Urartu

Biai Kraljevina Urartu 860. pne–590. pne [[Orontidska Armenija|?]] Položaj Kraljevine Urartu Kasni Urartu pod Rusom III i IV (610-590/585. pne.). Glavni grad Tušpa Jezik/ci urartijski Religija politeizam Vlast monarhija President  - 858-844 Arame  - 844-828 Sarduri I  - 828-810 Ishpuini  - 810-785 Menuas  - 785-753 Argishti I  - 753-735 Sarduri II Historijska era Željezno doba  - Uspostava  - Prestanak

Urartu (Ուրարտու) je bila antička kraljevina u Jermeniji, a nalazila se na planinskoj visoravni između Male Azije, Mesopotamije i Kavkaza (kasnije poznatoj kao Jermenska visoravan). Smeštena je oko jezera Van u današnjoj istočnoj Turskoj. Kraljevina je postojala od oko 860. pne. do 565. pne. Ime odgovara biblijskom imenu Ararat.

Ime

Ime Urartu dolazi od izvora sa aramejskog jezika, koji je bio dijalekt akadskog. Izvorno ime kraljevine je bilo Biainili. Istraživači veruju da je "Urartu" akadska varijaija od "Ararata" iz Starog zaveta. Planina Ararat se stvarno nalazila na teritoriji Urartu, oko 120 kilometara severno od prestonice. Ararat se u Starom zavetu spominje kao planina, ali i kao antička kraljevina severno od Mesopotamije. Rane jermenske hronike (oko 5. do 7. veka) tvrde da je originalno ime Jermenije "zemlja Ararada". Varijacije verovatno potiču od jermenskog "Ajrarat", što bi značilo "zemlja hrabrih" i "zemlja Jermenaca".

Neki naučnici (Karl Fridrih Leman-Haupt) (1910) veruju da je narod Urartua sebe zvao Kaldini, prema njihovom bogu Kaldiju. Jedan narod područja Van, narod Nairi ponekad se smatra povezanim ili istim.

Urartu se često nazivao "Kraljevina Ararat" u mnogim antičkim manuskriptima i svetim pismima različitih nacija. Razlog za neizvesnost imena (Urartu ili Ararat) je zbog varijacija u izvorima. Pisani jezici toga vremena nisu koristili vokale, nego samo konsonante. Reč je naprimer u antičkom izvoru bila zapisana kao "RRT" a to je mogli biti i Ararat i Urartu. Antički izvori su koristili "Jermenija" i "Urartu" naizmenično i to je bio naziv za istu zemlju. Naprimer trojezično Behistunsko pismo, koje je napisano 520. pne. po nalogu persijskog cara Darija Velikog spominje "Arminiju" na staro-persijskom, a prevod na elamitski je "Harminuja", a na akadski je "Urartu".

Kraljevina je bila poznata Grcima kao Jermenija, a kasnije i Rimljanima. U kasnom 7. veku pre. i ranom 6. veku pre. Kraljevina Urartu je zamenjena Kraljvinom Jermenijom, pod vođstvom jermenske dinastije Orontida.

Primeri izvora za proučavanje Urartua

Na levo - natpis na temeljima tvrđave Erebuni na vrh brda kraj Jerevana. (natpis je na Urartu jeziku na klinastom pismu, posuđenom od Asiraca. Na desno - fragment bronzanog šlema iz vremena To Argišti I, na kojoj je nacrtan motiv "drveta života popularnog u natičkim društvima" (Šlem je otkriven pri iskopavanjima tvrđave Of Tejšebaini ).

Geografija

Ploča pisana klinastim pismom beleži osnivanje tvrđave Erebuni od strane Argištisa I od Urartua

Carstvo Urartu zauzimalo je oko 200.000 kvadratnih milja, od reke Kure na jugu do vrhova Taurusa na severu, te od Eufrata na zapadu, do Kaspijskog jezera na istoku. Urartu se protezao od severne Mesopotamije do južnog Kavkaza, uključujući današnju Jermeniju sve do reke Kure. Urartu tvrđave su bile Erebuni (današnji Jerevan), Van, Armavir, Anzaf, Kavustepe i druge.

Otkriće

Urartu na vrhuncu moći 743. pre Hr

Fridrih Eduard Šulc je 1827. u ime francuskog orijentalnog društva putovao u područje jezera Van. bio je inspirisan pričama o kraljici Šamiram jermenskog istoričara iz 5. veka Mozesa od Korene. Šulc je otkrio ruševine grada i brojne napise, većinom na asirskom, a delom na tada nepoznatom jeziku. Šulc je otkrio Kelišin, koji je bio na asirskom i urartu, a nalazio se na Kelišin prelazu na iračko-iranskoj granici. Kurdi su 1829. ubili Šulca i delovi njegovih beleški su izgubljeni. Britanski asirolog Henri Kresvik Rolinson pokušao je da kopira napis na steli, ali nije uspeo. Nemački istraživač Roš je nekoliko godina kasnije ubijen. Osten Henri Lajard je kasnih 1840tih opisivao grobove Van-Kelesi i Argišti. Od 1870ih lokalno stanovništvo je počelo da krade sa Toprakala ruševina i da prodaje nađeno evropskim naučnicima.

Istorija

Poreklo (13. -9. vek pre Hrista

Urartu za vreme Aramua, koji je stvorio jedinstvenu kraljevinu

Asirski izvori Šalmanasara I (oko 1270. pre Hr) pominju Urartu kao jednu od država naroda Nairi, labavu konfederaciju malih kraljevina i plemenskih saveza na jermenskoj visoravni u 13. - 11. veku pre Hrista. Uruartri su bili oko jezera Van. Nairi države su bile više puta osvajane od strane Asirije, posebno u doba Tukulti Ninurte I (oko 1240. pre Hr), Tiglat Pilesara I (oko 1100. pre Hr), Ašurbelkala (oko 1070. pre Hr), Adadnirarija II (oko 900. pre Hr), Tukulti Ninurte II (oko 890. pre Hr) i i Asurnasirpala II (883.- 859. pre Hr). Prema asirskim izvorima Urartu je predstavljao moćnog severnog rivala. Nairi države i plemena ujedinile su se u jedinstvenu kraljevinu pod kraljem Aramuom (oko 860.-843. pre Hr). Glavni grad kraljevine Arzaškun osvojio je asirski kralj Šalmanasar III.

Uspon Urartua (9. vek - 714. pre Hr)

Sardur I (oko 832.-820. pre Hr) je premestio prestolnicu u antički grad Tušpa (danas Van) na obali jezera Van. Prestonicu je zaštitio utvrdama. NJegov sin Ispuini je anektirao susednu državu Musasir. NJegov naslednik Menua (oko 800. -785.) isto tako je dosta teritorijalno povećao kraljevinu i ostavio je na mnogo mesta zapise. Urartu je desegla vrhunac vojne moći za vreme Menuinog sina Argištija I (oko. 785-760 pre Hr) i postala je jedna od najmoćnijih kraljevona Bliskog Istoka. Argišti I je osvojio teritorije duž reke Araks i jezera Sevan. Asirski kralj je vodio Šalmanasar IV vodio je protiv njega neuspešnu kampanju. U jednom trenutku vojska Urartua je došla do Vavilona, zauzimajući grad. Argišti I je osnovao nekoliko novih gradova, a tu se posebno ističe Erebuni (Jerevan), koga je osnovao 782. pre.

Na svom vrhuncu Urartu se protezao severno iza reke Araks i jezera Sevan i obuhvatao je današnju Jermeniju, južni deo Gruzije gotovo do obala Crnog mora. Zapadno se protezao do izvora Eufrata, a istočno do Tabriza, a južno do izvora Tigrisa.

Nazadovanje i oporavak (714 - 640 pre Hr)

Tokom 714. pre Hrista Urartu se našlo na udaru Kimerijanaca , a zatim i asirskog kralja Sargona II. Sargon je pobedio kralja Urartua Rusa I na jezeru Urmia. Glavni hram Urartua u Mušaširu bio je opljačkan. Međutim Rusin sin Argišti II (714.-685. pre Hr) uspeo je da povrati mođ Urartua u isto vreme održavajući mir sa Asirijom. Dug period mira omogućio je dug period razvoja i prosperiteta, a to se nastavilo i tokom vlasti kralja Rusa II (685-645 pre Hr). Posle Ruse II, Urartu je postao slab i ovisan o Asiriji, pa je sin Ruse II kralj Sardur III (645-635 pre Hr) nazivao asirskog kralja "otac".

Kasniji period (640-580ih pre Hr)

Kasnija Urartu kraljevina pod Rusom IV

Prema klinastom pismu Urartua posle Sardurija III usledila su tri kralja Erimena (635.-820. pre Hr) , njegov sin Rusa III (620-609 pre Hr) i posle Rusa IV (609-590 pre Hr). Poznato je da je kasnih 600tih pre Hr (za vreme kralja Sardura III ) Urartu napali Siki i njihovi saveznici Međani. Medijski kralj Kiaksar je 612. pre Hr osvojio Asiriju. Brojne ruševine iz tog vremena u Urartuu pokazuju da su bile uništene paležom. To daje mogućnost dva moguća scenarija:

• ili je Medija zauzela Urartu
• ili je Urartu zadržao nezavisnost, a dogodila se samo promenu dinastije, tj lokalna dinastija Orontidi zbacila je tada vladajuću dinastiju uz pomoć medijske vojske

Antički izvori podupiru drugi scenario:

• Ksenofon na primer tvrdi da Jermenija, kojom su vladali Orontidi nije bila pokorena sve do vlasti međanskog kralja Astijaga (585-550 pre Hr), što je bilo mnogo nakon međanske invazije u 7. veku pre Hrista.
• Strabon je napisao da je u antička vremena Velika Jermenija vladala celom Azijom, nakon što je slomila carstvo Sirijaca, a da je kasnije u doba Astijaga izgubila.
• Prema Starom Zavetu prorok Jeremija je oko 593. pre Hr pozivao kraljevinu Ararat i medijske saveznike da sruše Vavilon
• rane jermenske hronike uzimaju hebrejske i grčke izvore, a po njima jermenski knez je uz pomoć međanskog kralja Kiaksara osvojio Asiriju

Tako različiti izvori podupiru pretpostavku da je nakon kralja Sardura III došlo do promene dinastije. Jermenska dinastija Orontida zamenila je dinastiju Aramu uz pomoć Međana, a kao kontrauslugu pomogli su Međanima da zauzmu Asiriju. Sve to indicira da su kraljevi Erimena, Rusa III i Rusa IV zapravo urartu imena za najranije Orontidske kraljeve Urartua(Jermenije). U vreme ranih Orontida Urartu je ostao moćna nezavisna kraljevina, koju su različiti izvori zvali Urartu, Ararat ili Jermenija.

Kraj Urartua je bio nasilan, jer su spaljene mnoge tvrđave. Do kraja šestog veka Jermeni su zamenili Urartuance

Tvrđava Erebuni je Urartu zamak u Jerevanu

Ekonomija i politika

Većina stanovništva se bavila poljoprivredom. Bili su stručnjaci za arhitekturu pomoću kamena. Bili su i stručnjaci za metal, tako da su izvozili metalne ćupove u Frigiju i Etruriju. Iskopavanjima se došlo do kuđa sa dva sprata sa unutrašnjim ukrasima po zidovima, prozorima i balkonima. Gradovi su imali dobro razvijeno snabdevanje vodom, koja se dovodila iz poprilično velikih daljina. Postojala je i razvijena kanalizacija.

NJihov kralj je bio i glavni sveštenik ili izaslanik boga Kaldija, njihovog glavnog božanstva. Neki hramovi Kaldija bili su delovi kompleksa kraljevskih palata, dok su drugi predstavljali nezavisne strukture. Drugi bogovi su bili bog nebesa Tejšeba (Tešub od Hurijana i Hurita) i bog Sunca Šivini.

Jezik

Urartu jezik nije pripadao ni semitskim jezicima ni indoevropskim jezicima. Pripadao je huritsko-urartskoj familiji jezika. Preživeo je na mnogim natpisima u kraljevini Urartu, koja su pisana asirskim klinastim pismom. Narod Urartua je imao i hijeroglifsko pismo, ali kasnije se koristilo samo za računovodstvo i religiozne svrhe.

Urartu natpisi su bili na dva pisma:

• lokalno razvijene hijeroglife
• klinasto pismo posuđeno od Asiraca i Hetita

Urartsko klinasto pismo deli se dalje na dve grupe:

• manjina je pisala akadskim jezikom, službenim jezikom Asirije
• većina natpisa je bila na urartu jeziku, haldejskom ili neo-huritskom, koji je povezan sa huritskim u huritsko-urartu grupi jezika

Ima velike sličnosti sa kavkaskim jezicima. Do danas je nađeno oko 500 natpisa na klinastom pismu na urartuu. Sadrže oko 350 do 400 reči, većina je sa urartua, iako ima posuđenih sa drugih jezika. Najveći broj posuđenih je sa jermenskog, oko 70 reči-korena. U početku su u Urartuu koristili lokalne hijeroglife, koje su kasnije prilagodili asirijskom klinastom pismu. Posle 8. veka pre Hrista hijeroglifsko pismo je ograničeno samo na ralunoivodstvene i religiozne svrhe. uzorci urartu pisanog jezika preživeli su na mnogim natpisima u području Urartua. Za razliku od klinastog pisma hijeroglifski tekstovi nisu uspešno deširfovani. Zbog toga se naučnici ne slažu koji su jezik koristili u tekstovima.

Debata o pisanom jeziku

Lingvistika i etnički sastav Urartua je predmet debata među naučnicima. Većina veruje da je kraljevska i vladajuća elita govorila urartu i da je vladala multietničkim društvom, a u kanijim razdobljima Urartu države većina stanovništva je govorila jermenski. Po toj teoriji stanovništvo, koje je govorilo jermenski bilo je potomak proto-Jermena, koji su se preselili sa jermenske visoravni u 7. veku pre hrista i pomešali se sa huritskim stanovništvom (frigijska teorija po Herodotu ).

Manjina naučnika (među njima su uglavnom službeni istoriografi Jermenije) veruje da je urartu bio samo formalni pisani jezik, dok je stanovništvo, uključujući i kraljevski dvor govorilo jermenski.. Teorija se zasniva na jako ograničenom vokabularu u urartu klinastom pismu. Dalje primetili su da nakon 250 godina korištenja nije bilo razvoja, što je indikator da je to bio mrtvi jezik.

Etnički sastav

S lingvističke tačke gledišta većina naučnika veruje da su stanovnici Urartua povezani sa Huritima.. Manjina smatra da su Jermeni naselili Urartu.

Jermeni se nasledili državu Urartu u 6. veku pre Hrista , i po mišljenju većine bili su prisutni u Anadoliji od 1200. pre Hrista, a tokom nekoliko vekova raširili su se do Jermenske visoravni. Po tom scenariju jermeni su se između 1200. i 700 pre hrista naselili u svoju domovinu u istočnoj Maloj Aziji. Bili su potisnuti iz frigije invazijom Kimerijana 696. pre Hrista.

Po suprotnoj teoriji ili tzv jermenskoj hipotezi proto-indoevropska domovina je na jermenskoj visoravni i Jermeni su tu tokom celog postojanja države Urartu. Nakomn nestanka Urartua Jermeni su dominirali visočjem i apsorbovali su delove prijašnje Urartu kulture.

Reference

Literatura

• M. Chahin, The Kingdom of Armenia: A History, Routledge, London, 2001.
• C. F. Lehmann-Haupt, Armenien - Einst und Jetzt, Berlin 1910.
• Giorgi Melikishvili, Nairi-Urartu (a monograph in Russian), Tbilisi, 1955.
• Giorgi Melikishvili, About the history of ancient Georgia (a monograph in Russian), Tbilisi, 1959.
• Boris B. Piotrovsky, The Ancient Civilization of Urartu (translated from Russian by James Hogarth), New York:Cowles Book Company, 1969.
• M. Salvini, Geschichte und Kultur der Urartäer, Darmstadt 1995.
• R.-B. Wartke, Urartu - Das Reich am Ararat In: Kulturgeschichte der Antiken Welt, Bd. 59, Mainz 1993.
• P.E. Zimansky, Ecology and Empire: The Structure of the Urartian State, [Studies in Ancient Oriental Civilization], Chicago: Oriental Institute, 1985.
• P.E. Zimansky, Ancient Ararat. A Handbook of Urartian Studies, New York 1998.

Povezano

• Popis kraljeva Urartua

Vanjske veze

• Historical Maps of Urartu by WikiMedia Commons
• An Urartian Ozymandias Arhivirano 2008-10-12 na Wayback Machine-u - article by Paul Zimansky, Biblical Archaeologist
• Nairi/Urartu (A very detailed site)
• Urartu Civilization
• Urartu (Greek Ararat)
• Capital and Periphery in the Kingdom of Urartu, Yehuda Dagan, Israel Antiquities Authority

Urartu na Wikimedijinoj ostavi