Пређи на садржај

Лен Дејтон

С Википедије, слободне енциклопедије
Лен Дејтон
Датум рођења(1929-02-18)18. фебруар 1929. (95 год.)
Место рођењаЛондон

Лен Дејтон (енг. Len Deighton; Лондон, 18. фебруар 1929) је британски писац који је стекао популарност пишући шпијунске романе.  

Младост

[уреди | уреди извор]

Лен Дејтон је рођен у дистрикту Мерилбоун у Лондону 18. фебруара 1929.[1] Отац му је радио као возач, а мајка као куварица[1].

Када је имао 11 година, присуствовао је хапшењу једне жене коју су британске власти осумњичиле да шпијунира за нацисте.[1] Дејтон је касније изјавио да је овај догађај знатно утицао на његову одлуку да се опроба у писању шпијунских романа[2]. Када је имао 17 година, регрутован је у британско војно ваздухопловство где је радио као фотограф.[1] По завршетку службе у војсци, 1949. уписао је St. Martin’s Schools of Art у Лондону, а три године касније уписао је Royal College of Art, где је дипломирао 1955. године.[1]

По завршетку студија, радио је као стјуард у једној британској авио компанији[3], а потом и као илустратор за неколико часописа.[4] Такође је илустровао корице за велики број књига.[4]

Књижевни рад

[уреди | уреди извор]

Лен Дејтон је написао свој први роман The Ipcress File за време свог боравка у области Дордоња на југозападу Француске 1960. године.[5] Роман је објављен 1962. и доживео је комерцијални успех.[6][7] Наредне године је објављен роман Horse Under Water, a 1964. је објављен роман Funeral in Berlin, који је постао бестселер.[1] Роман Billion-Dollar Brain је објављен 1966. године и представља четврти роман у којем је главни протагонист неименовани британски тајни агент који води порекло из радничке класе и који има карактеристике књижевног антијунака.[1]

Романи The Ipcress File, Funeral in Berlin и Billion-Dollar Brain су касније доживели своје филмске адаптације, а неименовани тајни агент из романа је у овим филмовима добио име Хари Палмер, док је његов лик у сва три филма тумачио Мајкл Кејн.[1] Књижевни и филмски лик Харија Палмера, тајног агента чије се порекло везује за ниже слојеве британског друштва, је био драстична супротност лику тајног агента Џемса Бонда.[1]

Дејтон се током седамдесетих година XX века, осим писања шпијунских романа, посветио и темама из Другог светског рата. У оквиру овог тематског опуса, између осталих дела, написао је роман Bomber, који је објављен 1970. године и који говори о британском борбеном авиону у мисији бомбардовања Немачке[8], и историјску књигу Fighter: The True Story of the Battle of Britain, која је објављена 1977. године и која обрађује тему ваздушне битке за Велику Британију у Другом светском рату.[9]

У првој половини осамдесетих година XX века Дејтон је написао трилогију шијунских романа - Berlin Game (објављен 1983), Mexico Set (објављен 1984) и London Match (објављен 1985). Ови романи су постали бестселери, а у њима је Дејтон представио лик циничног и непослушног тајног агента Бернарда Самсона, који ради за британску обавештајну службу MI6. На ову трилогију се надовезује друга трилогија романа са Бернардом Самсоном као главним протагонистом - Spy Hook (објављен 1988), Spy Line (објављен 1989) и Spy Sinker (објављен 1990). Трећа и последња трилогија романа у којима је главни лик Бернард Самсон написана је и објављена у првој половини деведесетих година XX века и састоји се од романа Faith (објављен 1994), Hope (објављен 1995) и Charity (објављен 1996). Свих девет романа у којима се појављује лик Бернарда Самсона је доживело статус бестселера.

Дејтоново за сада последње дело из сфере фикције је кратка прича Sherlock Holmes and the Titanic Swindle, објављена 2006. године у једној збирци детективских прича.

Осим дела књижевне фикције и историјских књига, Лен Дејтон је написао и неколико књига из области кулинарства, а почетком шездесетих година XX века у часопису The Observer је илустровао стрип табле на тему кулинарства.

Избор из бибилиографије

[уреди | уреди извор]
  • - The Ipcress File, 1962
  • - Horse Under Water, 1963
  • - Funeral in Berlin, 1964
  • - Action Cook Book: Len Deighton's Guide to Eating, 1965
  • - Oų Est Le Garlic; or, Len Deighton's French Cook Book, 1965
  • - The Billion Dollar Brain, 1966
  • - An Expensive Place to Die, 1967
  • -  London Dossier, 1967
  • - The Assassination of President Kennedy, 1967
  • - Len Deighton's Continental Dossier: A Collection of Cultural, Culinary, Historical, Spooky, Grim and Preposterous Fact, 1968 (compiled by Victor and Margaret Pettitt)
  • - Only When I Larf, 1968
  • - Bomber, 1970
  • - Declarations of War, 1971
  • - Close-Up, 1972
  • - Spy Story, 1974
  • - Yesterday's Spy, 1975
  • - Twinkle, Twinkle, Little Spy, 1976
  • - Fighter: The True Story of the Battle of Britain, 1977
  • - Airshipwreck, 1978
  • - SS-GB: Nazi-Occupied Britain 1941, 1978
  • - Blitzkrieg: From the Rise of Hitler to the Fall of Dunkirk, 1979
  • - Battle of Britain, 1980
  • - XPD, 1981
  • - Goodbye Mickey Mouse, 1982
  • - Berlin Game, 1983
  • - Mexico Set, 1984
  • - London Match, 1985
  • - Winter: A Berlin Family 1899-1945, 1987
  • - Spy Hook, 1988
  • - ABC of French Food, 1989
  • - Spy Line, 1989
  • - Spy Sinker, 1990
  • - MAMista, 1991
  • - City of Gold, 1992
  • - Violent Ward, 1993
  • - Anton Edelmann Creative Cuisine: Chef's Secrets from the Savoy, 1994
  • - Faith, 1994
  • - Hope, 1995
  • - Charity, 1996
  • - James Bond: My Long and Eventful Search for His Father by Len Deighton (2012)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж з „Deighton the author”. The Deighton Dossier (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-21. 
  2. ^ Campbell, Christy (21 June 1992). "Spies With Class". The Sunday Telegraph. p. 101.
  3. ^ „The Len Deighton Dossier: Spies, Secrets & Criminal Minds”. spyscape.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-22. 
  4. ^ а б „Len Deighton Design”. The Deighton Dossier (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-22. 
  5. ^ Armstrong, Neil. „The Ipcress File: The rebel spy who is the anti-James Bond”. www.bbc.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-22. 
  6. ^ Kerridge, Jake (19 February 2017). "Len Deighton interview: 'Nobody could have had a happier life than I've had'". The Sunday Telegraph. p. 55.
  7. ^ Krueger, Christine L. (2014). Encyclopedia of British Writers: 19th and 20th Centuries, p. 102
  8. ^ „The Deighton Dossier - Fiction”. The Deighton Dossier (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-24. 
  9. ^ „The Deighton Dossier - Non-Fiction”. The Deighton Dossier (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-24. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лен_Дејтон&oldid=26916840”