Januarski ustanak (1918)
Za ostale upotrebe, v. Januarski ustanak (razvrstavanje).
| Januarski ustanak | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Segment ukrajinsko-sovjetskog (i ruskog građanskog) rata | |||||||||
| |||||||||
| |||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||
 Ukrajinska Narodna Republika
|
 Boljševici Crvena garda | ||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||
| vladine snage: Simon Petljura Jevhen Konovalec Vsevolod Petrov |
Revkom: Sila Miščenko Mikola Kostjuk Oleksandr Horvic | ||||||||
| Snage | |||||||||
| 8.000 - 10.000 ljudi | 6450 ljudi | ||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||
| nepoznati | 1800 mrtvih | ||||||||
Januarski ili siječanjski ustanak (ukrajinski: Січневе повстання; ruski: Январское восстание), također poznat i kao Ustanak u kijevskom Arsenalu je bio kratkotrajni oružani sukob koji se odigrao početkom 1918. u Kijevu između snaga novoproglašene Ukrajinske Centralne rade na jednoj, i pobunjenih radnika na čelu sa boljševicima s druge strane. Do njega je došlo tokom burnih događaja izazvanih Ruskom revolucijom i raspadom dotadašnjeg Ruskog Carstva, čiji su se pojedini dijelovi, uključujući Ukrajinu, počeli proglašavati za nezavisne države. Tim je događajima dodatni poticaj dala Oktobarska revolucija kojom je okončano postojanje dotadašnje ruske države, a koji su se u samom Kijevu odrazili kroz ustanak u novembru 1917. gdje su ukrajinski nacionalisti i lokalni boljševici kao saveznici uklonili posljednje tragove ruske vlasti. Pitanje o ustrojstva buduće ukrajinske države, njenog državnopravnog odnosa i eventualnog razgraničenja prema novouspostavljenoj Sovjetskoj Rusiji je, pak, izazvalo sukob između boljševika i nacionalista koji je postepeno eskalirao u ukrajinsko-sovjetski rat. Lokalni boljševici su 29. januara po [1] nastojali iskoristiti prodor sovjetskih trupa u Ukrajinu da podignu ustanak, kao i spriječiti snage Centralne rade da okupiraju Arsenal, glavnu tvornicu oružja u gradu koja je predstavljala glavno uporište boljševika i radikalnih ljevičara. Ustanak se pretvorio u seriju višednevnih kaotičnih uličnih borbi u kome su na kraju prevagu odnijele nacionalističke trupe na čelu sa Simonom Petljurom. One su 4. februara 1918. na juriš osvojile Arsenal i, prema, kasnijim sovjetskim navodima, pogubile oko 300 zarobljenih ustanika. Ustanak tako nije uspio, ali su već istog dana sovjetske trupe prodrle do predgrađa Kijeva i zauzele grad 7. februara 1918. U kasnijoj sovjetskoj historiografiji su ustanici proglašeni revolucionarnim mučenicima.
U gušenju ustanka je kao pripadnik ukrajinskih nacionalističkih trupa sudjelovao mladi Aleksandar Dovženko koji će deset godina kasnije snimiti znameniti sovjetski film Arsenal posvećen tim događajima.
- Великая Октябрьская социалистическая революция на Украине. Сб. документов и материалов, т. 1—3, Киев, 1957;
- Очерки истории Коммунистической партии Украины, 3 изд. — Киев, 1972: Історія Київа —Киев, 1960. — Т. 2.
- Супруненко М. Перемога Великої Жовтневої соцалістічної революції на Україні — Киев, 1957.
- Шморгун П., Корольов Б., Кравчук М. Київ у трьох революціях , 1963.
- Тинченко Ярослав. Перша українсько-більшовицька війна (грудень 1917 — березень 1918) Arhivirano 2009-05-11 na Wayback Machine-u — Київ-Львів, 1996. (uk)
- Київ. Історична енциклопедія. 1917−2000. — 3MEDIA, 2002. (uk)
- А.Здоров. Січневе повстання в Києві: герої чи зрадники? (ru)
- Січові стрільці під час Січневого повстання Ігор Дерев'яний Історична правда 06.04.2012. (uk)