Ana Savojska
| Ana Savojska | |
|---|---|
|
| |
| Datum rođenja | 1306. |
| Datum smrti | 1359. |
| Poreklo i porodica | |
Ana Savojska (1306–1359), rođena kao Đovana (Jovana), bila je savojska grofica i vizantijska carica. Bila je druga supruga cara Andronika III Paleologa i majka Jovana V Paleologa u čije ime je bila regentkinja tokom građanskog rata u Vizantiji između 1341. i 1347. godine.
Rođena je 1306. kao Đovana, ćerka savojskog grofa Amedea V i njegove druge supruge Marije, vojvotkinje od Brabanta. Docnije je isprošena za vizantijskog cara Andronika III, koji je od 1321. bio savladar svog dede Andronika II. Venčanje je obavljeno 1326. kada je Đovana stigla u Carigrad gde je prešla u pravoslavlje i dobila novo ime - Ana.
Androniku III, koji iz prethodnog braka nije imao dece, rodila je dve ćerke i dva sina:
- Mariju (preimenovanu u Irinu) (1327 - posle 1356), koja se udala za bugarskog cara Mihaila IV Asena, savladara svog oca Ivana Aleksandra.
- Jovana V Paleologa (18. jun 1332 — 16. februar 1391), vizantijskog cara od 1341. do 1391. godine.
- Mihaila Paleologa (1337 - pre 1370), poznatog po nadimku Porfirogenit, koji je nosio titulu despota.
- Irinu (preimenovanu u Mariju) (umrla 1401), koja se udala za Đenovljanina Frančeska I Gatiluzija, gospodara ostrva Lezbos.
Kada je 15. juna 1341. Andronik III umro, presto je nasledio Jovan V, koji je tek trebalo da napuni devet godina. Očekivalo se da položaj regenta preuzme Andronikov najbolji prijatelj i bliski saradnik Jovan Kantakuzin. Ipak, kada je Kantakuzin napustio prestonicu prilikom jednog ratnog pohoda, u Konstantinopolju je došlo do preokreta. Carica-majka Ana Savojska je sklopila savez protiv Kantakuzina sa carigradskim patrijarhom Jovanom XIV Kalekasom i ambicioznim dvoraninom Aleksijem Apokavkom. Tročlano namesništvo je Kantakuzina proglasilo za javnog neprijatelja, ali se vojskovođa proglasio za cara u tračkoj tvrđavi Didimotika. Na kraju, sukob između Jovana Kantakuzina i carigradskog regentstva se pretvorio u dug i razoran građanski rat (1341—1347). Kantakuzin je u početku imao podršku srpskog kralja Stefana Dušana, dok je bugarski car Ivan Aleksandar pomagao regente. U stvari, i srpski i bugarski vladar su osvajali i pustošili vizantijske teritorije za svoj račun, a prilike su se pogoršale kada se Kantakuzin okrenuo saradnji sa Orhanom I, vladarom iz osmanske dinastije.
S druge strane, Ana Savojska je tražila saveznike i u Zapadnoj Evropi. Pisala je papi Klementu VI u Avinjon u leto 1343. izjavljujući mu svoju lojalnost. Ta inicijativa prošla je bez rezultata, ali je u avgustu iste godine u Veneciji uspela da dobije zajam od 30.000 dukata pri čemu je morala da založi carski nakit. Ipak, 1347. Kantakuzin je trijumfovao u građanskom ratu i postao je, kao Jovan VI, savladar mladom Jovanu V koji je zatim oženio Kantakuzinovu ćerku Jelenu.
Ana Savojska je 1351. zauvek napustila Carigrad i otišla je u Solun. Tu je imala svoj dvor, izdavala je zakonske akte i kovala sopstveni novac. Njen poslednji državnički potez bio je dar koji je uputila solunskom manastiru Svetih besrebnika Kozme i Damjana što nagoveštava da je, možda, bila lošeg zdravlja. Umrla je u Solunu 1359. kao monahinja Anastasija.
