Prijeđi na sadržaj

TAS1R1

Izvor: Wikipedija
edit
Receptor ukusa tip 1 član 1
Identifikatori
SimboliTAS1R1; GPR70; T1R1; TR1
Vanjski IDOMIM606225 MGI1927505 HomoloGene12888 IUPHAR: GeneCards: TAS1R1 Gene
Ortolozi
VrstaČovekMiš
Entrez80835110326
EnsemblENSG00000173662ENSMUSG00000028950
UniProtQ7RTX1Q99PG6
RefSeq (mRNA)NM_138697.3NM_031867.2
RefSeq (protein)NP_619642.2NP_114073.1
Lokacija (UCSC)Chr 1:
6.62 - 6.64 Mb
Chr 4:
151.4 - 151.41 Mb
PubMed pretraga[1][2]

Receptor ukusa tip 1 član 1 je protein koji je kod ljudi kodiran TAS1R1 genom.[1]

Ovaj protein je G protein spregnuti receptor sa sedam trans membranskih domena. On je komponenta heterodimernog aminokiselinskog receptora ukusa T1R1+3. TAS1R1 protein nije funkcionalan izvan 1+3 heterodimera.[2] Pokazano je da TAS1R1+3 receptor odgovara na L-kiseline, a ne na njihove D-enantiomere ili druga jedinjenja. Ova sposobnost vezivanja L-aminokiselina, a posebno L-glutamina, omogućava telu da oseti umami ukus.[3] Višestruke transkriptne varijante koji kodiraju nekoliko različitih izoformi su poznate za ovaj gen. One mogu da doprinesu različitim pragovima ukusa pojedinih osoba za umami ukus.[1][4]

TAS1R1 i TAS1R2 proteini se spontano aktiviraju u odsustvu njihovih ekstracelularnih domena i vezivanja liganda.[5] Iz toga proizilazi da ekstracelularni domen reguliše funkciju receptora putem sprečavanja spontanog dejstva. Ligandi se vezuju za taj domen.

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. 1,0 1,1 „Entrez Gene: TAS1R1 taste receptor, type 1, member 1”. 
  2. Nelson, G.; Hoon, M. A.; Chandrashekar, J.; Zhang, Y.; Ryba, N. J.; Zuker, C. S. (2001). „Mammalian sweet taste receptors”. Cell 106 (3): 381–390. DOI:10.1016/S0092-8674(01)00451-2. PMID 11509186. 
  3. Nelson, G.; Chandrashekar, J.; Hoon, M. A.; Feng, L.; Zhao, G.; Ryba, N. J. P.; Zuker, C. S. (2002). „An amino-acid taste receptor”. Nature 416 (6877): 199–202. DOI:10.1038/nature726. PMID 11894099. 
  4. White, B. D.; Corll, C. B.; Porter, J. R. (1989). „The metabolic clearance rate of corticosterone in lean and obese male Zucker rats”. Metabolism: clinical and experimental 38 (6): 530–536. PMID 2725291. 
  5. Sainz, E.; Cavenagh, M. M.; Lopezjimenez, N. D.; Gutierrez, J. C.; Battey, J. F.; Northup, J. K.; Sullivan, S. L. (2007). „The G-protein coupling properties of the human sweet and amino acid taste receptors”. Developmental Neurobiology 67 (7): 948–959. DOI:10.1002/dneu.20403. PMID 17506496. 

Literatura

[uredi | uredi kod]

Povezano

[uredi | uredi kod]

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]