Пређи на садржај

Краков

Уреди везе
Координате: 50° 03′ С; 19° 57′ И / 50.05° С; 19.95° И / 50.05; 19.95
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Краков (вишезначна одредница).
Краков
пољ. Kraków
Главни трг са базиликом Свете Марије и спомеником Мицкјевичу
Архикатедрална базилика Светог Станислава и Светог Вацлава
Црква Светих Петра и Павла
Краљевски замак Вавел
Флоријанска улица
Тржница
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Пољска
Војводство Малопољско
Становништво
Становништво‍
 — 2017.766.739
 — густина2.345,84 ст./km2
Агломерација1 516 000
Географске карактеристике
Координате50° 03′ С; 19° 57′ И / 50.05° С; 19.95° И / 50.05; 19.95
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина220-380 m
Површина326,85 km2
Краков на карти Пољске
Краков
Краков
Краков на карти Пољске
Остали подаци
ГрадоначелникЈацек Мајхровски
Поштански број30-024 до 31–962
Позивни број12
Регистарска ознакаKR
Веб-сајт
https://www.krakow.pl/

Краков (пољ. Kraków) је град у Пољској у Војводству малопољском. Према званичним подацима из 2017. у граду је живело 766.739 становника, што га чини другим највећим градом у Пољској.[1] Око 8 милиона људи живи у полупречнику од 100 km од центра града.

Налази се на реци Висли у Малопољској. Краков је административни, културни, образовни, индустријски и туристички центар регије. Град представља саобраћајни чвор, у њему се укрштају важни међународни и регионални путеви као и железничке пруге. У близини града се налази и међународни аеродром.

Садашњи град је настао у 7. веку. Основан је на месту насеља које потиче из каменог доба и развио се другог најважнијег града данашње Пољске. Настао је као заселак на брду Вавел и већ до 965. је забележен као трговачки центар централне Европе[2]. Био је престоница Пољске од 1038. до 1596, Државне заједнице Пољске и Литваније од 1569. до 1596. Слободног града Кракова од 1815. до 1846, Великог војводства Краков од 1846. до 1918. Са оснивањем нових универзитета и других културних установа са оснивањем Друге пољске републике 1918. и током 20. века, Краков је поново потврдио своју улогу главног националног академског и уметничког центра.

После инвазије Пољске на почетку Другог светског рата, новопечени Краковски дистрикт постао је главни град немачког Генералног губернаторства. Окупатор је Пољаке и Јевреје класификовао као нижу расу и били су мета за евентуално истребљење. Јеврејско становништво града је премештена у ограђену зону познат као Краковски гето, одакле су слати у нацистичке логоре смрти попут Аушвица и околне логоре попут Плазова.

Надбискуп Кракова Карол Војтила је 1978. изабран за папу Јована Павла II, првог словенског папу и првог неиталијанског папу после 455 година. Исте године цео Стари град Кракова је увршен у Унескову листу Светске баштине. У Кракову се налази Јагелонски универзитет, један од најстаријих универзитета на свету и традиционално најугледнија високообразовна установа у Пољској.

Године 2000. Краков је именован за Европску престоницу културе, а 2013. је званично именован за једног од Унескових градова књижевности. Био је домаћин манифестације Светски дан младих јула 2016.

Пољска је од 1999. године подељена на 16 области које се називају војводства (пољ. województwa).

Етимологија имена

[уреди | уреди извор]

Краков је присвојни придев од имена Крак, који је, према легенди, био оснивач града. Право порекло топонима је предмет спора међу историчарима. Кнез Крак (Grakch) се први пут спомиње 1190. године иако град постоји од 7. века, када је био насељен племеном Вислани. Постоји могућност и да је назив потекао од речи kruk[3], што је на пољском врана или сврака.

Пуно име града је Stołeczne Królewskie Miasto Kraków[4], што се може превести као Краљевска престоница Краков.

Историја

[уреди | уреди извор]

Рана историја

[уреди | уреди извор]

Краковска праисторија почиње са насељем из каменог доба на месту данашњег Вавелског брда.[5] Једна легенда приписује оснивање Кракова митском владару Кракусу, који га је саградио изнад пећине у којој је био змај Смок Вавелски.[6]

Многе хипотезе указују на то да је Краков смештен на мапи Клаудија Птолемеја која је настала између 142—147. године наше ере.[7] Краков би требало да буде насеље Carrodunum, што се закључује по његовом положају између већ идентификованих насеља у јужној Пољској.

Сукјенњице

Најстарије насеље се налазило на одбрамбеном Вавелском брду. То је било једно од најзначајнијих насеља у држави племена Вислани. Први забележни помен имена града потиче од Ибрахима ибн Јакуба и записан је око 966. године. У њему је Краков описан као важан трговачки центар који је контролисала прво Велика Моравска (876–879), а који је чешки војвода Болеслав Први заузео 955.[8] Први изабрани пољски владар Мјешко I је преотео град од Чеха и уврстио га у посед династије Пјаст.[9] До краја 10. века, град је био водећи трговачки центар.[10] Најкасније од 1000. године у Кракову се налазило седиште Краковског бискупа.

Године 1038, за време владавине Казимира Обновитеља, Краков је постао престоница државе.[11] Зидане су зграде од цигала, као што су краљевски замак на Вавелу, романичке цркве као што су Црква Светог Адалберта, Вавелска катедрала и Базилика Свете Марије.[12] Град је био скоро потпуно разорен током монголске инвазије 1241. Град је практично идентично обновљен[13] и 1257. добио самоуправу од краља Болеслава V, који је пратећи пример Вроцлава подарио граду права по угледу на Магдебуршки закон, омогућивши пореске бенефиије и нове трговачке повластице за становнике града.[14] Град су 1259. поново разорили Монголи. Трећи напад 1287. је одбијен захваљујући новоизграђеним утврђењима.[15] Године 1320. у Краковској катедри крунисан је Владислав Локјетек. Од тада, па све до1734. године Краков је био место на коме су крунисани пољски краљеви. Краљ Казимир III је 1335. прогласио два западна предграђа за нови град назван по њему Казимјеж. Одбрамбене зидине су изграђене 1362. око средишњег дела Казимјеша и код Скалке је издвојено земљиште пред за августински ред.[16] Северно предграђе Клепаж је постало посебан град 1366.

Гроб краља Казимира III у Вавелској катедрали

Град се прочуо 1364. када је краљ Казимир III основао универзитет у Кракову,[17] други најстарији универзитет у средњој Европи после Карловог универзитета у Прагу. Краљ Казимир је такође покренуо радове на изградњи кампуса за Академију у Казимиру, али је преминули 1370. и кампус није никада завршен. Град је наставио да расте за време заједничке литванско-пољске јагелонске династије. Као главни град Пољске током јагелонске ере и члан Ханзе, град је привлачио многе занатлије и трговце и почеле су да цветају гилде, наука и уметност.[18]

Пољски златни век

[уреди | уреди извор]

Као престоница једне од највећих краљевина у Европи у XV и XVI веку, Краков се развијао у сваком погледу - архитектонском, трговачком, културном и научном. Тада су изграђена важна здања пољске ренесансне уметности, укључујући и синагоге у јеврејској четврти, од којих је најпознатија Стара синагога. Током владавине Казимира Четвртог многи уметници су дошли да живе и раде у Кракову, а отворена је и прва штампарија[19]. Комплекс замкова на Вавелу је преправљен у ренесансном стилу. Обновљен је и Универзитет настао 1364. године.

Поглед на стари град

По први пут Краков је уништен од стране непријатељске војске за време Шведске најезде 1655. године.

19. век

[уреди | уреди извор]

Државна заједница Пољске и Литваније је током последње деценије 18. века два пута била раздељена између Руске империје, Хабзбуршке монархије и Пруске[20]. Године 1794. Тадеуш Кошћушко подигао је устанак који је резултирао трећом и уједно последњом поделом Пољске[21]. Године 1809. Наполеон Бонапарта је освојио пољске територије под управом Хабзбурга и претворио Краков у део Варшавског војводства. После Наполеонових пораза, Бечки конгрес 1815. године успоставио је предратне границе, али је тада и Краков постао делом независан Слободни град Краков. Године 1846. подигнут је устанак који је пропао, а његов резултат је било анексирање Кракова од стране Аустрије, када му је статус промењен у Велико војводство Краков[22].

Године 1866. је Аустрија поражена у Аустријско-пруском рату[23], што је Кракову дало додатну политичку слободу, а тиме је он постао и национални центар Пољака, познат и као Пољска Атина. Многи водећи пољски уметници становали су у Кракову[24], укључујући и Јана Матејка.

Од 1948. до данас

[уреди | уреди извор]

За време немачке окупације (1939—1945) претрпео је велике људске и материјалне губитке.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2017. живело 766.739 становника.

Демографија
1995.2002.2005.2010.2011.2012.2017.
744.987758.544[25]756.629756.183757.611[25]758.463766.739[1]

Краковске општине

[уреди | уреди извор]

Краков је подељен на 18 општина које су означене римским цифрама: I, II, III... XVIII. Део тих општина има своје обичајне називе и тренутно траје расправа о њиховом признавању. Ова подела је уведена 1990. године.

Култура

[уреди | уреди извор]
Историјски центар Кракова
Kraków
Светска баштина Унеска
МестоВојводство малопољско, Bezirk Krakau, Kraków Voivodeship (1975–1998), Kraków Voivodeship, Пољска Уреди на Википодацима
Координате50° 03′ 41″ С; 19° 56′ 14″ И / 50.0614° С; 19.9372° И / 50.0614; 19.9372
Површина327 km2 (3,52×109 sq ft)
Критеријумкултурна: IV
Референца29
Упис1978. (2. седница)
Веб-сајтhttps://whc.unesco.org/en/list/29
Печат града

Краков је један од најважнијих културних центара Пољске, многи га сматрају за културну престоницу државе. Краковски стари град је уврштен у листу светске културне баштине. Сваки дан Краков посети између три и четири милиона туриста.

У Кракову се налазе многе културне институције од значаја за целу Пољску.

Изабрана позоришта:

  • Позориште Багатела
  • Краковско позориште - Сцена STU
  • Позориште Гротеска
  • Народно позориште
  • Старо Краковско позориште
  • Позориште Словацког

Потпуна листа позоришта: Краковска позоришта.

У Кракову се налази 28 музеја са Народним музејом на челу, у коме се налазе бројне колекције пољског и светског сликарства. Сем тога у Кракову је и седиште Краковске Филхармоније.

Потпун списак музеја: Краковски музеји.

Краковска авангарда

Училишта

[уреди | уреди извор]

Краков је седиште многих виших школа, како државних тако и приватних. Најважније од њих су:

  • Јагелонски Универзитет
  • Краковска Политехника
  • Економска Академија
  • Академија Физичког Васпитања
  • Музичка Академија
  • Педагошка Академија
  • Академија Лепих Уметности
  • Пољопривредна Академија
  • Папска теолошка Академија
  • Државна виша школа глуме

Потпун списак: Краковске више школе.

Спорт

[уреди | уреди извор]

Краковске атракције

[уреди | уреди извор]
Стара тржница

Краков је један од најзначајнијих европских туристичких центара са вредним атракцијама из разних епоха. У Кракову се налази преко 6 хиљада атрактивних објеката.

Паркови и природа

[уреди | уреди извор]

Паркови у Кракову заузимају 318,5 ha (2002) што представља мање од 1% површине града.

У Кракову се налази 5 резервата природе укупне површине 48,6 ha (0,14% површине града).

Листа споменика природе на подручју Кракова броји 192 објеката.

Особе повезане са Краковом

[уреди | уреди извор]
Базилика Свете Марије

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Споменик Адама Мицкијевича
    Споменик Адама Мицкијевича
  • Краковска црква
    Краковска црква
  • Црква Тела Христовог
    Црква Тела Христовог
  • Манастир
    Манастир
  • Позориште Словацког
    Позориште Словацког
  • Улице Кракова
    Улице Кракова
  • Поглед на Вислу у Кракову
    Поглед на Вислу у Кракову

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Ludność. Stan i struktura w przekroju terytorialnym. Stan w dniu 30.06.2017 r.” (на језику: пољски). Główny Urząd Statystyczny. 30. 10. 2017. Архивирано из оригинала 10. 12. 2017. г. Приступљено 16. 12. 2017. 
  2. ^ „City - www.krakow.pl”. web.archive.org. 2007-02-19. Архивирано из оригинала 19. 02. 2007. г. Приступљено 2022-02-26. 
  3. ^ „Krakowskie ABC - Magiczny Kraków”. www.krakow.pl. Приступљено 2022-02-26. 
  4. ^ „Uchwala- Biuletyn Informacji Publicznej Miasta Krakowa - BIP MK”. www.bip.krakow.pl. Приступљено 2022-02-26. 
  5. ^ „Wawel Kraków”. Приступљено 12. 9. 2007.  Wawel Hill past and present
  6. ^ AGH, ACK Cyfronet. „Uchwala - Biuletyn Informacji Publicznej Miasta Krakowa - BIP MK”. www.bip.krakow.pl. 
  7. ^ „LacusCurtius • Ptolemy's Geography — Book II, Chapter 10[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 20. 10. 2017. г. Приступљено 23. 10. 2005.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  8. ^ Kraków, Magiczny (мај 2012). „History of Kraków”. Official website of the City of Kraków. Приступљено 23. 12. 2012. 
  9. ^ Charles Cawley, Cawley, Charles, Poland. Mieszko I, 966–992., Foundation for Medieval Genealogy, Приступљено 20. 7. 2018  Medieval Lands Project, 2006. Cite #51: Dzięcioł, Witold (1963) The Origins of Poland (Veritas, London). pp. 148. Retrieved 17 March 2011.
  10. ^ Krystyna and Frank Van Dongen. „The royal castle in Kraków”. Архивирано из оригинала 24. 7. 2011. г. Приступљено 19. 5. 2011. 
  11. ^ The Municipality Of Kraków, Press Office (2008). „Our City. History of Kraków (archaeological findings)”. Архивирано из оригинала 19. 2. 2007. г. Приступљено 11. 9. 2007. 
    Strzala, Marek. „History of Kraków”. Krakow Info. Приступљено 23. 12. 2012. 
  12. ^ Stanisław Rosik and Przemysław Urbańczyk. „Poland – Ecclesiastical organisation”. Приступљено 19. 5. 2011. 
  13. ^ Polska Agencja Prasowa. Nauka w Polsce (June 2007), Rocznica lokacji Krakowa (750-year anniversary of the Kraków Location Act). Архивирано 2013-04-16 на сајту Archive.today See also: full text of Kraków Location Act in Polish, translated from Latin by Bożena Wyrozumska (article by Janusz Kędracki). Архивирано на сајту Wayback Machine (8. мај 2013) Retrieved 21 December 2012.
  14. ^ Marek Strzala, „Krakow’s oldest known City Charter dates back to 1257”. Приступљено 12. 5. 2007. 
  15. ^ Kolodziejczyk, Edmund. „Poland. Geography, political history and the position of the church”. Catholic Encyclopedia. Архивирано из оригинала 09. 12. 2012. г. Приступљено 19. 5. 2011. „For the Overview of historic events see: Tartar raids'” 
  16. ^ Stefan Świszczowski, Miasto Kazimierz pod Krakowem. ISBN 978-83-08-00624-5. , Kraków 1981, s.52.
  17. ^ Sharon & Peter Pfeiffer, "Krakow. A brief history." „The establishment of a university”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2007. г. Приступљено 12. 5. 2007. 
  18. ^ Hanseatic towns: Kraków Архивирано 2007-08-13 на сајту Wayback Machine, Polonia Online, Retrieved on 25 September 2007.
  19. ^ Segel, Harold B. (1989). Renaissance culture in Poland : the rise of humanism, 1470-1543. Ithaca, N.Y.: Cornell University Press. ISBN 0-8014-2286-8. OCLC 19325840. 
  20. ^ „Search”. University of Louisiana at Lafayette (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 02. 2022. г. Приступљено 2022-02-28. 
  21. ^ „Insurekcja kościuszkowska - Polskie Dzieje - Historia Polski w Internecie”. web.archive.org. 2007-09-26. Архивирано из оригинала 26. 09. 2007. г. Приступљено 2022-02-28. 
  22. ^ Chambers's Encyclopaedia: Elephant-Gonzalvo di Cordova (на језику: енглески). W. and R. Chambers. 1862. 
  23. ^ „Krakow Info - History of the city of Krakow, Poland”. www.krakow-info.com. Приступљено 2022-02-28. 
  24. ^ Moore, Beata (2006). Cracow : city of treasures (1st Francis Lincoln ed изд.). London: Frances Lincoln. ISBN 0-7112-2571-0. OCLC 63186261. 
  25. ^ а б „POLAND: Małopolskie”. Приступљено 1. 7. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Краков&oldid=28932126”