Пређи на садржај

КФОР

С Википедије, слободне енциклопедије
Косовске снаге
Kosovo Force
Амблем на латиници и ћирилици
Постојање11. јун 1999.; пре 25 година (1999-06-11)
ЗемљаСрбија
Типоружане снаге
УлогаНАТО мировне снаге
Величина4.443 људи[1]
Део НАТО
НадимакКФОР
Ангажовање
Веб-сајтjfcnaples.nato.int/kfor
Команданти
Командантгенерал Енрико Бардуани, Оружане снаге Италије
Инсигније
Застава

Косовске снаге (енгл. Kosovo Force), познатије по свом акрониму КФОР (од енгл. KFOR), представљају оружане међународне мировне снаге под вођством НАТО-а чији је задатак чување реда и мира, односно стварања и одржавање сигурности на Косову и Метохији.[2]

КФОР је на простор Косова и Метохије стигао 12. јуна 1999, два дана након што је усвојена Резолуција Савета безбедности УН 1244 и три дана након потписивања Војно-техничког споразума у Куманову којим је окончан рат на Косову и Метохији. У то време, на Косову и Метохији је владала велика хуманитарна криза, док су безбедносне снаге Савезне Републике Југославије и Ослободилачка војска Косова свакодневно водиле борбе. Од почетка НАТО бомбардовања Југославије приближно милион људи је избегло са ових простора.[2]

КФОР постепено преноси своја овлашћења заштите верске и културне баштине на Полицију Косова и Косовске безбедносне снаге, што међутим није у складу с Резолуцијом 1244 која наводи искључиво КФОР као једине оружане снаге на простору Косова и Метохије.[2] Према подацима из 2024. КФОР је у свом саставу имао 4.443 војника из 27 земаља.[3][4]

Структура

[уреди | уреди извор]

Контингенти КФОР-а су првобитно били груписани у 4 регионално засноване мултинационалне бригаде. Бригаде су биле одговорне за одређено подручје операције, али под јединственим ланцем команде под надлежношћу команданта КФОР-а. У августу 2005. Северноатлантски савет је одлучио изврши реконтрукцију КФОР-а, замењујући четири постојеће бригаде са пет оперативних група, како би се омогућила већа флексибилност, нпр. уклањањем ограничења за прекогранична кретања јединица са седиштем у различитим секторима Косова и Метохије.[5] Затим у фебруару 2010. мултинационалне оперативне групе су постале мултинационалне борбене групе, а у марту 2011. КФОР је поново реконструисан, сада у само две мултинационалне борбене групе, једна са седиштем у кампу Бондстил код Урошевца, а друга са седиштем у кампу Вилађо Италија код Пећи.[6]

Структура 2018.

[уреди | уреди извор]

Косовске снаге, штаб у Приштини:[7]

  • Штаб групе за подршку (енгл. Headquarters Support Group, HSG) у кампу Приштина;
  • Мултинационална специјализована јединица (енгл. Multinational Specialised Unit, MSU) у Приштини (пук војне полиције у потпуности сачињен од италијанских Карабинијера);
  • Мултинационалне борбена група — Исток (енгл. Multinational Battle Group-East, MNBG-E) у кампу Бондстил док Урошевца (снаге Америчке војска уз подршку Пољске, Румуније и Турске);
  • Мултинационалне борбена група — Запад (енгл. Multinational Battle Group-West, MMBG-W) у кампу Вилађо Италија код Пећи (снаге Италијанске војске уз подршку Аустрије, Молдавије и Словеније);
  • Заједничка логистичка група за подршку (енгл. Joint Logistics Support Group, JLSG) у кампу Приштина (логистичка и инжењерска подршка);
  • Тактички резервни батаљон КФОР-а (енгл. KFOR Tactical Reserve Battalion, KTRBN) у кампу Ново Село (у потпуности сачињен од припадника Мађарске војске);
  • Заједнички регионални одред — Сјевер (енгл. Joint Regional Detachment–North, JRD-N) у кампу Ново Село (мјесне некинетичке везе и праћење);
  • Заједнички регионални одред — Запад (енгл. Joint Regional Detachment–West, JRD-W) у Призрену (мјесне некинетичке везе и праћење);
  • Заједнички регионални одред — Југоисток (енгл. JJoint Regional Detachment–South East, JRD-SE) у кампу Приштина (мјесне некинетичке везе и праћење).

Државе учеснице

[уреди | уреди извор]

На свом врхунцу, трупе КФОР-а се састојале од 50.000 мушкараца и жена из 39 различитих држава чланица НАТО-а и осталих држава које нису чланице НАТО-а.[8] На званичном сајту КФОР-а наводи се да је 2008. учествовало укупно 14.000 војника из 34 државе. На следећим списковима приказани су бројеви војника који учествују или су учествовали у мисији КФОР-а:[9][10]

Активне[11]
Држава Чланица Број
НАТО ЕУ
 Албанија Да Не 90
 Аустрија Не Да 289
 Бугарска Да Да 34
 Грчка Да Да 110
 Данска Да Да 35
 Ирска Не Да 13
 Италија Да Да 1.322
 Јерменија Не Не 58
 Канада Да Не 5
 Летонија Да Да 141
 Литванија Да Да 1
 Мађарска Да Да 365
 Молдавија Не Не 41
 Немачка Да Да 99
 Пољска Да Да 210
 Румунија Да Да 65
 САД Да Не 572
 Северна Македонија Да Не 65
 Словенија Да Да 103
 Турска Да Не 352
 Уједињено Краљевство Да Не 45
 Финска Да Да 59
 Француска Да Да 2
 Хрватска Да Да 151
 Црна Гора Да Не 2
 Чешка Да Да 37
 Швајцарска Не Не 175
 Шведска Да Да 2
28 22 18 4.443
Повучене
Држава Чланица Година повлачења
НАТО ЕУ
 Азербејџан Не Не 2008.[12][13]
 Аргентина Не Не 2006.[14]
 Белгија Да Да 2010.[15]
 Грузија Не Не 2008.[16]
 Естонија Да Да 2018.[17]
 Луксембург Да Да 2016.[18]
 Мароко Не Не 2014.[19]
 Норвешка Да Не 2020.[20]
 Португалија Да Да 2021.[21][22]
 Русија Не Не 2003.[23]
 Словачка Да Да 2010.[24]
 Уједињени Арапски Емирати Не Не 2001.[25]
 Украјина Не Не 2022.[26]
 Холандија Да Да 2017.[27]
 Шпанија Да Да 2009.[28]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Војник КФОР-а италијанске војске штити српске цивиле у Ораховцу током мартовског погрома 2004.
    Војник КФОР-а италијанске војске штити српске цивиле у Ораховцу током мартовског погрома 2004.
  • Немачки припадници КФОР-а 1999. године
    Немачки припадници КФОР-а 1999. године
  • Америчка база Бондстил код Урошевца
    Америчка база Бондстил код Урошевца
  • Амерички маринци стражаре, док канадски форензички тим испитује наводну масовну гробницу
    Амерички маринци стражаре, док канадски форензички тим испитује наводну масовну гробницу
  • Руски војници КФОР-а.
    Руски војници КФОР-а.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Contributing Nations”. jfcnaples.nato.int. NATO (Official website). Приступљено 7. 2. 2024. 
  2. ^ а б в „NATO's role in Kosovo”. nato.int (на језику: енглески). 29. 11. 2018. Приступљено 6. 12. 2018. 
  3. ^ „Contributing Nations”. jfcnaples.nato.int. Приступљено 26. 6. 2023. 
  4. ^ „Key Facts and Figures - Kosovo Force (KFOR)” (PDF). nato.int (на језику: енглески). децембар 2018. Приступљено 7. 12. 2018. 
  5. ^ „NATO Topics: Kosovo Force (KFOR) - How did it evolve?”. nato.int (на језику: енглески). 20. 2. 2008. Архивирано из оригинала 5. 6. 2011. г. Приступљено 7. 12. 2018. 
  6. ^ Brajshori, Muhamet (29. 12. 2010). „US troops to guard Kosovo's border (SETimes.com)”. setimes.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 3. 11. 2012. г. Приступљено 7. 12. 2018. 
  7. ^ „NATO KFOR - Units”. jfcnaples.nato.int (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 05. 2019. г. Приступљено 6. 12. 2018. 
  8. ^ „KFOR Press Release”. Nato.int. Архивирано из оригинала 9. 2. 2007. г. Приступљено 28. 4. 2010. 
  9. ^ „Kosovo Force (KFOR)” (PDF). NATO. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 10. 2009. г. Приступљено 22. 3. 2013. 
  10. ^ „20130422_130419-kfor-placemat” (PDF). Nato.int. Архивирано (PDF) из оригинала 12. 6. 2013. г. Приступљено 22. 4. 2013. 
  11. ^ „Contributing Nations”. NATO. Архивирано из оригинала 21. 2. 2020. г. Приступљено 2024-08-11. 
  12. ^ „Azerbaijani troops part of the KFOR family”. www.nato.int. Архивирано из оригинала 13. 4. 2021. г. Приступљено 2021-09-23. 
  13. ^ NATO. „Relations with Azerbaijan”. NATO (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 11. 2023. г. Приступљено 2021-09-23. 
  14. ^ https://web.archive.org/web/20090324234723/https://www.jgm.gov.ar/Paginas/MemoriaDetallada05/04_Ministerio_Defensa/04_Ministerio_Defensa.pdf Шаблон:Bare URL PDF
  15. ^ „Belgian mission in Kosovo winds down”. vrt.be. 31. 10. 2023. Архивирано из оригинала 8. 12. 2023. г. Приступљено 31. 10. 2023. 
  16. ^ „Georgia Withdraws Troops from Kosovo”. Civil.ge. Tbilisi. 15. 4. 2008. Архивирано из оригинала 6. 8. 2020. г. Приступљено 25. 8. 2019. 
  17. ^ „Estonian Defence Forces conclude participation in NATO-led Kosovo mission”. ERR.ee. 2. 11. 2018. Архивирано из оригинала 25. 8. 2019. г. Приступљено 25. 8. 2019. 
  18. ^ „Luxembourg to withdraw military presence in Kosovo”. Luxembourg Times. 10. 5. 2016. Архивирано из оригинала 25. 8. 2019. г. Приступљено 25. 8. 2019. 
  19. ^ „After 14 years Moroccan contingent leaves KFOR”. JFC Naples. 18. 1. 2014. Архивирано из оригинала 5. 4. 2023. г. Приступљено 25. 8. 2019. 
  20. ^ „Oppdraget som endret Forsvaret”. Архивирано из оригинала 16. 11. 2023. г. Приступљено 10. 11. 2023. 
  21. ^ „Bósnia e Herzegovina 1996, ponto de viragem no Exército Português”. Архивирано из оригинала 4. 12. 2023. г. Приступљено 10. 11. 2023. 
  22. ^ „Portuguese military contingent departs for Kosovo”. Архивирано из оригинала 14. 1. 2024. г. Приступљено 10. 11. 2023. 
  23. ^ „Russian troops leave KFOR”. NATO. 2. 7. 2003. Архивирано из оригинала 25. 8. 2019. г. Приступљено 25. 8. 2019. 
  24. ^ „Slovak troops will leave Kosovo”. The Slovak Spectator. 4. 10. 2010. Архивирано из оригинала 22. 1. 2021. г. Приступљено 25. 8. 2019. 
  25. ^ The National (28. 7. 2019). „Special Report:The Day Emirati Troops came to help war torn Kosovo”. Архивирано из оригинала 30. 10. 2019. г. Приступљено 5. 11. 2019. 
  26. ^ „Ukraine is withdrawing peacekeepers from Kosovo”. Ministry of Defense (Ukraine). 22. 8. 2022. Архивирано из оригинала 5. 12. 2022. г. Приступљено 5. 12. 2022. 
  27. ^ „KFOR marks the end of Netherlands' contribution to the mission”. Pristina: JFC Naples. 24. 3. 2017. Архивирано из оригинала 5. 4. 2023. г. Приступљено 25. 8. 2019. 
  28. ^ „Spain to withdraw Kosovo troops”. BBC News. 23. 3. 2009. Архивирано из оригинала 3. 5. 2019. г. Приступљено 25. 8. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=КФОР&oldid=28505782”