Josip Vandot
| Josip Vandot | |
|---|---|
| Biografske informacije | |
| Rođenje | Borovška Vas, Austrougarska monarhija |
| Smrt | 11. jun 1944. okolina Slavonskog Broda, Nezavisna Država Hrvatska |
Josip Vandot (15. januar 1884 — 11. jun 1944) je bio slovenački pesnik i pisac za decu i omladinu.
Josip Vandot je rođen 15. januar 1884, u planinskom selu Borovška Vas, u Kranjskoj Gori, tada u Austrougarskoj monarhiji, danas u Sloveniji.
U porodici njegovog oca, upravnika male železničke stanice, bilo je dvanaestoro dece. Kao dečak, Josip je pomagao pastirima da napasu stoku po okolnim pašnjacima. Po sopstvenim rečima, još od malena bio je opčinjen planinama, voleo je pesme, a kod kuće je od majke slušao o smelom Kekecu, zlom Bedancu i druge priče.
Nakon osnovne škole završio je gimnaziju u Novom Mestu. Lepota planinskog okruženja u kojem je odrastao podstakla ga je da u sedamnaestoj godini počne da piše pesme. Nakon gimnazije, želeo je da studira medicinu, ali kako ga roditelji nisu mogli izdržavati, zaposlio se na železnici. Službujući na železnici, često se selio po tadašnjim Austro-Ugarskim pokrajinama – Koruškoj, Štajerskoj, Primorskoj – slovenačkom primorju i Hrvatskoj. Nikada se nije mogao pomiriti sa tim da mu naporni radni dan ne ostavlja nimalo vremena za stvaranje pa je tražio da ga prevremeno penzionišu, nakon kojeg je od 1922. godine živeo u Ljubljani i posvetio se pisanju.
Josip Vandot je sarađivao sa tadašnjim listovima i časopisima za decu i omladinu gde su, između ostalog, u nastavcima izašle tri njegove priče koje su ga proslavile:
- Kekec na zlom putu (Kekec na hudi poti, 1918)
- Kekec na vučjem tragu (Kekec na volčji sledi, 1922) i
- Kekec iznad usamljenog ponora (Kekec nad samotnim breznom, 1924).
Kekec je veseli pastir, vešt i neustrašiv koji se u svojim avanturama suočava sa brojnim opasnostima. Pored pojedinih Kekečevih neverovatnih i bajkovitih avantura i junaštva, Vandot se trudio da opiše stvarni život jednog pastira, tako da Kekec postaje pravi simbol snalažljivosti, smelosti i poštenja. U pričama o Kekecu jasno se prepoznaje Vandotov prelepi rodni kraj - Kranjska Gora, dolina Tamar i rečica Pišnica sa svojom surovom klisurom.
Tokom Drugog svetskog rata, 1941. godine nemačke okupacione trupe su mnoge slovenačke rodoljube deportovali u Srbiju i [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]]. Tada je i Vandot sa porodicom deportovan u okolinu Slavonskog Broda gde je i poginuo tokom „savezničkog“ bombardovanja 1944. godine.
Vandotove knjige su doživele brojna izdanja, ali tek posle piščeve smrti. Tome su najviše doprineli filmovi o Kekecu koje je snimio Jože Gale. Snimljena su tri filma:
- Kekec (1951)[1]
- Srećno, Kekec (Srečno, Kekec, 1963)[2] - prvi slovenački film u boji i
- Kekečeve smicalice (Kekčeve ukane, 1968)[3]
- ↑ *Kekec na sajtu IMDb
- ↑ *Srečno, Kekec na sajtu IMDb
- ↑ *Kekčeve ukane na sajtu IMDb
