Људмила Алексејева
Људмила Алексејева | |
|---|---|
 Људмила Алексејева, 2005. | |
| Датум рођења | 20. јул 1927. |
| Место рођења | Јевпаторија, Совјетски Савез |
| Датум смрти | 8. децембар 2018. (91 год.) |
| Место смрти | Москва, Русија |
| Држављанство | Совјетски Савез (1927—1977) Сједињене Америчке Државе (1982—2018) Русија (1991—2018) |
| Универзитет | Московски државни универзитет Ломоносов |
| Занимање | Руски историчар активиста за људска права |
| Супружници | Николај Вилијамс |
| Веб-сајт | lm-alexeeva |
Људмила Алексејева (енгл. Lyudmila Alexeyeva; Јевпаторија, 20. јул 1927 — Москва, 8. децембар 2018)[1] била је руска историчарка и активисткиња за људска права која је оснивач групе Московске Хелсинске групе,[2] и једна од последњих совјетских дисидената који су били активни у модерној Русији.[3]
Биографија
[уреди | уреди извор]Совјетски период
[уреди | уреди извор]У априлу 1968. године Алексејева је искључена из Комунистичке партије и отпуштена са посла, у издавачкој кући.[4] Ипак, наставила је са активностима у одбрани људских права. Од 1968. до 1972. године тајно је радила као дактилографкиња првог подземног билтена Хроника актуелних догађаја посвећеног кршењу људских права у Совјетском Савезу.[5]
У фебруару 1977, Алексејева је побегла из СССР-а у Сједињене Америчке Државе, након што су совјетске власти насилно зауставиле припаднике Хронике.[6] У САД Алексејева је наставила да се залаже за унапређење људских права у Русији и радила је на Радију Слободне Европе/Гласу Америке.[6] Постала је америчка држављанка 1982.[7] Редовно је писала о совјетском покрету дисидената и за публикације на енглеском и руском језику у САД и другим местима, а 1985. објавила је прву свеобухватну монографију о историји покрета, Совјетско дисидентство.[8] Поред тога, након пресељења у Сједињене Америчке Државе, Алексејева се бавила слободним радио новинарством за Радио Слободне Европе и одељењем за руски језик Глас Америке. Године 1990. објавила је енгл. The Thaw Generation; аутобиографију која је описала формирање совјетског покрета за дисиденте, а писала је заједно са Полом Голдбергом.[9]
Повратак у Русију
[уреди | уреди извор]Године 1989. поново је покренула Московске Хелсинске групе, након њеног распада 1982.[10] Године 1993, после распада Совјетског Савеза, вратила се у Русију, а онда је постала председавајући Московске Хелсинске групе 1996.[6] Придружила се 2000-их комисији која је основана ради саветовања председника Владимира Путина о питањима људских права, што је покренуло критике неких других активиста за права.[3]
Алексејева је била критична према московским кремљским евиденцијама о људским правима и оптужила је владу за бројна кршења људских права, укључујући редовне забране ненасилних састанака и демонстрација и охрабривање екстремиста својом националистичком политиком, попут масовних депортација Грузијанца 2006. године и полицијских рација против странаца који раде на уличним пијацама.[11] Такође, критиковала је понашање полицијских снага у Ингушетији и упозорила да се све веће насиље у републици може проширити на целу Руску Федерацију.[12] Руске власти су је 2006. оптужиле за умешаност у британске обавештајне службе и примала је претње од националистичких група.[11][13]
Стратегија 31
[уреди | уреди извор]
Од 31. августа 2009. године, Алексејева је била активни учесник у Стратегији 31 — редовни протест грађана на московском Тријумфалном тргу, у одбрани 31. члана (о слободи окупљања) из руског устава.[14] Током једног од ових протеста, 31. децембра 2009. године, Алексејеву је полиција ухапсила (ОМОН) и одвела са гомилу других у полицијску станицу. Овај догађај изазвао је снажне реакције у Русији и иностранству. Јерзи Бузек, председник европског парламента, био је „дубоко разочаран и шокиран" поступањем Алексејеве, као и полиције.[15] Савет за националну безбедност Сједињених Америчких Држава изразио је „негодовање“ због притвора.[16] Њујорк тајмс објавио је чланак на насловној страни о протестном скупу Испитивани од стране многих непријатеља, страсти руског дисидента.[17]
Алексејеву је 30. марта 2010. године напао мушкарац на станици парк Културе, пошто је одавала поштовање жртвама бомбашких напада у московском метроу 2010. године.[18][19] У омладинском логору на језеру Селигер,[20][21][22][23][24] омладински покрет Наши назвао ју је „нацисткињом" и непријатељем руског народа.[25]
Алексејева се успротивила руској анексији Крима 2014. године рекавши „одузимање Крима срамоти моју земљу".[25] На њен деведесети рођендан посетио ју је руски председник Владимир Путин (у пратњи камермана), упркос дугогодишњој критици према њему.[25]
Умрла је у московској болници 8. децембра 2018. из непознатих разлога.[26] Последње речи Алексејеве објављивање и написане су на прослави седамдесете годишњице Универзалне декларације о људским правима, иако је умрла два дана пре те годишњице. Она је жалила за слабљењем цивилног друштва државном пропагандом и манипулацијама и скренула је пажњу на слабост правне културе и демократских институција у савременој Русији, као и на политички цинизам и популизам који, не само у Русији, непажљиво третирају системе и институције неопходне за подршку људским вредностима.[27]
Награде и признања
[уреди | уреди извор]
Алексејева је добила следеће награде и признања за свој рад у области људских права:
- 2004 — Награда Улоф Палме[28]
- 2005 — Награда за особу године Федерације јеврејских заједница Русије[29]
- 2007 — Национални орден Легије части (енгл. Legion of Honour)[30]
- 2009 — Орден заслуга Савезне Републике Немачке (енгл. Order of Merit of the Federal Republic of Germany)[31]
- 2009 — Награда Сахаров[32]
- 2012 — Орден крста Тере Маријане, 3 реда[33]
- 2015 — Награда Вацлав Хавел за људска права[34]
- 2017 — Државна награда Руске Федерације[35]
Књиге, чланци и интервјуи
[уреди | уреди извор]- „Statement of Lyudmila Alekseeva and Lidia Voronina, accompanied by Edward Kline” (PDF). Basket III: implementation of the Helsinki Accords. Hearings before the Commission on Security and Cooperation in Europe. Ninety-fifth congress. First session on implementation of the Helsinki Accords. Vol. IV. Washington, D.C.: U.S. Government Printing Office. 1977. стр. 29—39. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2015. г. Приступљено 24. 04. 2020.
- Alexeyeva, Ludmilla (јесен 1977). „The human rights movement in the USSR”. Survey. 23 (4): 72—85. ISSN 0039-6192.
- Alexeyeva, Lyudmila; Bukovsky, Vladimir; Amalrik, Andrei; Voikhanskaya, Marina; Plyushch, Leonid; Elina, Emilia; Voronina, Lidia; Bresenden, Yevgeniy (новембар 1977). „The Orlov tribunal”. Index on Censorship. 6 (6): 52—60. doi:10.1080/03064227708532716.
- Alexeyeva, Lyudmila; Grigorenko, Pyotr; Amalrik, Andrei; Kaminskaya, Dina; Simes, Konstantin; Williams, Nikolai; Litvinov, Pavel; Litvinova, Maya; Sadomskaya, Natalya; Chalidze, Valery; Shragin, Boris; Stain, Yuri (2013) [1978]. „В защиту Анатолия Марченко” [In defense of Anatoly Marchenko]. Kontinent (на језику: руски). 152.
- Alekseeva, Liudmila (1980). The diversity of Soviet dissent: ideologies, goals and direction, 1965–1980.
- Алексеева, Людмила (2013) [1979]. „Путеводитель по аду психиатрических тюрем” [The guidebook to the hell of psychiatric prisons]. Kontinent (на језику: руски) (152).
- Alexeyeva, Lyudmila (децембар 1982). „USSR: prisoners' rights denied”. Index on Censorship. 11 (6): 31—33. doi:10.1080/03064228208533458.
- Alexeeva, Ludmilla; Chalidze, Valery (1985). Mass rioting in the USSR. Silver Spring. Foundation for Soviet Studies.
- Alekseeva, Liudmila (септембар 1986). US broadcasting to the Soviet Union (A Helsinki watch report). Human Rights Watch. ISBN 978-0938579878.
- Shcharansky, Anatoly; Bonner, Yelena; Alexeyeva, Ludmilla (26. 6. 1986). „The tenth year of the Watch”. The New York Review of Books.
- Alexeyeva, Ludmilla (1987). Soviet dissent: contemporary movements for national, religious, and human rights. Wesleyan University Press. ISBN 978-0-8195-6176-3.
- Alekseeva, Liudmila (1987). Cruel & unusual punishment: forced labor in today's U.S.S.R. AFL-CIO Dept. of International Affairs. ASIN B00073BWLG.
- Landy, Joanne; Alexeyeva, Ludmilla; Bastian, Gert; Daneker, Gail; Duncan, Polly; et al. (18. 2. 1988). „Release Juris Bumeisters”. The New York Review of Books.
- Alexeyeva, Ludmilla; Arutunyan, Shagan; Arutunyan, Marzpet; Aristanyan, Vartan; Borisov, Vladimir; et al. (21. 7. 1988). „An Armenian in prison”. The New York Review of Books.
- Alexeyeva, Ludmilla; Goldberg, Paul (1990). The thaw generation: coming of age in the post-Stalin era. Pittsburgh: University of Pittsburgh Press. ISBN 978-0822959113.
- Alekseeva, Liudmila (фебруар 1990). Civil society in the USSR (A Helsinki watch report). Helsinki Watch. ISBN 978-0929692425.
- Alexeyeva, Lyudmila (март 1990). „Unrest in the Soviet Union”. The Washington Quarterly. 13 (1): 63—77. doi:10.1080/01636609009477532.
- Bayefsky, Anne; Alexeyeva, Ludmilla; Kampelman, Max; Tabory, Mala; Maresca, John; Henkin, Alice (28—31. март 1990). „Human rights: the Helsinki process”. Proceedings of the Annual Meeting (American Society of International Law). 84: 113—130. JSTOR 25658533.
- Алексеева, Людмила (1992). История инакомыслия в СССР: новейший период. Вильнюс—Москва: Весть. ISBN 9785984400268. (The Russian text of the book in full is available online on the Memorial website by click Архивирано на сајту Wayback Machine (20. март 2017))
- Alexeyeva, Ludmilla (1998). „Mustafa Dzhemilev, his character and convictions”. Ур.: Allworth, Edward. Tatars of the Crimea. Return to the homeland. Durham: Duke University Press. стр. 210–211. ISBN 978-0822319948.
- Alexeeva, Lyudmila (2000). „Private measures by which to ensure fundamental rights in present-day Russia: a view from inside”. Helsinki Monitor. 11 (2): 23—32. doi:10.1163/157181400X00292.
- Alexeyeva, Lyudmila (10. 6. 2004). „Is this Putin's definition of democracy?”. The Moscow Times.
- Alexeyeva, Ludmilla (13. 10. 2010). „Article by Ludmila Alexeeva”. OSCE Magazine.
- Alexeyeva, Lyudmila (15. 12. 2010). „The rise and fall of Putinism”. The Moscow Times.
- Alexeeva, Lyudmila (24. 5. 2013). „Vladimir Putin's goal is to destroy Russian civil society”. The Guardian.
- Alexeyeva, Lyudmila; Schepp, Matthias; Thaler, Claudia (17. 7. 2013). „Interview: Putin turning Russia 'into a police state'”. Der Spiegel.
- Alekseeva, Lyudmila (2013). „Interview with Melanie Ilick and Emilia Kosterina, 29 July 2011”. Ур.: Ilic, Melanie. Life stories of Soviet women: the interwar generation. Routledge. стр. 14—32. ISBN 978-1135094713.
- Гальперович, Данила (4. 8. 2014). „Западные санкции: стоит ли загонять Кремль в угол? Людмила Алексеева, Владимир Буковский и Мария Липман рассуждают об этом в интервью "Голосу Америки"” [Western sanctions: Should the Kremlin be forced into a corner? Lyudmila Alexeyeva, Vladimir Bukovsky and Mariya Lipman discuss that in their interview to Voice of America] (на језику: руски). Voice of America. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 24. 04. 2020.
- Гальперович, Данила (10. 12. 2015). „Людмила Алексеева: у нас – плохо управляемое государство, в котором люди мучаются” [Lyudmila Alexeyeva: we have a poorly managed state in which people suffer] (на језику: руски). Voice of America. Архивирано из оригинала 31. 05. 2016. г. Приступљено 24. 04. 2020.
- Зубов, Михаил (28. 4. 2015). „Как Владимир Буковский победил карательную психиатрию. Людмила Алексеева: "Вряд ли эта легендарная фигура занимается детским порно"” [How Vladimir Bukovsky defeated punitive psychiatry. Ludmilla Alexeyeva, "This legendary figure is hardly engaged in child pornography"]. Moskovskij Komsomolets (на језику: руски).
- „Ludmilla Alexeeva: 'Russia is moving away from Europe'”. Deutsche Welle.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „В Москве умерла правозащитница Людмила Алексеева”. BBC Russian Cervice. 8. 12. 2018. Приступљено 24. 4. 2020.
- ^ New politics. New Politics Associates. 1989. стр. 133.
- ^ а б Danilova, Maria (15. 6. 2004). „Lyudmila Alexeyeva Speaks Her Mind”. The St. Petersburg Times (#977 (45)). Associated Press. Архивирано из оригинала 10. 6. 2007. г. Приступљено 24. 4. 2020.
- ^ „Lyudmila Alexeyeva, Russian Champion of Human Rights, Dies at 91”. www.bloomberg.com. Приступљено 24. 4. 2020.
- ^ Barry, Ellen (11. 1. 2010). „Russian Dissident’s Passion Endures Despite Tests”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 24. 4. 2020.
- ^ а б в „The Doyenne Of Russia's Human Rights Movement”. Radio Free Europe/Radio Liberty (на језику: енглески). Приступљено 24. 4. 2020.
- ^ „Алексеева отвергла намеки ТВ на ее связь со шпионами”. BBC News Русская служба (на језику: руски). Приступљено 24. 4. 2020.
- ^ Noble, Barnes &. „Soviet Dissent: Contemporary Movements for National, Religious, and Human Rights|Paperback”. Barnes & Noble (на језику: енглески). Приступљено 24. 4. 2020.
- ^ Alexeyeva, Ludmilla; Goldberg, Paul (1990). The thaw generation: coming of age in the post-Stalin era. Pittsburgh: University of Pittsburgh Press. ISBN 978-0822959113.
- ^ Bloomberg, Henry Meyer. „Lyudmila Alexeyeva, Russian champion of human rights, dies at 91”. Herald-Mail Media (на језику: енглески).[мртва веза]
- ^ а б Gregory Feifer (March 7, 2007), Russia's New Dissidents Defend Human Rights. National Public Radio.
- ^ Situation in Ingushetia Threatens All of Russia – Alexeyeva. The Other Russia website. September 22, 2008.
- ^ Russian NGO rejects spy 'smear'. The BBC News. 24.4.2020.
- ^ „Lyudmila Alexeyeva is 85”. Human Rights in Ukraine. Приступљено 24. 4. 2020.
- ^ Buzek: The EP appeals for the release of 2009 Sakharov Prize Winner Lyudmila Alexeyeva and other Russian human rights activists 24.4.2020.
- ^ Russia: Rights Protesters Detained The New York Times, 24.4.2020.
- ^ Russian Dissident’s Passion Endures Despite Tests The New York Times, 24.4.2020.
- ^ Узел, Кавказский. „Liudmila Alekseeva was attacked during the memory action at Moscow metro station”. Caucasian Knot. Приступљено 24. 4. 2020.
- ^ „What is Strategy 31?”. openDemocracy (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 09. 12. 2018. г. Приступљено 24. 4. 2020.
- ^ Bäckman, Johan (23. 7. 2010). „Päivi Hirvelä on natsi, Naši-nuorten mielestä” (на језику: Finnish). Finnish Anti-Fascist Committee. Приступљено 24. 4. 2020. Lay summary
- ^ На молодежном форуме "Селигер-2010" главу Московской Хельсинкской группы Людмилу Алексееву приравняли к фашистам (на језику: руски). Echo of Moscow. 27. 7. 2010. Приступљено 24. 4. 2020. Генерални сажетак.
- ^ В Селигере на кол насадили головы эстонских госдеятелей (на језику: руски). Delfi.ee. 26. 7. 2010. Архивирано из оригинала 04. 03. 2012. г. Приступљено 24. 4. 2020.
- ^ Tael, Triin (26. 7. 2010). „Vene noortelaagris aeti Eesti poliitikute pead teibasse”. Õhtuleht (на језику: Estonian). Архивирано из оригинала 29. 7. 2010. г.
- ^ Орехъ, Антон (29. 7. 2010). Ждем ответа. Ежедневный журнал (на језику: руски).
- ^ а б в „Putin And Alekseyeva: A Study In Contrasts”. Radio Free Europe/Radio Liberty (на језику: енглески). 21. 7. 2017. Приступљено 24. 4. 2020.
- ^ Lyudmila Alexeyeva: Russian human rights activist dies aged 91, BBC News (24.4.2020)
- ^ Людмила Алексеева / Lyudmila Alexeyeva (9. 12. 2018). „"Бескомпромиссно защищать жертв и стоять друг за друга" / "Uncompromising championing of victims and mutual solidarity"”. Последнее слово Людмилы Михайловны Алексеевой. Публикуем ее обращение к правозащитникам / The last words of Lyudmila Alexeyeva: We publish her appeal to defenders of human rights. "Новая газета" / "Novaya Gazeta". Приступљено 24. 4. 2020.
- ^ „Prize recipients”. Olof Palmes Minnesfond (на језику: шведски). Приступљено 24. 4. 2020.
- ^ „Страница не найдена!”. www.feor.ru. Архивирано из оригинала 19. 7. 2011. г. Приступљено 24. 4. 2020.
- ^ „Légion d'Honneur pour Lioudmila Alexeeva, critique de Poutine”. 7 Sur 7. Приступљено 24. 4. 2020.
- ^ Sinelschikova, Yekaterina (28. 9. 2015). „Russia’s oldest human rights activist is awarded Vaclav Havel Prize”. Russia Beyond the Headlines. Приступљено 24. 4. 2020.
- ^ Sakharov Prize 2009 awarded to Memorial
- ^ The Republic of Estonia honours 99 people with decorations on the eve of Independence Day Архивирано 2012-04-12 на сајту Wayback Machine
- ^ Václav Havel Human Rights Prize 2015 awarded to Ludmilla Alexeeva Архивирано 2015-09-30 на сајту Wayback Machine
- ^ „Подписан Указ о присуждении премий за достижения в области правозащиты и благотворительности”. Президент России (на језику: руски). Приступљено 24. 4. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Људмила Алексејева на сајту IMDb (језик: енглески)
- Људмила Алексејева на LiveJournal
- Архива националне безбедности, 20. јул 2012
- Људмила Алексејева Архивирано на сајту Wayback Machine (8. септембар 2020) на Шпигел-у
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
