Gmail
Gmail | |
---|---|
Veb-adresa | www |
Tip | elektronska pošta |
Registracija | preporučuje se |
Dostupan u | 105 jezika |
Broj reg. korisnika | 1,4 milijarde (april 2018) |
Programski jezik | Java, Java Script |
Vlasnik | Google LLC |
Tvorac | Paul Buchheit |
Pokrenut | 1. aprila 2004. |
Gmail (transkr. Džimejl) jeste popularni besplatni servis za elektronsku poštu, čiji je vlasnik kompanija Google.
Nastanak
[uredi | uredi izvor]Džimejl je prvi put najavljen za 1. april 2004. godine. Internet javnost je mislila da je u pitanju prvoaprilska šala, jer je Gugl najavljivao da će pružiti po 1 gigabajt svakom korisniku. Prava prvoaprilska šala je zapravo bila Guglova ponuda za posao na Mesecu.[1] Pošto je još uvek bio u testnoj fazi, prvih hiljadu naloga je dodeljeno samo zaposlenima u Guglu, njihovoj porodici i prijateljima,[1] sa mogućnošću slanja pozivnica i ostalima. Prvobitno je broj pozivnica bio 10 po nalogu, ali je taj broj kasnije porastao na 100, da bi se 7. februara 2007. omogućilo slobodno registrovanje[2] za sve.[3]
Prednosti
[uredi | uredi izvor]Gugl je napravio veliki pomak u obezbeđivanju usluga elektronske pošte, pružajući po 1 gigabajt svakom korisniku, za razliku od većine tadašnjih servisa poput Jahua, Hotmejla i drugih, koji su nudili prostor u opsegu od jednog do deset megabajta. U trenutku kada se Džimejl pojavio na sceni, i ostali servisi su bili primorani da povećaju ponuđeni prostor,[4] pa je Jahu porastao sa 4 megabajta na 100 megabajta, a Hotmejl sa 2 megabajta na 25 megabajta odnosno 250 megabajta posle mesec dana korišćenja.
Pored toga, Džimejl je predstavio i novi interfejs koji se u potpunosti zasniva na tehnologiji Ajaks, koja ubrzava rad klijenta, smanjuje protok podataka i čini interfejs lepšim za oko. Nedugo nakon ovoga, i ostali servisi su ponudili slične interfejse takođe zasnovane na tehnologiji Ajaks. Za korisnike koji ne žele intenzivnu upotrebu Ajaksa i drugih Javaskript tehnologija, Džimejl nudi i standardni „HTML“ interfejs.
Posebnu pažnju Gugl je skrenuo na činjenicu da Džimejl koristi sve popularne Guglove algoritme i tehnike pretrage za pretraživanje elektronske pošte. Ovo, po rečima kompanije, čini Džimejl bržim i lakšim za korišćenje.
Među ostalim prednostima koje Gugl naglašava su i sledeće:
- Omogućeno je lako i jednostavno odstranjivanje spama, koje pamti adrese i ubuduće ne prikazuje nove poruke pristigle sa tih adresa.
- Džimejl sam organizuje poruke u „konverzacije“, što ih čini lakšim za pregled.
- Džimejl ohrabruje korisnike da nikad ne brišu svoje poruke, bilo poslate ili primljene, jer kapaciteta ima dovoljno da ga nikad ne ponestane.
- Ne prikazuju se bleštave i raznobojne reklame, nego samo reklame pisane običnim tekstom, crnim slovima na beloj pozadini.
- Na serveru se unapred odvija provera virusa, raspakuju arhive i proveravaju pojedinačni fajlovi. Servis neće proslediti korisniku nijednu poruku koja je zaražena. Iz ovog razloga, Džimejl ne dozvoljava slanje izvršnih fajlova što nekad zna biti problem.
Razvoj
[uredi | uredi izvor]Ponuđeni prostor za poštu konstantno raste, oko 4 bajta u sekundi. Počevši sa jednim gigabajtom po korisniku, ponuda Džimejla je do oktobra 2007. dosegla do oko 3,2 gigabajta. 22. oktobra, Džimejl je povećao svoju ponudu na preko četiri gigabajta. Ovo povećanje je Bob Simborski, Guglov inženjer, prokomentarisao na zvaničnom Džimejlovom blogu:[5]
Nekolicina vas koristi Džimejl u toj meri da je počelo da vam nedostaje prostora, pa da bismo održali svoje obećanje, danas najavljujemo ubrzani rast i dajemo još prostora.
Posle ovog povećanja, prostor je nastavio da raste, ali po otprilike 1,5 kilobajta u sekundi, da bi do juna 2008. godine već dostigao preko 6,5 gigabajta po korisniku.
Pored veb-interfejsa, elektronska pošta na Džimejlu se danas može pregledati i preko sopstvenog programa na ličnom računaru kao i preko mobilnog telefona, koristeći program napisan u Javi ili posećujući WML stranicu na Internetu.
Nakon završene testne faze, Džimejl je svojim korisnicima obezbedio i ćaskanje direktno sa veb-interfejsa, koristeći Ajaks. Ovaj servis je postao jako popularan, a Gugl je napravio i aplikaciju GTalk za one koji ne žele da ćaskaju sa veb-interfejsa, i obezbedio je za većinu popularnih operativnih sistema, osim Linuksa koji može koristiti i druge programe za pristup ćaskanju na Džimejlu, poput Kopetea i drugih.
Jezici
[uredi | uredi izvor]Džimejl interfejs je ponuđen na 40 svetskih jezika: američkom i britanskom engleskom, pojednostavljenom i tradicionalnom kineskom, arapskom, bugarskom, katalonskom, hrvatskom, češkom, danskom, holandskom, estonskom, finskom, francuskom, nemačkom, grčkom, hebrejskom, hindu, mađarskom, islandskom, indonežanskom, italijanskom, japanskom, korejskom, letonskom, litvanskom, poljskom, portugalskom, rumunskom, ruskom, srpskom, slovačkom, slovenačkom, španskom, švedskom, tagalogu, taiju, turskom, ukrajinskom i vijetnamskom.[6]
Kompatibilnost
[uredi | uredi izvor]Puni Džimejl interfejs je podržan na sledećim pregledačima: Internet eksplorer 5.5+, Mozilla Application Suite 1.4+, Fajerfoks 0.8+, Safari 1.2.1+, K-Meleon 0.9+, Netskejp 7.1+, Opera 9+. Takođe radi na pregledaču AOL 9.0, ali može imati problema sa starijim verzijama. Džimejlov „HTML“ interfejs radi na skoro svakoj verziji svakog pregledača. Takođe radi na PSP-u i PS3-u, Internet kanalu japanske konzole Nintendo Vi i pregledaču Nintendo DS, ali nije u potpunosti podržan.
Kritike
[uredi | uredi izvor]Najveća kritika Džimejla je vezana za njen sistem reklamiranja koji se sastoji od tzv. „Ciljanih reklama“, čiji sadržaj zavisi od teksta poruke koja se trenutno čita. Ovo je protumačeno kao udar na privatnost korisnika, ali iz Džimejla poručuju da nijedna osoba ne čita tekstove poruka, nego samo programi koji po automatizmu povezuju reklame sa porukama, na osnovu ključnih reči.
Još jedna kritika se bazira na delu Džimejlovog ugovora o privatnosti:
Obrisane poruke i nalozi mogu ostati do 60 dana na našim serverima i bekapovanim diskovima pre nego budu potpuno obrisane.
Iz Gugla su kasnije, kao odgovor na kritike, izjavili da će „dati sve od sebe da obrisane poruke budu zaista obrisane što je brže moguće“.[7]
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ a b „An Introduction to Gmail”. Arhivirano iz originala 27. 05. 2011. g. Pristupljeno 17. 6. 2011.
- ^ „Gmail sign up”. Arhivirano iz originala 22. 11. 2022. g. Pristupljeno 17. 6. 2011.
- ^ „Google opens Gmail to all - CNET News”. Arhivirano iz originala 28. 07. 2012. g. Pristupljeno 17. 6. 2011.
- ^ „Pondering “Email Conservation” After Hitting Gmail’s Storage Limit”. Pristupljeno 17. 6. 2011.
- ^ „More Gmail storage coming for all - Official Gmail Blog”. Pristupljeno 17. 6. 2011.
- ^ „Gmail - Top 10 reasons to use Gmail”. Pristupljeno 17. 6. 2011.
- ^ „By delete sent mails forever, automatically has deleted my entire emails permanently. How can I retrieve them back? HELP - Gmail Help”. Pristupljeno 17. 6. 2011.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]