Prijeđi na sadržaj

Dodekanol

Izvor: Wikipedija
Dodekanol[1]
Skeletal formula
Space-filling model
IUPAC ime
Drugi nazivi Dodekanol
1-Dodekanol
Dodecil alkohol
Lauril alkohol
Identifikacija
CAS registarski broj 112-53-8 DaY
PubChem[2][3] 8193
ChemSpider[4] 7901 DaY
UNII 178A96NLP2 DaY
DrugBank DB06894
KEGG[5] C02277
ChEBI 28878
ChEMBL[6] CHEMBL24722 DaY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C12H26O
Molarna masa 186,34
Agregatno stanje Bezbojna tečnost
Gustina 0,8309
Tačka topljenja

24 °C, 297 K, 75 °F

Tačka ključanja

259 °C, 532 K, 498 °F

Rastvorljivost u vodi Nerastvoran
Rastvorljivost u etanolu i etaru Rastvoran
Opasnost
R i S oznake R36
Tačka paljenja 127 °C

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Dodekanol (1-dodekanol, dodekan-1-ol, dodecil alkohol, lauril alkohol) je masni alkohol. Dodekanol je bezbojna, u vodi nerastvorna tečnost sa tačkom topljenja od 24 °C i tačkom ključanja 259 °C. On ima miris cveća. On se može dobiti iz masnih kiseline iz palminih koštica ili kononasovog ulja i metil estara putem redukcije.

Dodekanol se koristi u proizvodnji surfakanata, mazivnih ulja, lekova, u pravljenju monolitičkih polimera i kao začin za hranu.

U kozmetici se dodekanol koristi kao ovlaživač.

Toksičnost

[uredi | uredi kod]

Dodekanol je blag iritant kože. On ima polovinu nivoa toksičnosti etanola, ali je veoma štetan za morske organizme.[7]

Uzajamna rastvorljivost dodekanola i vode

[uredi | uredi kod]

Uzajamna rastvorljivost 1-dodekanola i je kvantifikovana.[8]

Uzajamna rastvorljivost vode i dodekanola (98%, tačka topljenja 24 °C), težina %
Temperatura, °C Rastvorljivost dodekanola u vodi Rastvorljivost vode u dodekanolu
29.5 0.04 2.87
40.0 0.05 2.85
50.2 0.09 2.69
60.5 0.15 2.96
70.5 0.09 2.70
80.3 0.14 2.89
90.8 0.18 2.96
standardna devijacija 0.02 0.01

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  5. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  6. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  7. „MSDS Safety Sheet”. Arhivirano iz originala na datum 2011-07-16. Pristupljeno 2014-04-12. 
  8. Richard Stephenson and James Stuart, "Mutual Binary Solubilities: Water-Alcohols and Water-Esters", J. Chem. Eng. Data, 1986, 31, 56-70.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]