Пређи на садржај

Престолонаследник

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Принц)

Престолонаследник је особа прва у низу за наслеђивање престола. То је углавном најстарији син монарха, поготово ако је у питању примогенитура која фаворизује мушке потомке. Кроз историју су престолонаследници понекад бивали и крунисани за време живота и владавине својих претходника. То је био у случај у Француској све до владавине Филипа II, те у осталим државама које су се угледале на француски модел. Реч принц потиче, преко француске речи prince, од латинске именице prīnceps, од primus (први) и caput (глава), што значи „први, пре свега, главни, најугледнији, племенити владар, принц“.[1]

Принц као генерички за владара

[уреди | уреди извор]

Оригинална, али сада мање уобичајена употреба речи била је примена латинске речи prīnceps, из касног римског права и класичног система владавине који је на крају уступио место европском феудалном друштву. У том смислу, принц је владар територије која је суверена или квази-суверена, то јест, има значајне (мада не све) прерогативе повезане са монарсима независних нација, као што су непосредне државе унутар историјских граница Светог римског царства. У средњовековној и раној нововековној Европи било је чак две стотине таквих територија, посебно у Италији, Немачкој и галској Ирској. У том смислу, „принц” се користи за све владаре, без обзира на стварну титулу или прецизан ранг. Ово је ренесансна употреба термина који се налази у чувеном делу Никола Макијавелија, Il Principe.[2] У овом смислу се такође користи у Декларацији независности Сједињених Држава.

Кадети других француских princes étrangers утицали су на сличну употребу под краљевима Бурбона. Увек суочени са скептицизмом Сен-Симона и истомишљених дворјана, преузимање кнежевске титуле од стране ових квази-краљевских аристократа као личне, а не територијалне, ознаке наишло је на одређени отпор. Пере Анселм у писању Histoire Genealogique et Chonologique прихвата да је до краја 17. века наследник сувереног војводства Ла Тур д'Оверњ носио титулу принц де Бујо, али ће 1728. забележити и да је рођак наследника Ла Тура, гроф од Олијерге, је „познат као принц Фредерик” („dit le prince Frédéric”).[3]

Кнез као садржајна титула

[уреди | уреди извор]

Други принчеви своју титулу не добијају из династичког чланства као таквог, већ из наслеђивања титуле назване за специфичну и историјску територију. То може да буде случај и кад је поседовање прерогатива или имовине породице на тој територији можда одавно прошло. Таква је била већина „кнежевина” старог француског „режима”, којима се то замерало у мемоарима Сен-Симона због њихове претенциозности. Међу њима су биле кнежевине Аршес-Шарлевил, Бвабел-Анришмон, Шале, Шато-Рено, Гемене, Мартиг, Меркјор, Седан, Талмонд, Тингре и „краљевство” Ивто,[4] између осталих.

Титула у религији

[уреди | уреди извор]
Свети Роберт кардинал Белармин био је принц римокатоличке цркве током свог живота.

У државама са елементом теократије, ово може утицати на кнежевство на неколико начина, као што је стил владара (нпр. са секундарном титулом која значи син или слуга именованог божанства), али и начин сукцесије (чак и реинкарнација и препознавање).

Хришћанство

[уреди | уреди извор]

Извеана верска звања се могу сматрати кнежевским рангом или имплицирају упоредива земаљска права. Принчеви-папе, папе, наследни принчеви-кардинали, кардинали, принц-лорд бискупи, принц-бискупи, лорд-бискупи, принц-проректор и принчеви-опати се називају принчевима цркве.

Такође, у хришћанству се Исус Христ понекад назива принцом мира.[5] Друге титуле за Исуса Христа су принц принчева,[6] принц завета,[7] принц живота[8] и принц краљева Земље.[9] Даље, Сатана је популарно назван принц таме;[10] а у хришћанској вери се такође спомиње и као принц овога света[11][12][13] и принц моћи ваздуха.[14] Још једна титула за Сатану, која данас није тако често уобичајена, али изгледа да је била отприлике 30. године наше ере од стране тадашњих фарисеја, била је титула принц ђавола.[15][16][17] Принц Израела, принц анђела и принц светлости су титуле које се дају арханђелу Михаилу. Неке хришћанске цркве такође верују да пошто су сви хришћани, попут Исуса Христа, деца Божија,[18] онда су и они принчеви и принцезе неба. Свети Петар, Исусов ученик, познат је и као принц апостола.

Ислам

[уреди | уреди извор]

Сунизам

[уреди | уреди извор]

Титула принц се у сунитском исламу користи за потомке Хазрет Ишана, који су имами породице пророка Мухамеда у ишанском сунитском веровању и врховне вође накшибандске суфијске заједнице као крвни потомци њиховог прапатријарха Сајида Бахаудина Накшбанда. Титуле „Шахзада”, „Амир”, „Мир” и „Сардар” су преведене као Принц и до данас се користе за обраћање Хазрет Ишанима у контексту њихових односа са могулском и паштунском краљевском породицом и за одавање почасти њиховој одговорност вођења ишанског сунитског ислама. Данас се то користи као појачан обичај који је преживео укидање Авганистанске монархије током Совјетске инвазије на Авганистан.[19][20]

Шиизам

[уреди | уреди извор]

У шиитском исламу титула принц се такође користи као адреса за Ага Кана, вођу низаријске исмаилитске шиитске заједнице. Титула принц, слично као и за Хазрет Ишана, преовлађујућа је као обичај у смислу дуготрајне употребе, као за чланове краљевске породице Каџар и у погледу њихове одговорности за вођење исмаилитског шиитског ислама.[21][22]

Титуле

[уреди | уреди извор]

Престолонаследници обично носе посебне титуле која означавају њихов статус:

Престолонаследник може изгубити своју позицију ако прекрши одређена уставна правила. На пример, британски престолонаследник би изгубио право на трон уколико би постао католик или склопио брак са католиком, а шведски крунски принц или крунска принцеза би изгубили свој статус ако би склопили брак без одобрења монарха или склопили брак са особом која је у наследном низу за други трон.

Тренутни престолонаследници

[уреди | уреди извор]

Тренутне монархије без престолонаследника су:

  • Андора — француски копринц је изабрани председник француске, а бискупског копринца поставља папа.
  • Бутан — краљ још увек нема деце
  • Камбоџа — изборна монархија
  • Оман — султан нема деце
  • Свазиленд — наследника бира посебни савет у посебној процедури од све краљеве деце
  • Тајланд — пети син краља је могући престолонаследник,
  • Шпанија — најстарија кћерка краља је могућа престоласледница, ако краљ добије сина она губи право промогенитуре
  • Ватикан — папа се бира

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Cassell's Latin Dictionary, ed. Marchant & Charles, 260th thousand
  2. ^ "Fürst - Origins and cognates of the title", 2006, webpage: EFest-Frst Архивирано 2011-08-28 на сајту Wayback Machine.
  3. ^ Anselme, Père (1728). „Ducs de Bouillon”. Histoire Genealogique et Chronologique de la Maison Royale de France (на језику: француски). Paris: Compagnie des Libraires. стр. 543, 545. 
  4. ^ Velde, Francois. „The Rank/Title of Prince in France”. Архивирано из оригинала 24. 3. 2010. г. Приступљено 30. 12. 2016. 
  5. ^ This is a title for Jesus Christ (among others) given in Isaiah 9:6.
  6. ^ A title for Jesus Christ given in Daniel 8:25.
  7. ^ A title for Jesus Christ given in Daniel 11:22.
  8. ^ A title for Jesus Christ given in Acts 3:15.
  9. ^ A title for Jesus Christ given in Revelation 1:5.
  10. ^ Milton, John (1667). Paradise Lost (1st изд.). London: Samuel Simmons. Архивирано из оригинала 2018-01-08. г. Приступљено 2018-01-08. 
  11. ^ A title for Satan given in John 12:31.
  12. ^ A title for Satan given in John 14:30.
  13. ^ A title for Satan given in John 16:11.
  14. ^ A title for Satan given in Ephesians 2:2.
  15. ^ A title for Satan given in Matthew 9:34.
  16. ^ A title for Satan given in Matthew 12:24.
  17. ^ A title for Satan given in Mark 3:22.
  18. ^ One of several passages explaining that regenerate men are both children of God and co-heirs with His son Jesus Christ is given in Roman 8:17.
  19. ^ Subh E Noor, Programm 19th Jan 2019, 92NewsHD; recorded and published on YouTube
  20. ^ Tazkare Khwanadane Hazrat Eshan(genealogy of the family of Hazrat Eshan)(by author and investigator:Muhammad Yasin Qasvari Naqshbandi company:Edara Talimat Naqshbandiyya Lahore)
  21. ^ "Table of Personal Salutes, 11 Gun Salutes". The India Office and Burma Office List for 1945: 43. 1945. Table of Personal Salutes, Salutes of 11 Guns
  22. ^ „Who is Prince Karim al Husseini Aga Khan?”. ABC News. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Престолонаследник на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Престолонаследник&oldid=27935063”