Пређи на садржај

Принцип економичности

С Википедије, слободне енциклопедије
Педагошки принципи
позитивне усмерености
повезивања теорије и праксе
јединства васпитних фактора
превентиве и перспективних линија
индивидуализације и социјализације
прилагођености узрасту
разноврсности
систематичности
опажајности
економичности
самоваспитања
паралелног дејства
колегијалности
ђачког управљања
племенитог такмичења

Принцип економичности је педагошки принцип који има за циљ да се са што мање напора постигну жељени резултати. Овај принцип може да се односи и на утрошено време, али и материјална средства. Назива се још и принцип рационализације.

Пожељне активности васпитача

[уреди | уреди извор]

Васпитање не зависи само од онога ко циљано утиче на младог човека, рецимо наставника, већ и од других фактора који окружују васпитаника. Међутим, модел васпитача је, по правилу, водећи. Не препоручује се много „моралисања“, већ је важно да се ученицима прикажу такве ситуације у којима ће они са мало утрошене енергије и на најједноставнији начин добити много.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Василев, С. & Ракић, Б. 1998. Школска педагогија. Култура: Београд.