Anafora
Anafora (od grčki: ἀναφορά — „vraćanje nazad”) je retorički uređaj koji se sastoji od ponavljanja niza reči na početku susednih klauza, ovim naglašava njihov stav.[1] Suprotnost anafori je epifora, ponavljanje reči na kraju klausa. Kombinacija anafore i epifore je simploka.
- Ivo Andrić, „Jadni nemir”
mi zalud zidamo toranj do neba
mi zalud skidamo Boga sa neba
mi zalud silazimo u srce zemlji
mi zalud gazimo crva pod zemljom
- Tin Ujević, „Svakidašnja jadikovka”
I nema sestre ni brata
I nema oca ni majke
I nema drage ni druga
- Dragutin Domjanić, „Bele rože”
Kad si Ti znala čez oblok pogledet,
Kak da su rože oživele bele,
Kak da su dobre Ti dragale ruke,
Kak da su k Tebi privinut se štele.
- Antun Gustav Matoš, „Samotna ljubav”
- Ljubav nije sreća! - znaš li kad mi reče?
- Ljubav, to je rana, i ta rana peče,
- Ljubav boli, boli, kao život boli
- Antun Gustav Matoš, „Lakrdijaš”
Teško je kad imaš mnogo duha,
Još je teže kada nemaš kruha;
Teško sluhu kada je bez uha,
Teško uhu kada je bez sluha.
- Ivan Bunić Vučić, „Ljubav draga mene stavi”
Jedna i druga mene mami,
Jedna i druga meni omili.
Jedna zlatnijem svojijem prami
- ↑ Xiuguo Zhang (2005). English Rhetoric. 清华大学出版社有限公司. str. 121. ISBN 978-7-81082-377-7. Pristupljeno 24. 9. 2013.
- Smyth, Herbert Weir (1920). Greek Grammar. Cambridge MA: Harvard University Press. str. 673. ISBN 0-674-36250-0.
- „A Glossary of Rhetorical Terms with Examples”. University of Kentucky Division of Classics. 22. 12. 2004. Arhivirano iz originala na datum 10. 3. 2000. Pristupljeno 28. 2. 2018.
- Brenda Townsend Hall (4. 10. 1997). „Key concepts in ELT English Language Teaching: Anaphora”. ELT Journal Volume 51/4. Pristupljeno 28. 2. 2018.