Prijeđi na sadržaj

Kombinatorika

Izvor: Wikipedija

Kombinatorika je grana čiste matematike koja se bavi proučavanjem diskretnih (i obično konačnih) objekata. Povezana je sa mnogim drugim granama matematike, poput algebre, teorije verovatnoće, i geometrije, kao i sa raznim oblastima u računarstvu i statističkoj fizici. Aspekti kombinatorike uključuju prebrojavanje objekata koji zadovoljavaju određeni kriterijum (enumerativna kombinatorika), određivanje da li neki kriterijum može biti ispunjen, konstruisanje i analiziranje objekata koji ispunjavaju neki kriterijum, nalaženje najvećih najmanjih ili optimalnih objekata, i nalaženje algebarskih struktura u koje ovi objekti mogu spadati (algebarska kombinatorika).[1]

Kombinatorika se podjednako tiče rešavanja problema kao i izgradnje teorija, mada je razvila moćne teorijske modele, pogotovo u drugom delu dvadesetog veka. Jedna od najstarijih i najčešće korišćenih oblasti kombinatorike je teorija grafova, koja takođe ima izuzetno brojne veze sa drugim oblastima.

Postoje mnoge kombinatorne šeme i teoreme u vezi sa strukturom kombinatornih skupova. One se obično fokusiraju na podelu ili uređenu podelu skupa.

Primer kombinatornog problema može biti: Na koliko načina je moguće urediti špil od 52 različite karte za igranje? Odgovor je 52! (52 faktorijel), što je približno jednako 8,0658 × 1067.

Sledi primer malo komplikovanijeg problema: Ako je dato n ljudi, da li je moguće podeliti ih u skupove tako daje svaka osoba u najmanje jednom skupu, svaki par osoba je u tačno jednom skupu zajedno, svaka dva skupa imaju tačno jednu zajedničku osobu, i nijedan skup ne sadrži sve osobe, sve osim jedne osobe ili tačno jednu osobu? Odgovor zavisi od n.

Osnovni kombinatorni problemi

[uredi | uredi kod]

Osnovni kombinatorni principi

[uredi | uredi kod]

Osnovni kombinatorni objekti

[uredi | uredi kod]

Permutacije

[uredi | uredi kod]
  • Permutacije bez ponavljanja članova skupa:

gde je n broj elemenata skupa koji mogu biti izabrani.

  • Permutacije sa ponavljanjem članova skupa:
[2]

Varijacije (r-permutacije)

[uredi | uredi kod]
  • Varijacije bez ponavljanja članova skupa:

gde je n broj elemenata skupa koji mogu biti izabrani, a r broj elemenata koji treba da budu izabrani.

  • Varijacije sa ponavljanjem članova skupa:

gde je n broj elemenata skupa koji mogu biti izabrani, a r broj elemenata koji treba da budu izabrani. [3]

Kombinacije

[uredi | uredi kod]
  • Kombinacije bez ponavljanja članova skupa:

gde je n broj elemenata skupa koji mogu biti izabrani, a r broj elemenata koji treba da budu izabrani.

  • Kombinacije sa ponavljanjem članova skupa:

gde je n broj elemenata skupa koji mogu biti izabrani, a r broj elemenata koji treba da budu izabrani. [4]

Izvori

[uredi | uredi kod]
  1. Grupa autora, "Matematika I Algebra", Beograd 2004.
  2. Permutacija
  3. Varijacije
  4. Kombinacije

Literatura

[uredi | uredi kod]
  • Grupa autora, „Matematika I Algebra“, Beograd 2004.
  • O. Šlimlih i J. Majcen, „Logaritamske tablice“, Zagreb 1972.