Mirjana Bobić-Mojsilović
| Mirjana Bobić Mojsilović | |
|---|---|
| Rođenje | 29. 6. 1959. Beograd, NR Srbija, FNRJ |
| Alma mater | Fakultet političkih nauka u Beogradu |
| Zanimanje | pisac, novinar, kolumnist, slikarka |
| Rodbina | Zorica Tomić (sestra) |
Mirjana Bobić Mojsilović rođena je 29. juna 1959. godine u Beogradu[1]. Nakon Prve beogradske gimnazije upisala je Fakultet političkih nauka u Beogradu, smer novinarstvo, gde je diplomirala. Novinarstvom se bavi od 1979. godine kad je postala saradnik „Omladinskih novina“ i „Duge“. Bila je urednik u časopisu „Intervju“, a zatim urednik-autor u „Dugi“. Pisala je za NIN, Mladinu, Danas, Oslobođenje, Nedelju, Politiku, TV reviju, Stav, Demokratiju itd.[2] Radila je više emisija na televiziji kao što su Ovo vas još nisam pitala (TV B92), Pogodi ko dolazi na večeru koju je vodila na Enter televiziji. Pored pisanja bavi se i slikanjem.
Mirjana Bobić Mojsilović ima sestru bliznakinju, Zoricu Tomić, koja takođe piše i izdala je nekoliko knjiga iz oblasti komunikologije i kulturologije koju predaje na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Mirjana je kolumnistkinja u Večernjim novostima. Njena kolumna nosi naziv Srce pod pritiskom[3].
Prva knjiga koju je izdala bila je Baba nemoj ništa da me pitaš (1997). To je zbirka kraćih priča o ljubavi, ženama i njihovim smešnim, tužnim, zabavnim i dosadnim muškarcima. Jedna od priča pod nazivom Dragulj Beograda objavljena je u Antologiji pripovedaka srpskih književnica Rajka Lukača.
Drama Suze su okej (1999) je integralni tekst istoimene drame koja se izvodila u Narodnom pozorištu u Beogradu. To je priča o pesnicima i o njihovoj želji da se ostave trag u životu.
Dnevnik srpske domaćice (2000) govori o Titovim pionirima u Miloševićevoj Srbiji i o svemu što nas je potresalo u tim vremenima. Objavljena je 2002. godine je u Francuskoj, u izdanju L’age d’homme i u italijanskom Publikem-u.
Roman Hepi end (2002) govori o četrdeset godina staroj Ljubi, profesorki engleskog jezika koja traga za ljubavlju, a ujedno ima strah od starenja.
U romanu Majke mi, bajka (2003) i dalje je glavni lik profesorka Ljuba koja se pita da li je srećan kraj moguć samo u bajkama ili je moguć i u životu. Traži način da spase svoj život uprkos mogućnostima koje su sve manje.
Ono sve što znaš o meni (2005), naslov knjige preuzet je iz pesme Arsena Dedića. Roman je objavljen oktobra 2006. godine u Francuskoj u izdanju Editions de fallois.
Drama Imitacija života (2004) govori o devedesetim godinama dvadesetog veka u Srbiji i o tranziciji u kojoj trenutno živimo.
Roman Tvoj sam (2006), razlikuje se po tome što glavni junaci nisu više žene već jedan muškarac, jedan iznevereni muž koji tek nakon smrti svoje voljene žene otkriva da ga je varala i to saznaje zahvaljujući ogrlici koja je sastavljena od poludragih kamenja i u kojoj svaki kamen simboliše po jednog ljubavnika.
Srce moje (2007) je roman o dvoje zaljubljenih pisaca koji su se u prošlosti voleli i sada svako u svojoj knjizi piše o toj ljubavi na svoj način.
- Baba nemoj ništa da me pitaš (1997)
- Suze su okej (1999)
- Dnevnik srpske domaćice (2000)
- Hepi end (2002)
- Majke mi, bajka (2003)
- Imitacija života (2004)
- Ono sve što znaš o meni (2005)
- Tvoj sam (2006)
- Srce moje (2007)
- Azbuka mog života (2008)
- Glad (2009)
- Gospodin pogresni (2010)
- Antidepresiv (2011)
- Trazi me (2012)
- Tvoj andjeo cuvar (2016)
- ↑ „FPN, Šta su studirali poznati”. Arhivirano iz originala na datum 2013-12-12. Pristupljeno 2011-11-12.
- ↑ Ko je ko u Srbiji 1991, Beograd 1991. strana 45, tekst „Bobić-Mojsilović P. Mirjana“
- ↑ Bobić Mojsilović, Mirjana. „Srce pod pritiskom”. Večernje novosti. Arhivirano iz originala na datum 2011-05-10. Pristupljeno 25. 5. 2011.
