Бодуен I од Белгије
Бодуен I од Белгије | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 7. септембар 1930. |
Место рођења | Лакен, Белгија |
Датум смрти | 31. јул 1993.62 год.) ( |
Место смрти | Мотрил, Шпанија |
Породица | |
Супружник | Fabiola of Belgium |
Родитељи | Леополд III од Белгије Astrid of Sweden |
Династија | Сакс-Кобург и Гота |
Претходник | Леополд III |
Наследник | Алберт II |
Бодуен I од Белгије (фр. Baudouin Albert Charles Léopold Axel Marie Gustave, хол. Boudewijn Albert Karel Leopold Axel Marie Gustaaf; Лакен, 7. септембар 1930 — Мотрил, 31. јул 1993) био је краљ Белгије од 1951. до 1993. Био је најстарији син краља Леополда III (1901—1983) и његове прве жене, принцезе Астрид од Шведске (1905—1935).[1][2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Краљ је постао 17. јула 1951, дан после абдикације свога оца. Оженио се 1960. Фабиолом де Мора и Арагон, бившом неговатељицом и писцем дечјих прича. Нису имали деце. Због свог карактера и скромног понашања, краљица је била веома омиљена међу Белгијанцима. Краљ Бодуен је био веома религиозан римокатолик.[3]
Успео је да држи Фламанце и Валонце заједно, мада је пред крај његове владавине већ почела федерализација земље. За време његове власти, Белгијски Конго је стекао независност од Белгије.
Умро је изненада, од инфаркта, на југу Шпаније. Владао је Белгијом 42 године. Наследио га је млађи брат, који је постао краљ Алберт II од Белгије.
Србија му је доделила Орден Таковског крста.[4]
Породично стабло
[уреди | уреди извор]Породица
[уреди | уреди извор]Супружник
[уреди | уреди извор]име | слика | датум рођења |
---|---|---|
Краљица Фабиола | 11. јун 1928. |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „King Baudouin”. The Belgian Monarchy - Monarchie. Приступљено 23. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Baudouin I king of Belgium”. Britannica. Приступљено 23. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Baudouin I, King of Belgium”. British Museum. Приступљено 23. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 364.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]