1994.
Изглед
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 19. вијек – 20. вијек – 21. вијек |
Деценија: | 1960-е 1970-е 1980-е – 1990-е – 2000-е 2010-е 2020-е |
Године: | 1991 1992 1993 – 1994 – 1995 1996 1997 |
Грегоријански | 1994.. (MCMXCIV) |
Аб урбе цондита | 2747. |
Исламски | 1414–1415. |
Ирански | 1372–1373. |
Хебрејски | 5754–5755. |
Бизантски | 7502–7503. |
Коптски | 1710–1711. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 2049–2050. |
• Схака Самват | 1916–1917. |
• Кали Yуга | 5095–5096. |
Кинески | |
• Континуално | 4630–4631. |
• 60 година | Yанг Дрво Пас (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11994. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1994 (MCMXCIV) била је редовна година која почиње у суботу по грегоријанском календару (линк показује календар).
По одлуци УН ова година је обележена као:
- Међународна година породице/обитељи
- Међународна година спорта и олимпијског идеала
1994: 1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12 Рођења • Смрти |
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ
[уреди | уреди извор]- 1. 1. - Деноминација југословенског динара, скинуто девет нула. Хиперинфлација се наставља, овог месеца су издате новчанице од 10 динара (Јосиф Панчић), 1000 (Петар II Петровић Његош); 5.000 (Доситеј Обрадовић) 3-ћег; 100 (Никола Тесла, 5-тог); 50.000 (Карађорђе, 10-тог); 500.000 (Јован Цвијић, 12-тог); 10.000.000 (Иво Андрић, 14-тог).
- 1. 1. (тј. 3. 1.) - У Хрватској је уведен Порез на доходак (једна четвртина прихода, који износи 996 хрд, тј. 147 долара[1]).
- 1. 1. - Успостављено Сјеверноамеричко подручје слободне трговине (НАФТА) које чине САД, Канада и Мексико (замењено споразумом УСМЦА 2020).
- 1. 1. - У мексичкој држави Цхиапас започиње оружана побуна под водством Запатистичке војске националног ослобођења (ЕЗЛН), између осталог зато што је због НАФТА-е укинута уставна неприкосновеност комуналног земљишта (убрзо се повлаче у шуму).
- 1. 1. - Западне и источне жељезнице у Њемачкој спојене у Деутсцхе Бахн.
- 1. 1. - Основан Еуропски монетарни институт, претеча Еуропске средишње банке (од 1997).
- 2. 1. - Више од 70 људи погинуло и најмање 670 рањено, током дводневних борби сукобљених исламских фракција у главном граду Авганистана Кабулу. Достум мења страну овог месеца, удружује се са Хекматyаром против Масуда и Раббанијеве владе; у борбама у Кабулу до јуна гине 25.000 људи.
- 3. 1. - Офанзива ВРС на Сарајево, десетине мртвих у гранатирању наредних дана.
- 4. 1. - Литванија званично тражи чланство у НАТО, што Русија сматра "дестабилизујућим" (Литванија се 27-ог прикључује Партнерству за мир).
- 5. 1. - Амбасадор САД у УН Маделеине Албригхт у Загребу: упозорава Хрватску да би могла бити изложена санкцијама ако се умеша у Рат у БиХ (Хрватска је запретила да би могла послати војску због офанзиве АРБиХ на босанскохрватске положаје).
- 6. 1. - Виктор Иванчић, главни уредник Ферал Трибуне-а ухапшен због неодазивања на војну обавезу.
- 6. 1. - Умјетничка клизачица Нанцy Керриган озлијеђена у Детроиту, у нападу кога је организирао бивши супруг њене супарнице Тонyе Хардинг.
- 8. 1. - Валериј Пољаков започиње 437 дана боравка на Миру.
- 9. 1. - Бошњачко-хрватски сукоб: наставак офанзиве АРБиХ у подручју Витеза - Покољ у Бухиним Кућама. АРБиХ жели "пресећи" долину Лашве.
- 11. 1. - Покренут НАТО-ов програм Партнерство за мир, ове године се прикључују 23 земље, укупно 34 до 2006, од којих је 15 ушло у НАТО 1999-2023.
- 11. 1. - Самит НАТО-а у Бриселу: поновљено је упозорење босанским Србима из прошлог августа о могућности ваздушних удара, поводом опсаде бошњачких градова и с циљем допреме хуманитарне помоћи.
- 11. 1. - Туђман прети интервенцијом у БиХ, након што је претходна два дана разговарао са Изетбеговићем у Бону. Оптужује АРБиХ за употребу хлора.
- 13. 1. - Босански Срби и Хрвати продужују божићно примирје до краја месеца.
- 14. 1. - Московска декларација председникâ Јељцина и Клинтона: најкасније до 30. 5. ракете са нуклеарним оружјем неће циљати другу земљу; предвиђено нуклеарно разоружање Украјине.
- 14. 1. - Нечији авиони су гађали фабрику "Братство" у Новом Травнику - званичници УН кажу да су били хрватски, затим поричу.
- 16. 1. - На снази је Споразум о заштити еуропских популација шишмиша (ЕУРОБАТС).
- 16. 1. - Операција "Дрина 93": на Олово је пало преко 800 граната, ВРС је претрпела велике губитке код Крушева, до краја месеца одустаје од операција на оловском правцу.
- 17. 1. - Нортхридгеански земљотрес у околини Лос Ангелеса: 57 мртвих, срушио се део најпрометнијег аутопута Интерстате 10.
- 18 - 22. 1. - Талас хладноће на истоку Северне Америке.
- 18. 1. - Нови разговори о БиХ у Женеви, тема је мапа поделе, предложено да Сарајево буде под протекторатом УН.
- 19. 1. - Споразум Хрватске и СРЈ о нормализацији односа.
- 21. 1. - Бāсил ал-ʾАсад, син сиријског председника Хафеза и претпостављени наследник, погинуо је у саобраћајној несрећи. Његов млађи брат Башар, сада на постдипломским студијама офталмологије у Лондону, вратиће се у Сирију и бити председник 2000-24.
- 22. 1. - Масакр на Алипашином Пољу, убијено шесторо деце на санкању.
- 23. 1. - Други круг председничких избора у РСК, проглашена победа Милана Мартића над Миланом Бабићем са 51,7% гласова (Мартић имао снажну подршку из Београда).
- 24. 1. - На иницијативу гувернера НБЈ Драгослава Аврамовића пуштен у оптицај нови, "супер динар", према курсу 1 динар = 1 немачка марка. Нови динар се мења прво за 13.000.000 старих, а од 26. 1. до 30. 6. за 12.000.000. Један "Аврамов" динар је, после хиперинфлације и три деноминације, еквивалентан 120.000.000.000.000.000.000.000 "Антиних" динара из јануара 1990. (тада је било 7 динара за марку).
- 24. 1. - ХВО заузима Хере код Прозора - уништено село, 36 мртвих (али УН није нашла доказе зверстава[2]). АРБиХ оптужује да је авион редовне ХВ дејствовао у Мостару.
- 24. 1. - Сир Мицхаел Росе је нови командант снага УН у БиХ уместо Францоис Бриqуемонта који је дао оставку.
- 25. 1. - Руља пресрела конвој помоћи испред Какња, рањен бх. полицајац, пуцано и на конвој.
- 26. 1. - Француска захтева да НАТО деблокира Тузлански аеродром и Сребреницу; истовремено портпарол Стате Департмента коментарише француски захтев да се изврши притисак на бошњачку страну у мировним преговорима рекавши да је то "чудан морални рачун".
- 27. 1. - НY Тимес тврди да је Војска Југославије укључена у босански рат. Сенат САД усваја са 87:9 необавезујућу резолуцију којом тражи укидање ембарга на оружје бх. влади, као и слање оружја.
- 28. 1. - Код Зенице киднапован и убијен британски хуманитарни радник и двојица рањена.
- 28. 1. - Влада БиХ тврди да у земљи има јединица ХВ, тражи санкције УН против Хрватске - хрватско МО одговара да постоји само 1.500 - 2.000 драговољаца, рођених у БиХ.
- 31. 1. - Кренуо Балкански сервис Радија Слободна Европа.
- 31. 1. - У Републици Српској проглашена општа мобилизација. УНХЦР сутрадан каже да им се од половине јануара јављају избеглице у СРЈ који су добили позиве, уз претњу одузимања имовине.
- 31. 1. - Зоран Ђинђић на челу ДС уместо Мићуновића.
- 31. 1. - У главном граду Сомалије Могадишу амерички маринци у пратњи конвоја, у којем су биле дипломате САД, отворили су ватру на људе окупљене код центра за расподелу хране и убили најмање пет цивила, а многе ранили.
- ца. 31. 1. - Руски политичар Владимир Жириновски у посети "српским земљама", где говори о тајном оружју "елиптону" (претходно је био у Словенији, 27-ог).
Фебруар/Вељача
[уреди | уреди извор]- 2. 2. - Ген. секретар УН Боутрос Гхали обавештава Савет безбедности да се у БиХ налази 3-5.000 војника ХВ, Савет сутрадан упозорава Хрватску да ризикује санкције ако их не повуче.[3]
- 2. 2. - Премијерке Турске и Пакистана Тансу Çиллер и Беназир Бхутто у посети Сарајеву.
- 5. 2. - Опсада Сарајева: Минобацачка граната убија 67 цивила на Меркалама. Караџић тврди да су напад извели Муслимани. Милошевић осуђује напад, нада се да ће "ратни злочинци" бити ухваћени.
- 5. 2. - Будимпештански меморандум: Украјина се одриче нуклеарног наоружања за шта јој Русија, САД и УК гарантују независност и територијални интегритет.
- 6. 2. - Операција "Дрина 93": ВРС почиње акцију у бихаћком правцу - безуспешне борбе следећих мјесец дана.
- 7. 2. - У Београду основана независна новинска агенција ФоНет.
- 7. 2. - У Сарајеву основан Сабор Хрвата БиХ, на челу народног вијећа Иво Комшић - противе се подјели, кажу да их Мате Бобан не може заступати.
- 8. 2. - Предсједник Херцег-Босне Мате Бобан даје оставку - на чело Предсједничког вијећа ће у травњу доћи Крешимир Зубак.
- 9. 2. - НАТО поставио ултиматум босанским Србима да до 21. 2. повуку тешко наоружање око Сарајева на 20 км.
- 9. 2. - САД признале БЈР Македонију.
- 10 - 11. 2. - Нови разговори у Женеви: разговара се арбитражном панелу о 15 спорних територија (Босанска Крупа, Босански Нови, Брчко, Бугојно, Бусовача, Доњи Вакуф, Горњи Вакуф, Кисељак, Крешево, Нови Травник, Сански Мост, Устиколина, Вишеград, Витез, Зворник). САД излажу план у шест тачака (етнички кантони и лабава федерална влада).
- 12. 2. - У Загребу договорено отварање дипломатских канцеларија између РХ и СРЈ до краја месеца, отварање ауто-пута, телефонске везе, пуштање заробљених.
- 12 - 27. 2. - Зимске Олимпијске игре у Лилехамеру, Норвешка
- 14. 2.? - У Немачкој ухапшен први осумњичени за ратне злочине у бившој Југославији, Душко Тадић.
- фебруар - Контроверзна Бенеттонова рекламна кампања са сликом одеће војника погинулог у Босни (Маринко Гагро из Читлука).
- 16. 2. - Грчка уводи трговачки ембарго Македонији (што Европска комисија касније оцењује као кршење прописа ЕЗ).
- 17. 2. - Караџић прихватио иницијативу руског изасланика Виталија Чуркина - повлачење оружја око Сарајева, долазак руских мировњака (Русија је критиковала претњу НАТО-а).
- 18. 2. - Филм Реалитy Битес улази у редовно приказивање, сматрају га портретом америчке Генерације X.
- 18. 2. - Крајишка милиција узела мост код Нове Градишке од непалских мировњака.
- 20. 2. - Специјални изасланик УН Јасуши Акаши изјавио да нема потребе за ваздушним ударима око Сарајева.
- 20. 2. - Руски батаљон стигао у Лукавицу код Сарајева.
- 20. 2. - Рат за Нагорно-Карабах: Операција Калбаџар, најкрвавија у овом рату, завршава се азербејџанским неуспехом и повлачењем.
- 21. 2. - Службеник ЦИА-е Алдрицх Амес ухапшен са супругом због шпијунирања за СССР.
- 24. 2. - Бајага свира у Словенији.
- 25. 2. - Примирје између Хрвата и Бошњака у БиХ, пред почетак разговора у Wасхингтону.
- 25. 2. - Споразум Акашија и Мартића о повлачењу свих снага са моста код Градишке.
- 25. 2. - Баруцх Голдстеин, припадник израелског каханистичког покрета убија 29 муслимана у џамији у Хеброну.
- 28. 2. - Бањалучки инцидент - спроводећи зону забране летења, авиони НАТО-а оборили четири авиона Ј-21 Јастреб ваздухопловства РС који су гађали фабрику оружја "Братство" у Новом Травнику. Прва борбена акција НАТО-а икад.
Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- 1. 3. - Вашингтонски споразум постигнути у принципу - федерација босанских Хрвата и Бошњака, предвиђена конфедерација са Хрватском.
- 1. 3. - Караџић у Москви обећава да ће се дозволити отварање тузланског аеродрома, са руским посматрачима.
- 1. 3. - Јужна Африка предала Wалвис Баy Намибији.
- 2. 3. - Министар ино. послова Мате Гранић изјављује да ће их БиХ, из мостарског подручја, бити повучено око 1.200 хрватских војника.
- 3. 3. - Холандски батаљон, Дутцхбат, замењује канадску јединицу у Сребреници.
- 4. 3. - Резолуција СБ УН 900 о обнови комуналних служби и нормалног живота у и око Сарајева.
- 5. 3. - Почиње повлачење тешког наоружања из Мостара и разговори о уставу ФБиХ у Бечу.
- 6. 3. - Битка за Репетитор, тј. брдо Трла код Љубова: СВК заузима коту али ХВ се враћа на положаје.[4]
- 6. 3. - Грађани Молдове на референдуму са 97% подржали независност земље у границама из 1990. - одбачено уједињење с Румуњском.
- 8. 3. - Трамваји возе у Сарајеву први пут од 1992. (али 17. 3. у једном убијен човек).
- 8. 3. - Шпански НАТО транспортни авион погођен ПВО паљбом током лета између Загреба и Сплита, четворица повређена.
- 9 - 13. 3. - ИРА је у три наврата гађала аеродром Хеатхроw импровизованим минобацачем.
- 11. 3. - Француски војник убијен у Отоци код Бихаћа, француске јединице јуче тражиле ваздушну подршку због тенковске ватре (Акаши тражи подршку 12-тог, али се одуговлачило са одлуком).
- 12. 3. - АРБиХ и ХВО, Расим Делић и Анте Росо, договорили у Сплиту стварање заједничких снага.
- 12. 3. - Црква Енглеске заредила прве жене свештенице.
- 14. 3. - Линуx језгра 1.0.0.
- 15. 3. - Америчке трупе повучене из Сомалије.
- 15. 3. - Ген. Бертранд Гуилламе де Лапресле долази на чело УНПРОФОР уместо Јеана Цота.
- 16 - 29. 3. - "Пролећна офанзива" АРБиХ: према Доњем Вакуфу, контранапад ВРС је умањио напредак. Ослобођена Вашингтонским споразумом, АРБиХ напада српске положаје око више градова (Теслић, Доњи Вакуф, Купрес, Бугојно, Горажде, Маглај).
- 18. 3. - Изетбеговић, Туђман и Зубак потписују Вашингтонски споразум - установљена Федерација БиХ.
- 18. 3. - Мирко Марјановић премијер нове владе у Србији, владе "народног јединства" (СПС, Нова Демократија, 2 пребега из ДС), "мистерија" 4 гласа за Владу.
- 19. 3. - Маглај и Тешањ деблокирани након девет мјесеци.
- 20. 3. - Српска страна дозвољава улаз хуманитарном конвоју у Маглај (раније током месеца изложен гранатирању).
- 21. 3. - 66. додјела Осцара: најбољи филм је Сцхиндлер'с Лист, укупно седам награда од 12 номинација; Тхе Пиано и Јурассиц Парк по три награде од осам одн. три номинације.
- 21. 3. - На снази је Оквирна конвенција УН о климатским променама.
- 22. 3. - Тузлански аеродром отворен први пут од 1992, за летове УН.
- 23. 3. - Кандидат владајуће мексичке партије за председника Луис Доналдо Цолосио убијен на митингу.
- 23. 3. - СБ УН одобрава турске миротворце у БиХ, упркос противљењу Срба, Русије, Грчке. Офанзива АРБиХ према Теслићу ће напредовати 1–2 км. Сарајевски мост "Братство-јединство" отворен за прелазак цивила (до 13. 4.).
- 24. 3. - Јосип Манолић, предсједник Жупанијског дома Сабора РХ, смјењен са страначких функција у ХДЗ (недавно је критизирао министра Шушка као препреку миру са Бошњацима),[5] са саборске функције смјењен два мјесеца касније.
- 25. 3. - Британски миротворци уништили српски бункер код Маглаја, српске гранате погодиле базу УН код Бугојна.
- 26. 3. - Скупштина Хрвата у БиХ одобрила Wасхингтонски споразум и изабрала Крешимира Зубака за предсједника БиХ током прелазног периода (Зубак ће бити први предсједник Федерације БиХ).
- 26. 3. - Основано Независно удружење новинара Србије (НУНС).
- 27. 3. - Медијски тајкун Силвио Берлусцони на челу новоосноване десничарске странке Форза Италиа побјеђује на парламентарним изборима, освојивши тако свој први премијерски мандат (премијер 1994-95, 2001-2006. и 2008-2011.).
- 27. 3. - Први лет Еурофигхтер Тyпхоона (у служби од 2003, први пут у борби 2011).
- 29. 3. - Почиње гранатирање Горажда, увод у Операцију Звезда 94.
- 30. 3. - Усвојен Устав Федерације Босне и Херцеговине.
- 30. 3. - Загребачки споразум: у руској амбасади у Загребу склопљен споразум о примирју између РСК и Хрватске, од 4. 4..
- 30. 3. - Амбасадорка при УН Маделеине Албригхт у посети Загребу и Сарајеву: помоћи ће се реинтеграцији Хрватске у западне политичке, економске и сигурносне аранжмане; отворена је амбасада САД у Сарајеву.
- март - Афера Депала вас у Словенији која доводи до смене министра одбране Јанеза Јанше; претходног месеца постојала опасност сукоба војске и полиције[6].
- 30 - 31. 3. - Према УН, у Приједору је убијено најмање 17 Бошњака и 2 Хрвата, након што су у град донесена тела шест полицајаца РС.[7]
- 31. 3. - Борбе на Влашићу: АРБиХ започиње први напад.
Април/Травањ
[уреди | уреди извор]- 2 - 6. 4. - Офанзива АРБиХ према Доњем Вакуфу.
- 6. 4. - Руандски предсједник Јувенал Хабариyамана и бурундијски предсједник Цyприен Нтарyамира убијени када је авион којим су путовали оборен пројектилом у близини Кигалија.
- 7. 4. - Почиње Геноцид у Руанди. Убијена је премијерка Агатхе Уwилингиyимана, као и десеторица белгијских мировњака који су послати да је чувају. Њена деца су прокријумчарена у Хôтел дес Милле Цоллинес, у коме ће се склонити укупно 1.268 људи (популаризован као "Хотел Руанда").
- 7. 4. - Ескплозија у складишту наоружања у Дубоком Јарку код Сесвета.
- 8. 4. - Курт Цобаин, пјевач роцк-бенда Нирвана, пронађен устријељен у својој кући у Сеаттлеу, а што је накнадно проглашено самоубиством.
- 8. 4. - Пронађена мртва новинарка Дада Вујасиновић; полиција њену смрт првобитно карактерише као самоубиство.
- 8. 4. - Операција Звезда 94: ВРС заузима Градину изнад Горажда.
- 10. 4. - Два америчка Ф-16 дејствовала по српским положајима код Горажда, на позив УНПРОФОР-а - прва акција НАТО-а по земаљским циљевима у историји (опет 11-тог).
- 13 - 14. 4. - Босански Срби притворили један број припадника УНПРОФОР-а.
- април - Цлинтон је поручио Туђману, и савезницима пошиљаоцима, да се САД неће противити преносу оружја кроз Хрватску за БиХ - Иран то ради од 1992, оружје или новац шаљу и Сауди Арабија, Пакистан, Малезија, Брунеји, Мађарска, Аргентина.[8]
- 15. 4. - Снаге ВРС "500 метара" од центра Горажда.
- 15. 4. - Маракешки споразум је кулминација осмогодишње Уругвајске рунде преговора, којима је установљена Свјетска трговинска организација (од Нове године).
- 16. 4. - Британски Сеа Харриер оборен код Горажда.
- 16. 4. - Гласачи у Финској се на референдуму одлучују за чланство у Европској Унији.
- 18. 4. - Устројен Први хрватски гардијски здруг.
- 21. 4. - "Доктори без граница" кажу да је у ракетирању здравственог центра у Горажду страдало 20 људи.
- 20. 4. - Сукоб у ХДЗ: Стјепан Месић и Јосип Манолић објавили оснивање партије Хрватски независни демократи.
- 22. 4. - НАТО-ов ултиматум ВРС: пешадија да се повуче 3 км од центра Горажда до сутра. Наређена је евуакуација чланова породица америчких дипломата и непотребног особља из Београда (укинуто 29. 4., када су амерички грађани упозорени да не путују у Ср. и C.Г. због "потенцијала за брзе промене" ситуације).
- 22. 4. - Резолуција СБ УН 913 о ситуацији у сигурном подручју Горажда, осуда босанскосрпских снага због офанзиве на то место и затварања унпрофораца.
- 23. 4. - Спор између НАТО и УН: адмирал Леигхтон W. Смитх Јр тражи дозволу за ударе због спорог повлачења ВРС, Акаши одбија рекавши да Срби имају добар замах. Од Срба се тражи и да повуку тешко оружје на 20 км од Горажда до 26-тог.
- 24. 4. - ВРС се повлачи из Горажда, у складу са ултиматумом НАТО-а, при чему је уништен водовод.
- 25. 4. - Рат у БиХ: САД, Уједињено Краљевство, Француска, Њемачка и Русија формирају тзв. Контакт-групу с циљем израде мировног плана. Од ВРС је затражено да прекине војне активности на 20 км и од осталих безбедних зона (Бихаћ, Тузла, Сребреница, Жепа), под претњом НАТО удара.
- 25. 4. - Бритпоп: Блур издали албум Парклифе.
- 26. 4. - Цхина Аирлинес Флигхт 140: авион пао при слетању у Нагоyу, страдало је 264 од 271 п. и ч.п..
- 27. 4. - У Јужној Африци одржани први слободни, непосредни, тајни и вишерасни избори на којима побјеђује Афрички национални конгрес. Први пут је истакнута нова национална застава, ступио је на снагу прелазни устав, бантустани су реинтегрисани, основано је девет провинција уместо четири.
- 27. 4. - Резолуција СБ УН 914: УНПРОФОР појачан за близу 7.000 припадника, након што је ген. секретар тражио 10.500.
- 29. 4. - Тзв. Операција Бøллебанк - окршај нордијског батаљона УНПРОФОР-а и ВРС у Калесији; окршај и код Горажда, између британских миротвораца и ВРС.
- 30. 4. - Током квалификација Ф1 у Имоли погинуо возач Роланд Ратзенбергер.
- 30. 4. - Пјесма Еуровизије у Даблину: нове учеснице са истока, гласање преко сателита умјесто телефоном; Ирска побјеђује трећи пут заредом, БиХ (Алма и Дејан) 15, Хрватска (Тонy Цетински) 16.
- април? - Приказан Жилников документарац "Тито по други пут међу Србима".
Мај/Свибањ
[уреди | уреди извор]- 1. 5. - У Имоли погинуо Аyртон Сенна.
- 3. 5. - Караџић и Акаши се споразумели да у Брчко дође 16 војних посматрача (град изложен честом гранатирању) и да пет тенкова ВРС прође кроз сарајевску зону ексклузије, што је изложено критици.[9]
- 4. 5. - Почиње с радом Новинска агенција БЕТА.
- 4. 5. - Избија кратки грађански рат у Јемену - јужњаци се сматрају подређеним у земљи уједињеној 1990.
- 4. 5. - У Каиру потписан Споразум о Гази и Јерихону, продужетак Споразума из Осла: делимично израелско повлачење из два наведена подручја и успостављање Палестинске власти.
- 5. 5. - Потписан Протокол у Бишкеку којим је привремено обустављен Нагорно-карабахски рат између Арменије и Азербејџана.
- 6. 5. - Отворен Еуротунел којим је по први пут након леденог доба омогућен копнени промет између Британије и остатка европског континента (теретни промет од 1. 6., а путнички од 14. 11.).
- 10. 5. - Нелсон Мандела постаје први црни предсједник Јужне Африке (до 1999).
- 10. 5. - У Иллиноису погубљен Јохн Wаyне Гацy, серијски убица одговоран за смрт 33 дјечака и младића.
- 10. 5. - Скупштина ВРС у Брчком каже да нема компромиса о РС на 70% површине БиХ, у гранатирању града погинула породица Исаиловић.
- 11. 5. - Разговори о устроју ФБиХ у Бечу: унутрашње границе кантона, министарска мјеста, траже 58% БиХ.
- 11. 5. - Операција "Прољеће '94": АРБиХ заузела Вијенац сјеверозападно од Бановића.
- 11. 5. - У Вуковију код Дарувара убијено пет Хрвата.
- 12. 5. - Сенат САД гласа да се БиХ укине ембарго на оружје, што председник Клинтон одбацује 25. 5..
- 12. 5. - Крајинске власти објављују оптужбу и снимак Јоханнеса Тилдера, који је наводно убио 28 Срба у Медачком џепу[10] (Тилдер је мртав већ два дана).
- 12. 5. - Јохн Смитх, вођа британске опозицијске Лабуристичке странке, изненада умире, покренувши изборе за водство странке (наслеђује га заменица Маргарет Бецкетт, до јула).
- 13. 5. - Конференција иностраних министара усваја елементе плана: однос територија 51:49% за ФБиХ и РС, примирје, попуштање санкција СРЈ.
- 14. 5. - Финални споразум о оснивању Федерације БиХ - бошњачка и хрватска страна траже 58% БиХ; Анте Росо и Фикрет Муслимовић на челу Здруженог штаба-стожера АРБиХ и ХВО.
- 14. 5. - У Београду откривен споменик Риги од Фере.
- 15. 5. - АРБиХ потиснула српске снаге код Тузле, воде се борбе око предајника Столице на Мајевици (део офанзиве сарајевске владе у централној и источној Босни) - ВРС ће повратити све изгубљено. АРБиХ је покренула и Операцију "Рогој 94" источно од Кладња, има извесни напредак.
- АРБиХ је овог месеца нападала и у Тешањско-теслићком подручју и планину Влашић, а ВРС је покушавала према Чемерској планини тј. Брези.
- 18. 5. - Генетски модификована храна: рајчица Флавр Савр је прва ГМ храна која је одобрена у САД.
- 21. 5. - На Канском фестивалу приказан филм "Петпарачке приче", добија Златну палму.
- 21. 5. - Суд у Палерму оптужио бившег премијера Ђулија Андреотија за везе са мафијом.
- 24. 5. - Стјепан Месић смјењен с мјеста предсједника Заступничког дома Хрватског сабора чиме завршава његов покушај да, заједно с претходно смијењеним предсједником Жупанијског дома Јосипом Манолићем, сруши владу ХДЗ-а (нови предсједник Недјељко Михановић). Опозиција сматра сједницу нелегалном и неуставном.
- 25. 5. - Александар Солжењицин се након 20 година вратио у Русију.
- 30. 5. - У Хрватској уведена куна: 1 за 1000 хрватских динара, пријелазни период до краја године. Назив валуте изазива протесте.
- 31. 5. - Инаугурална сједница Парламента Федерације БиХ: за предсједника изабран Крешимир Зубак и потпредсједника Ејуп Ганић.
- мај? - Из СПО-а искључена група савезних посланика, међу којима и Слободан Ракитић.
Јун/Јуни/Липањ
[уреди | уреди извор]- 2. 6. - Комисија експерата УН оптужује босанске Србе за "геноцид" на основу етничког ћишћења у Приједору 1992, такође сугерише да је масовно силовање коришћено као оружје[11]. Ових дана је појачана кампања притиска на Хрвате и Бошњаке у бањалучком региону.
- 6. 6. - Земљотрес на реци Пáез на југозападу Колумбије, праћен клизиштима - 1.100 мртвих.
- 7. 6. - Председник Словеније Милан Кучан у посети Хрватској, разговорају и о италијанском иредентизму који исказују десничари у новој влади.
- 8. 6. - У Женеви договорено једномесечно примирје између ВРС и АРБиХ од 10-тог (много кршења).
- 11. 6. - Борбе између АРБиХ и Абдићеве АП Западна Босна. Почиње се остваривати Операција Тигар 94, у којој ће АРБИХ уз помоћ лукавства избацити Абдића.
- 12. 6. - У Лос Ангелесу убијени Ницоле Броwн и Роналд Голдман, за што је оптужен Ницолин бивши супруг О. Ј. Симпсон - ухапшен 17. 6. након потере коју је преносила телевизија.
- 12. 6. - ХВО испалила пет ракета на Брчко.
- 15. 6. - Диснеyјева ренесанса: приказан Тхе Лион Кинг.
- 16. 6. - Отказани српско-хрватски преговори на Плитвицама, који би били први од марта - српска страна није пуштала више од двоје хрватских новинара.
- 16. 6. - Севернокорејска нуклеарна криза: у очекивању рата, бивши предс. Јиммy Цартер је незванично посетио Ким Ил-сунга - изнети предлози ће бити основа за Договорени оквир у октобру.
- 17. 6. - 17. 7. - Свјетско првенство у фудбалу 1994. у САД - титулу узима Бразил.
- 18. 6. - Возућка операција АРБиХ на Озрену, два корпуса су 26-тог били на 3 км од спајања - контранапад ВРС следи у јулу.
- 23. 6. - Почиње операција Турqуоисе, француска акција по мандату УН у Руанди (до августа): успостављена је "тиркизна зона" на југозападу земље - убијања се ипак настављају, а око два милиона избеглица је усмерено у Заир.
- 28. 6. - Припадници секте Аум Схинрикyо извршили у граду Матсумото први, мање познати, напад сарином - 8 мртвих.
- 30. 6. - Јапанска ЛДП се враћа на власт после непуних годину дана, у коалицији са старим ривалима социјалистима (на власти је до 2009. и опет од 2012). Социјалиста Томиицхи Мураyама је премијер до 1996.
Јул/Јули/Српањ
[уреди | уреди извор]- 1. 7. - Хрватски прогнаници, незадовољни УНПРОФОР-ом, блокирају 19 контролних точака, пријелазе у УНПА зоне (до 16. коловоза).
- 2. 7. - У Меделлину убијен колумбијски фудбалер Андрес Есцобар, а као главни мотив се спомиње његов аутогол на Свјетском фудбалском првенству.
- 4. 7. - Грађански рат у Руанди: Кагамеов Патриотски фронт је заузео Кигали (данас Дан ослобођења у Руанди); прелазна влада је у Гисенyију на северозападу, који пада 18-тог.
- 4. 7. - Јеменски грађански рат је окончан северним заузећем Адена - у рату је страдало 7 - 10.000 људи, непознат број социјалиста и сепаратиста је убијен.
- 4. 7. - У Сарајеву отворена америчка амбасада, први амбасадор је Вицтор Јацковицх.
- 5. 7. - Представљен мировни план Контакт групе: БиХ као унија ФБиХ (51% територије) и РС (49%). Српски коридор би био сужен на 3 км, Горажде, Жепа и Сребреница у ФБиХ
- 5. 7. - Јефф Безос основао у Беллевуе, Wасхингтон фирму Цадабра, убрзо промењено у Амазон, онлајн трговину књигама (почиње рад следеће године).
- 7. 7. - Отворен Бувљак, тј. Отворени тржни центар, на Новом Београду.
- 7 - 9. 7. - Инсцениране борбе у Бихаћу - ратна варка 5. корпуса против Абдића.
- 8. 7. - Умро оснивач и лидер Северне Кореје Ким Ил-сунг, наслеђује га син Ким Јонг-ил (до 2011). Вријеме до 1998. обиљежава глад, званично се назива "Тегобни марш".
- 8. 7. - Резолуција СБ УН 936: јужноафрички судија Рицхард Голдстоне именован за првог тужиоца у ИЦТY.
- 13. 7. - Фирме из СР Југославије и Данске повукле особље из Алжира, у којем исламистички терористи врше нападе.
- 15 - 22. 7. - Јупитер погађа неколико фрагмената комета Схоемакер–Левy 9.
- јул - Посета београдских антиратних интелектуалаца Сарајеву.
- 17. 7. - Бразил побједом на једанаестерце над Италијом осваја Свјетско првенство у фудбалу. Ромáрио је добио Златну лопту а Златну копачку Христо Стоичков и Олег Саленко.
- 18. 7. - Парламент ФБиХ увече прихватио мировни план Контакт-групе.
- 18. 7. - У Буенос Аиресу непознати починитељи у бомбашким нападима на јеврејске организације убијају 85 особа.
- 20. 7. - Босански Срби одбијају план Контакт-групе, након чега Изетбеговић повлачи безусловно прихватање. Летови у Сарајево су обустављени након што је неколико авиона погођено снајпером.
- 20. 7. - Александар Лукашенко постаје предсједник Бјелорусије након побједе на изборима овог мјесеца, наступајући као борац против корупције.
- ца. 20. 7. - Одржава се прва Дринска регата.
- 21. 7. - Тонy Блаир долази на чело британских лабуриста, након што је Јохн Смитх умро од инфаркта у мају. Започиње ребрандирање партије у "Нове лабуристе", даље од социјализма, с већом подршком тржишним механизмима (премијер 1997-2007).
- 23. 7. - ЕУ преузима администрацију у Мостару, на челу је Ханс Косцхницк (до 1996).
- 23. 7. - Југословенска левица (ЈУЛ) основана је из СК-ПЈ и још неколико левих странака, на челу је Мирјана Марковић.
- 25. 7. - Израел и Јордан формално завршавају непријатељства склапањем мировног споразума.
- 26. 7. - Здружена војна вјежба „Бандира 94“ на отоку Виру.
- 27. 7. - Британски конвој нападнут минобацачем код Игмана, двојица рањена, запаљена цистерна. Затворени копнени путеви према Сарајеву, јер Караџић тражи пуштање српских заробљеника - велики скок цена у граду.
- 30. 7. - Министри Контакт групе договорили у Женеви појачање притиска на Србе ако не буде прихваћен план: пооштравање санкција, појачане сигурне зоне у БиХ, што би могло бити праћено укидањем ембарга на оружје влади БиХ.
- 31. 7. - Слободан Милошевић: "Нико нема права да одбацује мир".
Август/Аугуст/Коловоз
[уреди | уреди извор]- 1. 8. - Операција Џеп 94: АРБиХ изводи офанзиву против избочине ВРС југоисточно од Вареша, запаљено неколико села, заузете Бргуле.
- 2-3. 8. - Офанзива АРБиХ на северу Босне, на шта ВРС одговара гранатирањем Тузле. АРБиХ заузима Доњу Брку код Брчког.
- 3. 8. - Упркос захтеву Србије да прихвати план Контакт-групе, Скупштина Републике Српске на Палама га одбија и расписује референдум за 27 - 28. август (удео РС треба да се смањи са око 70 на 49%).
- 4. 8. - СРЈ прекида политичке и економске односе и затвара границу са Републиком Српском, прекинут и телефонски саобраћај.
- 5. 8. - Авиони НАТО-а уништили оклопни транспортер ВРС након што су ови узели оружје из складишта под надзором УН код Илиџе.
- 5. 8. - На састанку у Книну, Шаринић, Пашалић, Микелић и Бабић договарају теме будућих преговора.
- 5. 8. - Малецоназо: највећи протести у Хавани од револуције 1959; период економске кризе на Куби '90-тих се назива "Специјални период" - несташица енергије, смањена количина хране. Од априла до октобра ове године траје "криза сплавова", којима је око 35.000 Кубанаца побегло у САД, а што Цастро одобрава након немира.
- 7. 8. - Операција “Зима-94”: АРБиХ заузима Вис на Требави код Грачанице.
- 8. 8. - У Републици Српској уведена 60-часовна радна недеља.
- 9. 8. - 5. корпус АРБиХ ушао у Абдићев Цазин.
- 10. 8. - Синод СПЦ осуђује блокаду Републике Српске.
- 12 - 14. 8. - Фестивал Wоодстоцк '94 одржан код Саугертиес, Неw Yорк, пред процењених 350.000 људи.
- 13. 8. - Умро је генерални секретар НАТО Манфред Wöрнер, у октобру га наслеђује Wиллy Цлаес (до 1995).
- 15. 8. - Издат нови босанскохерцеговачки динар.
- 16. 8. - ИБМ Симон је први "смартфон", уствари ПДА са телефоном - батерија траје сат времена, гломазнији је од флипфонова који постају популарни.
- 20. 8. - Слоница Тyке убила тренера и побегла из циркуса у Хонолулуу, док је није убила полиција.
- 21. 8. - Завршена Операција Тигар 94: Пети корпус АРБиХ заузео Велику Кладушу - Абдић и 25.000 избеглица беже у РС Крајину.
- 23. 8. - Афрички Американац Еугене Буллард, пилот у Првом светском рату, посмртно произведен у поручника ваздухопловства.
- 27. 8. - У Бањалуци се срели генерали Ратко Младић и Wеслеy Цларк и разменили капе.
- 27. 8. - Молдова добила нови устав: државни језик је назван молдавским - симптом удаљавања од Румуније.
- 28. 8. - На референдуму у Републици Српској, са 90% одбачен план Контакт групе.
- 29. 8. - Бритпоп: Дефинителy Маyбе је дебитантски албум Оасиса.
- 31. 8. - Званични испраћај руске Западне групе снага из Немачке. Руске трупе се истог дана повукле из Естоније и Летоније.
Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]- септембар - Борбе на Влашићу: АРБиХ покушава и трећи пут ове године заузети пл. Влашић, без успјеха.
- 2. 9. - Изјава Савета безбедности УН осуђује протеривање муслимана из Бијељине. Овог месеца су протерани и муслимани из Јање.
- 5. 9. - Операција Бреза '94: ракете са касетним бомбама пале на Бужим и Цазин, УН сумњичи крајинске Србе. То је почетак главног удара ВРС против 5. корпуса, према Бужиму и Отоци.
- 6. 9. - Папа отказао посету Сарајеву.
- 9/10. 9. - Ристо Ђого, гл. и одг. уредник паљанске Српске телевизије, утопио се у Зворничком језеру.
- септембар - Из Србије "бежи оперативац ДБ" Чедомир Михајловић[12], који Хашком трибуналу представља фалсификоване документе[13].
- 10. 9. - Папа Иван Павао II стигао у прву посјету Хрватској, пригодом деветстоте обљетнице Загребачке бискупије; сутрадан држи велику мису на загребачком Хиподрому.
- 12. 9. - Операција Бреза '94: напад ВРС одбијен код Бужима.
- 12. 9. - Операција Језеро 94: офанзива АРБиХ код Коњица, Бијела заузета 14/15. 9. ХВО је 15-тог накратко прекинуо учешће, што је изазвало кризу у ФБиХ.
- 13. 9. - Председник Клинтон потписао Акт о контроли насилног злочина и спровођењу закона: увећана полиција, већи број дела кажњивих смрћу, биће повећан број затвореника по принципу Тхрее Стрикес, Yоу'ре Оут" (истекао 2004).
- ц. септембар (август?) - У Кандахару се окупљају талибани ("студенти") - Муллах Омар и 50 студената медресе - хиљаде афганских избеглица, студената у Пакистану се прикључује покрету у наредним месецима.
- 16. 9. - У Београду почела с радом Телевизија Пинк.
- 18. 9. - Јако гранатирање и борбе у Сарајеву, ген. Росе тврди да га је започела владина страна (ови га оптужују да је наклоњен Србима). АРБиХ заузима део Седреника у дводневним борбама.
- 19. 9.- Операција Упхолд Демоцрацy: Америчке снаге без отпора заузимају Хаити како би на власт вратиле демократски изабраног предсједника Аристидеа - америчка делегација је претходно убедила војног владара Цéдраса да напусти власт и оде у Панаму, Аристиде се враћа следећег месеца.
- 21. 9. - УН тврди да хеликоптери из Србије долећу у РС, што је могуће кршење блокаде, више инстанце затим кажу да нема доказа да су из Србије.
- 22. 9. - НАТО-ов авион уништио тенк ВРС у Рајловцу код Сарајева - ВРС затим блокира путеве (до 3. 10.) и гађа аеродром.
- 23. 9. - Резолуција 941, о кршењу међународног хуманитарног права у Републици Српској (по извештајима УНХЦР и Међународног Црвеног Крста); Резолуција 942: осуђују се босански Срби због неприхватања територијалног споразума, замрзавање банковних рачуна и забрана путовања лидерима;
- Резолуција 943: поздрављене одлуке СРЈ у вези БиХ, дозвољени летови са београдског аеродрома, укинуте санкције у култури и спорту.
- 27. 9. - Словенија постала чланицом ГАТТ-а (прва међу бившим републикама).
- 28. 9. - Трајект МС Естониа тоне у Балтику при чему је погинуло 852 људи.
- 29. 9. - Ухапшен Војислав Шешељ јер је два дана раније пљунуо председника скупштине Србије Радомана Божовића - у затвору до 29. јануара.
- 30. 9. - Резолуција СБ УН 947: продужен мандат УНПРОФОРа до 31. 3. 1995.
Октобар/Листопад
[уреди | уреди извор]- 1. 10. - Палау независан од труста УН, у складу са Договором о слободној асоцијацији са САД.
- 1. 10. - Основан је Wорлд Wиде Wеб Цонсортиум, главна организација за стандарде на WWW.
- 1. 10. - Офанзива АРБиХ у Бјелашничко-трескавичком подручју, из зоне која би требало да је демилитаризована.
- 3. 10. - Трећа офанзива АРБиХ према Теслићу - борбе трају до новембра, заузимају око 100 квкм, али не и сам град.
- 3. 10. - Словеначки парламент одређује границе изборних округа тако да су обухваћена и четири хрватска села.
- 3-4. 10. - У Швицарској, 23 припадника секте Ред сунчевог храма врши колективно самоубиство, дан након што је 25 припадника исте секте извршило самоубиство у Квебеку.
- 4. 10. - "Бргуле 94": офанзива ВРС на пл. Чемерској северно од Сарајева - почетни продор, затим контраофанзива АРБиХ.
- 4. 10. - Покренут Одсјек за драматургију при Академији сценских умјетности у Сарајеву.
- 5. 10. - Београдски аеродром отворен за међународни саобраћај.
- 6. 10. - Снаге АРБиХ прошле кроз демилитаризовану зону у близини Сарајева и убиле четири медицинске сестре и 16 српских војника.
- 7. 10. - Француски мировњаци протерују трупе АРБиХ са Игмана и Бјелашнице, након што је ВРС запретила одмаздом по граду.
- 8. 10. - Српске снаге са положаја на Јеврејском гробљу отвориле митраљеску ватру из "сијача смрти" на два трамваја пуна путника[14].
- 8. 10. - АРБиХ гранатира Илијаш, погинуло двоје деце.
- 8. 10. - Криза разоружања Ирака: Ирак упозорен да повуче трупе са кувајтске границе (испуњава 7 дана касније).
- 10. 10. - Операција “Скок-94”: АРБиХ заузима неколико заселака с-сз. од Грачанице.
- 12. 10. - Грађански рат у Афганистану: заузеће важног граничног прелаза Спин Болдак је први војни успех недавно основаних Талибана.
- 13. 10. - Нови ултиматум ВРС, пошто је АРБиХ пролазила кроз Игманску ДМЗ.
- 13. 10. - Свемирска летјелица Магеллан завршава мисију око Венере, понирањем у атмосферу.
- 14. 10. - ВРС гранатира Мостар.
- 15. 10. - Предсједник Јеан-Бертранд Аристиде се након три године егзила враћа на Хаити.
- 15. 10. - Борбе на Чемерској планини: АРБиХ је јуче повратила Мошевачко брдо.
- октобар - У Србији се из посланичког клуба СРС издвојило 7 посланика на челу са Јованом Гламочанином.
- 16. 10. - Избори у Македонији, Киро Глигоров реизабран, победила лева Алијанса за Македонију.
- 16. 10. - Други избори за Бундестаг у уједињеној Немачкој: Кохлова коалиција ЦДУ/ЦСУ-ФДП губи мандате, али ипак има малу већину.
- 17. 10. - Операција "Исток 94": АРБиХ заузима сјеверни дио опћине Градачац.
- 19. 10. - Напад у улици Дизенгофф: 22 мртвих од Хамасове бомбе у телавивском аутобусу.
- 20. 10. - Битка за Купрес започиње АРБиХ, офанзивном операцијом Јесен 94 из правца Бугојна - до краја месеца долазе надомак града.
- 21. 10. - Потписан Договорени оквир између САД и Северне Кореје: замрзнут севернокорејски нуклеарни програм, са заменом графитних реактора лаководеним итд. Нови Конгрес САД ће ометати спровођење, споразум коначно пада 2003.
- 24. 10. - Сукоб француских мировњака и трупа АРБиХ у Игманско-бјелашничкој ДМЗ - влада БиХ ће затим повући своје снаге.
- 25. 10. - "Грмеч 94": офанзива АРБиХ код Бихаћа, брзим продором заузимају већи део платоа Грабеж, 28-ог Кулен Вакуф на југу, продиру до Босанске Крупе на истоку - око 250 квкм за недељу дана.
- 25. 10. - Операција Аманда - окршај данских миротвораца и ВРС код Градачца.
- 26. 10. - У Wади Араби потписан мировни споразум између Израела и Јордана.
- 26. 10. - У Куала Лумпуру потписани трговачки уговори Хрватске и БиХ са Малезијом.
- 28. 10. - У САД премијерно приказан филм Старгате, на коме ће се касније темељити истоимена медијска франшиза.
- 29. 10. - Трескавичка офанзива: АРБиХ опет напада кроз бјелашничку ДМЗ, гранатирају осматрачки пункт УН, сутрадан заузимају Јаворак.
Новембар/Студени
[уреди | уреди извор]- 1. 11. - Успех АРБиХ код Трнова, јужно од Сарајева, заробљени и тенкови (ВРС зауставља Трескавичку офанзиву 6. 11.).
- 1. 11. - ВРС повратила Кулен Вакуф.
- 1 - 3. 11. - Операција Цинцар, прва здружена операција ХВО-а и Армије БиХ - заузимају Купрес и околину. До сада највећи неуспех ВРС, око 18.000 избеглица из бихаћког и купрешког правца. АРБиХ следећих месец дана напада према Доњем Вакуфу.
- 3. 11. - Закон о јавном реду у УК садржи делове против раве-а.
- 4. 11. - Операција Штит: контраофанзива ВРС на бихаћком ратишту. Погинуо ген. ВРС Рајко Балаћ.
- 5. 11. - Талибани заузели град Кандахар, у пар месеци освајају југ земље.
- 5. 11. - Георге Фореман (45) постаје најстарији шампион у тешкој категорији.
- 5. 11. - Бивши амерички предсједник Роналд Реаган писмом обавјештава јавност да је оболио од Алзхеимерове болести те да се због тога потпуно повлачи из јавног живота.
- 7. 11. - Прва оптужница ИЦТY-ја: Драган Николић, командант логора Сушица код Власенице (затворен 2000-2013). На сутрашњем првом саслушању, ИЦТY тражи изручење Душка Тадића из Немачке (затворен до 2008).
- 7. 11. - WXYЦ са Универзитета Северна Каролина у Цхапел Хиллу је прва радио станица која се преноси преко интернета.
- 8. 11. - "Републиканска револуција" у САД: Под водством конгресника Неwта Гингрицха Републиканска странка по први пут у 40 година осваја већину у оба дома америчког Конгреса.
- Неки нови конгресници: Јим Инхофе, Фред Тхомпсон, Јохн Асхцрофт, Рицк Санторум у Сенату; Том Цобурн, Линдсеy Грахам, Соннy Боно, Јое Сцарбороугх у Дому.
- У 38 гувернернерских надметања, републиканци имају десет нових, међу којима Георге W. Бусх у Тексасу и Георге Патаки у Њујорку.
- 9. 11. - Авион ВСК гађао складиште оружја у Бихаћу, град је и гранатиран. Ових дана се поново гранатира и Сарајево.
- 9 - 11. 11. - Операција Јесен '94. или Друга митровданска офанзива: неуспешни напад АРБиХ у правцу Невесиња; ВРС гранатира Мостар.
- 12. 11. - Цхандрика Кумаратунга је предсједница Шри Ланке (до 2005). Њена мајка Сиримаво је премијер до 2000.
- 13. 11. - Борбе АРБиХ са војскама Републике Српске и РС Крајине које напредују на платоу Грабеж, источно од Бихаћа.
- 13. 11. - САД једнострано окончале поморску стражу над ембаргом за оружје за БиХ.
- 13. 11. - Гласачи у Шведској на референдуму подржавају улазак у ЕУ.
- 13. 11. - Формула 1: Мицхаел Сцхумацхер освојио прву титулу, поен испред Дамона Хилла.
- 16. 11. - На снази је Конвенција Уједињених народа о праву мора.
- 16. 11. - Емомали Рахмон(ов), председник врховне скупштине од 1992, постаје председник Таџикистана.
- 16. 11. - СВК и Абдићева Народна заштита нападају према Великој Кладуши.
- 16. 11. - Италија - Хрватска 1:2 у Палерму.[15]
- 17. 11. - Напад артиљеријским ракетама на зграду Предсједништва у Сарајеву, 2 рањених.
- 18. 11. - Мисс Wорлд 1994 у Јужној Африци: Бранка Бебић из Хрватске је у првих пет, континентална мисс.
- 18 - 19. 11. - Српски авиони са Удбине нападају Бихаћ и Цазин, један "орао" пао на стамбену зграду.
- 19. 11. - Резолуција СБ УН 958: употреба ваздушне силе након БиХ одобрена и у Хрватској у циљу спровођења мандата УНПРОФОР-а; Резолуција СБ УН 959: забринутост због борби око Бихаћа итд.
- 19. 11. - ВРС гранатира Тузлу због офанзиве АРБиХ на Столице.
- 20. 11. - Протокол из Лусаке: влада Анголе и побуњеници потписали споразум којим завршава грађански рат који је трајао 19 година.
- 21. 11. - НАТО дејствовао, на захтев УН, по аеродрому у Удбини (РСК).
- 22. 11. - У Шапцу почело суђење браћи Вучковић, прво суђење за ратне злочине у СРЈ.
- 23. 11. - НАТО гађао ПВО ракете код Бос. Крупе, Отоке и Двора, пошто су јуче опаљиване на британске Харриере. Јасуши Акаши постигао споразум у Београду са Мартићем да ВСК неће нападати преко границе и да ће пропустити конвоје са намирницама.
- 23. 11. - Публиц Енемy и Ице-Т гостовали у Загребу.
- 25. 11. - Прва епизода серије Отворена врата на РТС - 34 епизоде до јула 1995.
- 26. 11. - Српске снаге заузеле "преко четвртине" бихаћког подручја, очекивао се и пад града.
- 26. 11. - Напад снага Привременог совјета на Грозни, покушај збацивања чеченске владе Џохара Дудајева, уз руску умешаност.
- 28. 11. - Гласачи у Норвешкој на референдуму одбијају улазак у ЕУ са 52,2%.
- 28. 11. - Руски удари уништавају све летелице и писте у Чеченији, сутрадан је упућен захтев за распуштање нелегалних формација и ослобађање затвореника.
- 29. 11. - 24. 12. - Операција Зима '94 - ХВ и ХВО напредују у Ливањском пољу и на Динари.
- новембар - Споразум о војној сарадњи између Хрватске и САД.
Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- 1. 12. - Размена артиљеријске ватре око Врановаче, јужно од Книна.
- 1. 12. - Ернесто Зедилло је нови председник Мексика (до 2000).
- 2. 12. - Економски споразум између Хрватске и Срба у РСК (вода, струја, нафтовод, аутопут).
- 2. 12. - Контакт група поново излаже мировни план за БиХ из јула.
- 3. 12. - Боутрос-Гхали изјављује да су "узнапредовали" планови за повлачење УНПРОФОР-а из БиХ (Срби држе преко 300 талаца из УН). Француска и Британија прете повлачењем ако се не постигне споразум или ако би био укинут ембарго на оружје.
- 3. 12. - Оригинални ПлаyСтатион је у продаји у Јапану (у Северној Америци и Европи следећег септембра).
- 5. 12. - У Београду почела с радом БК телевизија (до 2006).
- 5. 12. - Самит КЕБС у Будимпешти: Јељцин назива САД надмено-доминантним и да путем проширења НАТО покушавају да поново поделе континент.[16] Данас је потписан Будимпештански меморандум о денуклеаризацији Украјине, Белорусије и Казахстана у замену за сигурносне гаранције.
- 7. 12. - ХВО заузима Челебић код Ливна.
- 8. 12. - Први број новина "Врањске" (излазе до 2017).
- 8. 12. - Цлинтон би могао дозволити слање америчких трупа у БиХ, као помоћ у могућем повлачењу УНПРОФОР.
- 9. 12. - Западни званичници тврде да Слободан Милошевић и даље помаже Србе у БиХ, преко РС Крајине (напади на Бихаћки џеп).
- 10. 12. - ВРС је ослободила део припадника УН, али не допушта им пролаз горива, од 12-ог ограничава кретање оклопних возила због "оштећења путева".
- 11. 12. - Руска војска улази у Чеченију, чиме почиње Први чеченски рат - траје до 1996, Чечени су на крају одбранили фактичку независност (али Други рат долази 1999).
- 11. 12. - Пхилиппине Аирлинес Флигхт 434: мања бомба убила јапанског бизнисмена и замало оборила авион - Рамзи Yоусеф тестира експлозив.
- 12. 12. - Један бангладешки мировњак погинуо, четворица рањена код V. Кладуше, када је граната погодила њихов транспортер.
- 13. 12. - Популиста Владимíр Мечиар је по трећи пут премијер Словачке (до 1998).
- 14. 12. - Резолуција СБ УН 967: дозвољен извоз анти-серума за дифтерију из СР Југославије на рок од 30 дана.
- 14. 12. - Почиње градња Бране Три кањона на Јангцеу.
- 14 - 15. 12. - Још један напад АРБиХ према трновском путу: заузето нешто територије, не и пут.
- 15. 12. - Издата прва верзија wеб прегледника по имену Нетсцапе Навигатор (најпопуларнији програм до успона Интернет Еxплорера 4 1998).
- 16. 12. - Грађански рат у Таџикистану: Резолуцијом 968 СБ УН основана је Мисија посматрача, УНМОТ, ради надзирања примирја из октобра (мисија траје до 2000).
- 17. 12. - Операција Паук: Фикрет Абдић се вратио у Велику Кладушу уз помоћ војске РСК, РС и Црвених беретки.
- 17. 12. - На 31. шаховској олимпијади у Москви, БиХ освојила сребрну медаљу.
- 17. 12. - Лидери Партије за демократски просперитет прогласили отварање Албанског универзитета у Тетову упркос забрани.
- 18. 12. - Бивши амерички председник Џими Картер стигао у Сарајево у мировну мисију.
- 19. 12. - У САД започиње истрага везана уз скандал Wхитеwатер.
- 20. 12. - Цартер је добио пристанак на примирје 23-ћег од Караџића и Изетбеговића. Летови на сарајевски аеродром су настављени после скоро месец дана.
- 20. 12. - Мексичка криза пезоа: корекција курса пезоа према долару од 13-15% изазива бекство капитала и финансијски крах - САД дају 50 милијарди долара помоћи.
- 21. 12. - Отворен аутопут кроз западну Славонију (Новска - Нова Градишка), сигурност јамчи УНПРОФОР.
- 21. 12. - Споразум Хрватске и Ирана о директним саобраћајним везама (за Иран се сумња да већ шаље оружје у БиХ преко Хрватске; ЛА Тимес пише 1996. да су САД то дозволиле почетком године[17]).
- 23. 12. - Парламент Молдове усвојио Закон о специјалном правном статусу Гагаузије.
- 24. 12. - Почиње седмодневно празнично примирје у БиХ, углавном се поштује - договара се четворомесечно примирје.
- 24. 12. - Савезни министар информација Драгутина Брчин улази у просторије независног београдског дневника "Борба" - они који се не слажу издају ванредна издања, а од фебруара "Нашу Борбу".
- 26. 12. - Нападом командоса на отети француски путнички авион на аеродрому у Марсеју ослобођено је 239 путника и чланова посаде које су исламски терористи држали као таоце после отмице 24. децембра у Алжиру. Командоси су убили сву четворицу терориста.
- 27. 12. - Отворење обновљеног ХНК у Осијеку.
- 28. 12. - Формулиран План З-4 за крај рата у Хрватској. (ХРТ)
- 31. 12. - Потписан споразум о 4-месечном примирју између Срба и Бошњака у БиХ, на 1000-ти дан Опсаде Сарајева, ступа на снагу сутра у подне.
- 31. 12. - Први чеченски рат: након гранатирања од 22-ог, почиње Прва битка за Грозни.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]Рођења
[уреди | уреди извор]- 9. 1. - Ана Дебелић, хрватска рукометашица
- 15. 1. - Ђорђе Танасковић, српски фудбалер
- 15. 1. - Ериц Диер, енглески фудбалер
- 1. 2. - Харрy Стyлес, члан Оне Дирецтион
- 18. 2. - Иван Марцелић, ватерполски вратар
- 19. 2. - Никола Ивановић (кошаркаш)
- 22. 2. - Антониа Билић, жртва злочина († 2011)
- 25. 2. - Еугение Боуцхард, тенисерка
- 23. 2. - Дакота Фаннинг, америчка глумица
- 1. 3. - Јустин Биебер, певач
- 7. 3. - Јордан Пицкфорд, енглески голман
- 8. 4. - Дарио Шарић, кошаркаш
- 6. 5. - Матео Ковачић, ногометаш
- 15. 6. - Невена Божовић, певачица
- 16. 6. - Душан Мандић, ватерполиста
- 4. 7. - Ера Истрефи, косовска кантауторка
- 5. 7. - Схохеи Охтани, играч бејзбола
- 23. 8. - Јусуф Нуркић, кошаркаш
- 28. 8. - Онс Јабеур, туниска тенисачица
- 8. 9. - Ћамила Мичијевић, хрватска рукометашица
- 15. 9. - Wоут ван Аерт, белгијски бициклист
- 16. 9. - Александар Митровић, фудбалер
- 12. 10. - Амир Фејза, фудбалер Косова
- 8. 12. - Рахеем Стерлинг, енглески фудбалер
- 30. 12. - Никола Милутинов, кошаркаш
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ
[уреди | уреди извор]- 1. 1. - Цесар Ромеро, амерички глумац (* 1907)
- 10. 1. - Младен Ољача, књижевник (* 1926)
- 11. 1. - Зоран Цвијетић, начелник Центра јавне безбједности Српско Сарајево (* 1962)
- 13. 1. - Ипе Ивандић, бубњар "Бијелог дугмета" (* 1955)
- 15. 1. - Срећко Фреундлицх, учесник НОБ, новинар, "прољећар" (* 1923)
- 16. 1. - Миодраг Ђорђевић, фотограф (* 1919)
- 16. 1. - Јуре Франичевић-Плочар, књижевник (* 1918)
- 20. 1. - Матт Бусбy, фудбалски менаџер (* 1909)
- 22. 1. - Теллy Савалас, глумац (* 1922)
- 23. 1. - Николај Огарков, маршал СССР (* 1917)
- 29. 1. - Улрике Маиер, двострука светска првакиња у скијању (* 1967)
- 30. 1. - Саво Дрљевић, генерал-пуковник ЈНА, народни херој (* 1912)
- 30. 1. - Александар Ристовић, песник, уредник у издаваштву (* 1933)
- 31. 1. - Томанија Ђуричко, глумица (* 1914)
Фебруар/Вељача
[уреди | уреди извор]- 1. 2. - Радован Самарџић, српски историчар и академик (* 1922)
- 2. 2. - Заим Имамовић, пјевач севдалинке (* 1920)
- 2. 2. - Марија Гимбутас, археологиња (* 1921)
- 3. 2. - Фредерицк Цоплестон, хисторичар филозофије (* 1907)
- 6. 2. - Јосепх Цоттен, глумац (* 1905)
- 6. 2. - Јацк Кирбy, уметник стрипа (* 1917)
- 11. 2. - Wиллиам Цонрад, глумац, продуцент, режисер (* 1920)
- 12. 2. - Рахела Ферари, српска глумица. (* 1911.)
- 12. 2. - Доналд Јудд, скулптор (* 1928)
- 14. 2. - Андреј Чикатило, серијски убица (* 1936)
- 15. 2. - Абдулах Јесенковић, суоснивач "Свјетлости" Сарајево (* 1929)
- 17. 2. - Рандy Схилтс, амерички новинар и писац (* 1951)
- 17. 2. - Дамир Томљановић Гавран, пуковник ХВ (* 1968)
- 25. 2. - Јерсеy Јое Wалцотт, боксер (* 1914)
- 26. 2. - Билл Хицкс, амерички комичар, сатиричар (* 1961)
- 28. 2. - Жарко Цвејић, оперски певач (* 1907)
Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- 4. 3. - Јохн Цандy, канадски комичар и глумац (* 1950.)
- 6. 3. - Мелина Меркури, грчка глумица, певачица и политичарка (* 1920)
- 6. 3. - Звонко Логар, новинар (* 1932)
- 7. 3. - Станко Шајтинац, новинар (* 1940)
- 9. 3. - Цхарлес Букоwски, књижевник (* 1920)
- 9. 3. - Абдурахман Шаља, глумац (* 1922)
- 9. 3. - Фернандо Реy, глумац (* 1917)
- 13. 3. - Јосип Хрнчевић, друштвено-политички радник СФРЈ и СРХ (* 1901)
- 15. 3. - Душан Грк, учесник НОБ, народни херој (* 1906)
- 17. 3. - Љубо Илић, учесник Шпанског рата и француског отпора, народни херој, дипломата (* 1905)
- 22. 3. - Wалтер Лантз, аниматор (* 1899)
- 23. 3. - Áлваро дел Портилло, прелат Опус Деи, блаженик (* 1914)
- 23. 3. - Луис Доналдо Цолосио, председнички кандидат у Мексику (* 1950)
- 23. 3. - Гиулиетта Масина, глумица (* 1921)
- 27. 3. - Хакија Поздерац, друштвено-политички радник СФРЈ и СР БиХ (* 1919)
- 28. 3. - Еугèне Ионесцо, француски драматичар румуњског поријекла (* 1912.)
- 31. 3. - Лéон Дегрелле, белгијски фашиста, бивши официр СС (* 1906)
Април/Травањ
[уреди | уреди извор]- 1. 4. - Роберт Доиснеау, фотограф (* 1912)
- 3. 4. - Јéрôме Лејеуне, педијатар, генетичар (* 1926)
- 5. 4. - Курт Цобаин, фронтмен Нирвана-е (* 1967)
- 6. 4. - Јувéнал Хабyаримана, председник Руанде (* 1937)
- 6. 4. - Цyприен Нтарyамира, председник Бурундија (* 1956)
- 7. 4. - Агатхе Уwилингиyимана, премијерка Руанде (* 1953)
- 7. 4. - Голо Манн, историчар, есејиста, Тхомасов син (* 1909)
- 8. 4. - Дада Вујасиновић, српска новинарка (* 1964)
- 10. 4. - Виктор Г. Афанасјев, бивши уредник "Правде" (* 1922)
- 12. 4. - Бранко Микулић, бивши председник СИВ (* 1928)
- 14. 4. - Ратко Мартиновић, припадник ЈВуО и НОВ и ПОЈ, генерал-потпуковник ЈНА (* 1915.)
- 22. 4. - Рицхард Ниxон, бивши председник САД (* 1913)
- 27. 4. - Лyнне Фредерицк, глумица (* 1954)
- 29. 4. - Русселл Кирк, амерички конзервативни политички филозоф (* 1918)
- 30. 4. - Роланд Ратзенбергер, возач Формуле 1 (* 1960)
Свибањ/Мај
[уреди | уреди извор]- 1. 5. - Аyртон Сенна, возач Формуле 1 (* 1960)
- 4. 5. - Јосип Палада (тенисач) (* 1912)
- 6. 5. - Станко Опачић Ћаница, учесник НОБ, друштвено-политички и културни радник (* 1903)
- 8. 5. - Георге Пеппард, глумац (* 1928)
- 10. 5. - Јохн Wаyне Гацy, серијски убица (* 1942)
- 12. 5. - Ерик Ериксон, психолог, психоаналитичар (* 1902)
- 15. 5. - Олга Спиридоновић, српска глумица. (* 1923.)
- 15. 5. - Тихомир Трнски, бјеловарско-билогорски жупан (* 1955)
- 19. 5. - Јацqуелине Кеннедy Онассис, бивша прва дама САД (* 1929)
- 21. 5. - Ралпх Милибанд, марксистички социолог (* 1924)
- 21. 5. - Колë Схирока (Кољ Широка), учесник НОБ, друштвено-политички радник са Косова (* 1922)
- 24. 5. - Вељко Ковачевић, шпански борац, генерал-пуковник, народни херој, књижевник (* 1912)
- 28. 5. - Момчило Митић, српски сликар (* 1943)
- 29. 5. - Ерицх Хонецкер, лидер ДДР (* 1912)
- 30. 5. - Павле Савић, физичар и хемичар, оснивач Института "Винча", бивши председник САНУ, јунак социјалистичког рада (* 1909)
- 30. 5. - Марцел Бицх, суоснивач фирме Биц (* 1914)
Липањ/Јун
[уреди | уреди извор]- 9. 6. - Мухсин Ризвић, књижевник, професор (* 1930)
- 10. 6. - Едwард Киенхолз, инсталациони уметник (* 1927)
- 12. 6. - Ницоле Броwн Симпсон, бивша супруга О. Ј. Симпсона (* 1959)
- 12. 6. - Роналд Голдман, убијен са Н. Б. Симпсон (* 1968)
- 14. 6. - Хенрy Манцини, амерички складатељ (* 1924.)
- 15. 6. - Јанко Брашић, наивни сликар (* 1906)
- 18. 6. - Бранко Петрановић, српски правник и историчар. (* 1927.)
- 19. 6. - Павле Богатинчевић, српски глумац (* 1905)
Јул/Јули/Српањ
[уреди | уреди извор]- 2. 7. - Андрéс Есцобар, колумбијски фудбалер (* 1967)
- 5. 7. - Богдан Кризман, повјесничар (* 1913)
- 5. 7. - Миливој Поповић Мавид, глумац (* 1909)
- 6. 7. - Ахмет Хаxхиу, косовски активиста (* 1932)
- 8. 7. - Ким Ил-сунг, први Врховни лидер ДНР Кореје и постхумни Вечни председник Републике (* 1912.)
- 8. 7. - Дицк Саргент, амерички глумац (* 1930)
- 8. 7. - Цхристиан-Јаqуе, филмски режисер (* 1904)
- 11. 7. - Гарy Килдалл, компјутерски научник (* 1942)
- 11. 7. - Саваннах (порно глумица) (* 1970)
- 12. 7. - Пајсије Светогорац, испосник и светац (* 1924)
- 17. 7. - Јеан Боротра, француски тенисер (* 1898)
- 18. 7. - Предраг Голубовић, филмски редитељ и сценариста (* 1935)
- 20. 7. - Паул Делвауx, сликар (* 1897)
- 30. 7. - Ипче Ахмедовски, певач (* 1966)
Август/Аугуст/Коловоз
[уреди | уреди извор]- 4. 8. - Велимир Михајловић, лингвиста, професор БУ (* 1928)
- 6. 8. - Доменицо Модугно, италијански пјевач (* 1928)
- 11. 8. - Петер Цусхинг, енглески глумац (* 1913)
- 13. 8. - Манфред Wöрнер, генерални секретар НАТО-а (* 1934)
- 14. 8. - Елиас Цанетти, књижевник, нобеловац (* 1905)
- 17. 8. - Енес Ченгић, публицист (* 1926)
- 19. 8. - Линус Паулинг, хемичар, нобеловац за хемију и за мир (* 1901)
- 20. 8. - Александар Саша Петровић, српски редитељ (* 1929)
- 22. 8. - Нинослав Кучан, архитект (* 1927)
- 30. 8. - Линдсаy Андерсон, филмски режисер (* 1923)
Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]- 1. 9. - Владимир Булатовић Виб, српски сатиричар (* 1931)
- 5. 9. - Милутин Јаснић, глумац, редитељ (* 1912)
- 7. 9. - Теренце Yоунг, филмски режисер (* 1915)
- 8. 9. - Цата Дујшин-Рибар, хрватска сликарица (* 1897.)
- 11. 9. - Јессица Тандy, глумица (* 1909)
- 12. 9. - Том Еwелл, глумац (* 1909)
- ц. 12. 9. - Ристо Ђого, новинар ТВ босанских Срба (* 1956)
- 15. 9. - Моана Поззи, глумица (* 1961)
- 17. 9. - Карл Поппер, филозоф (* 1902)
- 18. 9. - Францо Мосцхино, модни креатор (* 1950)
- 25. 9. - Лоуис Фердинанд, глава куће Хохензоллерн (* 1907)
Октобар/Листопад
[уреди | уреди извор]- 9. 10. - Љубо Бобан, повјесничар (* 1933)
- 9. 10. - Фред Либоу, творац маратонског покрета (* 1932)
- 15. 10. - Јозо Томашевић, економист, повјесничар (* 1908)
- 18. 10. - Дејан Марјановић Шабан (убијен), звездарски нарко-дилер (* 1971)
- 20. 10. - Сергеј Бондарчук, режисер и глумац (* 1920)
- 20. 10. - Бурт Ланцастер, глумац (* 1913)
- 24. 10. - Раул Јулиа, порторикански глумац (* 1940)
Новембар/Студени
[уреди | уреди извор]- 5. 11. - Милан Младеновић, песник, певач и гитариста групе Екатарина Велика. (*1958)
- 8. 11. - Ромео Савић, вождовачки криминалац (* 1969)
- 12. 11. - Wилма Рудолпх, америчка атлетичарка (* 1940)
- 14. 11. - Растко Тадић, позоришни глумац и редитељ (* 1933)
- 18. 11. - Цаб Цаллоwаy, џез певач и бендлидер (* 1907)
- 30. 11. - Гуy Деборд, марксистички теоретичар (* 1931)
Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- 4. 12. - Чедо Грбић, учесник НОБ, народни херој (* 1921)
- 7. 12. - Ото Шолц, хрватски књижевник (* 1913.)
- 9. 12. - Душан Вукајловић, српски књижевник (* 1948)
- 12. 12. - Лавослав Каделбург, бивши врховни судија НР Србије и председник Савеза јеврејских општина Југославије (* 1910)
- 12. 12. - Горан Вуковић Мајмун (убијен), српски гангстер
- 17. 12. - Дако Пуач, генерал-потпуковник ЈНА, народни херој (* 1919)
- 20. 12. - Деан Руск, бивши државни секретар САД (* 1909)
- 24. 12. - Јохн Осборне, британски драматичар
- 24. 12. - Јохн Босwелл, амерички геј историчар
- 24. 12. - Милан Милићевић Ланго, новинар и сценариста (* 1939)
- 26. 12. - Силва Кошћина, италијанска глумица хрватског порекла (* 1933)
- 27. 12. - Звонимир Кулунџић - хрватски публицист, библиолог и повјесничар (* 1911.)
- 31. 12. - Елма Карлоwа, Селма Карловац, глумица (* 1932)
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Стеван Пешић, књижевник (* 1939)
- Бранко Гавела, археолог (* 1914)
- Асим Хоџић, генерал-пуковник ЈНА (* 1922)
Дани сећања
[уреди | уреди извор]Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика: за пионирске доприносе развоју техника расејања неутрона за проучавање кондензоване материје и то - Бертрам Броцкхоусе (развој неутронске спектроскопије) и Цлиффорд Схулл (развој технике неутронске дифракције)
- Кемија: Георге Андреw Олах (допринос карбокатјонској хемији)
- Физиологија и медицина: Алфред Г. Гилман и Мартин Родбелл (откриће Г-протеина и њихове улоге у провођењу сигнала у ћелијама)
- Књижевност: Кензабуро Ое (који с поетском силом ствара замишљени свет, где се живот и мит кондензују у збуњујућу слику данашњег људског удеса)
- Мир: Yассер Арафат, Схимон Перес и Yитзхак Рабин (напори за стварање мира на Блиском истоку)
- Економија: Реинхард Селтен, Јохн Форбес Насх, Јр., Јохн Харсанyи (пионирска анализа равнотежâ у теорији некооперативних игара)
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Цроатиа импосес тоугх неw таx лаw. упи.цом
- ↑ Цроатиан аир форце бацкс Босниан ребел аттацк. упи.цом Јан. 30, 1994
- ↑ У.Н. демандс Цроатиа wитхдраw троопс фром Босниа. упи.цом Феб. 3, 1994
- ↑ Највећа битка 1994. у Хрватској - битка за репетитор на Љубову. домовинскират.хр
- ↑ Цроатиан леадер црацкс доwн он рулинг партy модератес. упи.цом Марцх 24, 1994
- ↑ Васовић-Мекина, Светлана (31. јул 2003.) Хроника генералке за пуч. Време
- ↑ Масс евацуатион оф рефугеес сет фор Туесдаy. упи.цом Април 2, 1994
- ↑ Репорт линкс У.С. аллиес; Босниан армс. упи.цом Маy 12, 1996
- ↑ Wасхингтон рапс Акасхи он танкс деал. упи.цом Маy 6, 1994
- ↑ Ребел Серб аутхоритиес ин Цроатиа хаве цхаргед а Дутцх.... упи.цом Маy 12, 1994
- ↑ Леwис, Паул (Јуне 3, 1994). У.Н. Репорт Аццусес Сербс оф 'Цримес Агаинст Хуманитy'. Неw Yорк Тимес
- ↑ „Чланак у "Дневном авазу"”. Архивирано из оригинала на датум 2012-08-07. Приступљено 2012-07-20.
- ↑ Последња превара Чеде Михајловића, Време, 1. 3. 2007 (приступљено 20. 7. 2012)
- ↑ Снајпери убили 1 особу у пуцњави на трамваје, према ута.еду Архивирано 2021-05-11 на Wаyбацк Мацхине-у
- ↑ Италy в Цроатиа, 16 Новембер 1994 11в11.цом
- ↑ НАТО Еxпансион – Тхе Будапест Блоw Уп 1994. нсарцхиве.гwу.еду Новембер 24, 2021
- ↑ У.С. ОК'д Ираниан армс схипментс то Босниа. упи.цом Април 5, 1996
Литература/Спољне везе
[уреди | уреди извор]- Десет година Слободана Милошевића у десет слика (6) (Време) Архивирано 2008-10-07 на Wаyбацк Мацхине-у
- Хронологија РСК Архивирано 2010-02-09 на Wаyбацк Мацхине-у
- (en) Време Неwс Дигест Агенцy Архивирано 2008-06-07 на Wаyбацк Мацхине-у
- (en) Yугославиа Евентс Цхронологy (Университy оф Теxас ат Арлингтон): Јан-Април Архивирано 2010-04-18 на Wаyбацк Мацхине-у, Маy-Аугуст Архивирано 2011-09-12 на Wаyбацк Мацхине-у & Септ-Дец. 1994 Архивирано 2021-05-11 на Wаyбацк Мацхине-у (покрива еx-Yу простор).
- ен.: Темплате:Yугослав_wарс