Gnajs
Gnajs je krupnozrna metamorfna stena sa slabo izraženom ili diskontinuiranom folijacijom[1].
Nastaje metamorfozom pelita (glinom bogate sitnozrnaste sedimentne stene) ili granita, a kritična parageneza sastoji se od kvarca, plagioklasa, K-feldspata, muskovita i/ili biotita. Pored ovih, u sastavu se mogu naći još neki tipomorfni minerali koji ukazuju na uslove postanka, poput distena (kianit), hornblende, granata, staurolita, silmanita, kordijerita, andaluzita, itd.
Zavisno od načina nastanka ima različitu strukturu:
- granolepidoblastičnu, koju imaju dinamotermalni gnajsevi
- okcastu, koju imaju kataklastični gnajsevi.
Granolepidoblastična struktura se odlikuje obilnijim prisustvom listastih minerala u odnosu na granoblastične, odnosno predstavlja prelaz između granoblastične i lepidoblastične strukture. Okcasta struktura se karakteriše prisustvom okaca-okruglastih ili sočivasto izduženih agregata ili minerala, raspoređenih u folijaciji ili škriljavosti stene najčešće opkoljeni sitnozrnim matriksom.
Gnajs je zastupljen na Jastrebcu, Juhoru, i drugim planinama u Srbiji. Pošto se pod uticajem atmosferilija brzo raspada, gnajs nije pogodan kao građevinski materijal.
- ↑ Geološka terminologija i nomenklatura IV petrologija, Beograd, 1975
- Đorđević V., Đorđević P., Milovanović D. 1991. Osnovi petrologije. Beograd: Nauka
