владавине Максимилијана I Хабзбуршког, који је 1490. године преотео град од Угарске. Царица Марија Терезија је овде 1751. године отворила прву војну академију на свету. Земљотрес је погодио град 1768. године. Први аустријски аеродром је отворен у Винер Нојштату 1909. године. Током Другог светског рата у Винер Нојштату је радила фабрика авиона Месершмит, коју су савезници бомбардовали у више наврата 1943. године. Због тога је тешко страдао град. Од 4000 зграда, само 18 је остало неоштећено. После рата град је обновљен.
Становништво
[уреди | уреди извор]| 1981. | 1991. | 2001. | 2011. |
|---|---|---|---|
| 35.006 | 35.134 | 37.627 | 41.305 |
По процени из 2016. у граду је живело 44461 становника.[2] У првој половини 20. века град је брзо растао, али је раст успорен последњих деценија.
Градске знаменитости
[уреди | уреди извор]Винер Нојштат има веома лепо и потпуно очувано старо градско језгро са неколико цркава и палата. Град је такође познат и по војној академији, најстаријој у држави.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Градска катедрала -
Војна академија -
Главна пешачка улица -
Барокни споменик насред главног трга
Острво у Арктику
[уреди | уреди извор]По Винер Нојштату је названо једно од острва Земље Франца Јозефа у арктичком делу Русије. На овом острву је највише узвишење архипелага (620 m).
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Buttlar, Gertrud (1993). Wiener Neustadt Geschichte, Kunst, Kultur, Wirtschaft. стр. 3. ISBN 978-3-7003-1032-7.
- ^ Statistik Austria: Bevölkerung zu Jahresbeginn 2002-2017 nach Gemeinden (Gebietsstand 1. Januar 2017)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
