Кулак
Кулак (рус. кулак) израз је усвојен за вријеме совјетски власти који означава добростојећег сељака (који се често није лично бавио физичким радом и због тога је, по мишљењу својих сусједа или државе, имао нечист, незарађен приход, што је утицало на негативну конотацију овог израза), а у ужем смислу означава сељака који се бавио прекупом, лихварњем итд, док у ширем смислу означава имућног сељака, нарочито оног који су користили пољопривредне раднике као радничку снагу.[1][2]
Послије Октобарске револуције 1917, када су се богати сељаци успротивили реквизицијској прехрамбеној политици совјетске државе, бољшевици су све напредне сељаке сврстали у класу „кулака-експлоататора”, класне непријатеље и противнике совјетске државе. Значење израза мијењало се у зависности од курса СКП(б), у ствари или приближавање кулака класи середњака, постављајући кулаке као засебан посткапиталистички транзициони феномен — класе земљорадника, или ограничавајући је на засебну категорију сеоске елите, класу експлоататора, која широко користи унајмљену радну снагу.
Процјена кулака у законодавном оквиру совјетске државе била је двосмислена, а различита терминологија која је усвојена на пленумима ЦК СКП(б) и коју су користили поједини лидери Руске СФСР била је различита. Карактеристична је двосмисленост у односу совјетске владе према руским кулацима: првобитно курс ка раскулачивању, затим отопљење — „курс према кулацима” и најтежи курс ка ликвидацији кулака као класе, гдје „кулак” коначно постаје класни непријатељ и противник совјетске власти.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „КУЛАКИ • Большая российская энциклопедия - электронная версия”. bigenc.ru (на језику: руски). Архивирано из оригинала 21. 01. 2021. г. Приступљено 15. 1. 2021.
- ^ „КУЛАК”. Словари, энциклопедии и справочники - бесплатно Онлайн - Slovar.cc (на језику: руски). Приступљено 15. 1. 2021.
