Prijeđi na sadržaj

Olovo(II) tiocijanat

Izvor: Wikipedija
Olovo(II) tiocijanat
IUPAC ime
Naziv po klasifikaciji Olovo(II) tiocijanat
Drugi nazivi Olovo ditiocijanat, olovo izotiocijanat, olovo sulfocijanat, olovo tiocijanat
Identifikacija
CAS registarski broj 592-87-0 DaY
PubChem[1][2] 11616
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula Pb(SCN)2
Molarna masa 323,3648 g/mol
Agregatno stanje beo ili bledo žuti prah
Miris bez mirisa
Gustina 3,82 g/cm3
Tačka topljenja

190 °C, 463 K, 374 °F

Rastvorljivost u vodi 0,553 g/100 mL
Rastvorljivost rastvoran u azotnoj kiselini
Opasnost
NFPA 704
1
1
1
 
R-oznake R61 R20/21/22 R32 R33 R50/53 R62
S-oznake S53 S13 S45 S60 S61

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Olovo(II) tiocijanat je neorgansko hemijsko jedinjenje. Ono je so sa hemijskom formulom Pb(SCN)2.[3]

Olovo(II) tiocijanat se može formirati reakcijom olovo(II) acetata (Pb(CH3COO)2) rastvorenog u vodi da bilo kalijum tiocijanatom (KSCN) ili amonijum tiocijnatom (NH4SCN), što uzrokuje precipitaciju čvrstog olovo(II) tiocijanata.

Jonska reakcija:

Pb2+(aq) + 2SCN-(aq) → Pb(SCN)2(s)

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]