Prijeđi na sadržaj

Hidroksihlorohin

Izvor: Wikipedija
Hidroksihlorohin
(IUPAC) ime
(RS)-2-[{4-[(7-hlorohinolin-4-il)amino]pentil}(etil)amino]etanol
Klinički podaci
Robne marke Plaquenil
AHFS/Drugs.com Monografija
MedlinePlus a601240
Identifikatori
CAS broj 118-42-3
ATC kod P01BA02
PubChem[1][2] 3652
DrugBank DB01611
ChemSpider[3] 3526
UNII 4QWG6N8QKH DaY
KEGG[4] D08050 DaY
ChEBI CHEBI:5801 DaY
ChEMBL[5] CHEMBL1535 DaY
Hemijski podaci
Formula C18H26ClN3O 
Mol. masa 335,872 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije 1–2 meseca
Izlučivanje Renalno
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća ?
Pravni status na recepat
Način primene Oralno

Hidroksihlorohin je antimalarijski lek, koji je u prodaji pod imenima: Plaquenil, Axemal, Dolquine i Quensyl. On se takođe koristi za redukovanje inflamacije u tretmanu reumatoidnog artritisa i lupusa. Hidroksihlorohin se razlikuje od hlorohina po prisustvu hidroksilne grupe na kraju bočnog lanca: N-etil supstituent je beta-hidroksilisan. On je dostupan za oralnu administraciju kao hidroksihlorohin sulfat (plaquenil). Ovaj lek ima sličnu farmakokinetiku sa hlorohinom, sa brzom gastrointestinalnom apsorpcijom i eliminacijom putem bubrega. Citohrom P450 enzimi (CYP 2D6, 2C8, 3A4 i 3A5) ga pretvaraju u N-desetilhidroksihlorohin.[6]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. Kalia, S.; Dutz, J. P. (2007). „New concepts in antimalarial use and mode of action in dermatology”. Dermatologic Therapy 20 (4): 160–174. DOI:10.1111/j.1529-8019.2007.00131.x. PMID 17970883. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]