1819

**1819. по календарима**
Грегоријански	1819. (MDCCCXIX)
Аб урбе цондита	2572.
Исламски	1234–1235.
Ирански	1197–1198.
Хебрејски	5579–5580.
Бизантски	7327–7328.
Коптски	1535–1536.
	Хинду календари
• Викрам Самват	1874–1875.
• Схака Самват	1741–1742.
• Кали Yуга	4920–4921.
	Кинески
• Континуално	4455–4456.
• 60 година	Yин Земља Зец; (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11819.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	18. вијек – 19. вијек – 20. вијек
Деценија:	1780-е 1790-е 1800-е – 1810-е – 1820-е 1830-е 1840-е
Године:	1816 1817 1818 – 1819 – 1820 1821 1822

Ово је чланак о години 1819.

Година 1819 (MDCCCXIX) била је редовна година која почиње у петак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у сриједу по 12 дана заостајућем јулијанском календару.

Догађаји

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

2. 1. - Почиње Паника из 1819., прва већа финанцијска криза у САД.
25. 1. - Тхомас Јефферсон основао Университy оф Виргиниа.
јануар - април - У Црној Гори борави неки лажни калуђер Авакум^[1].

6. 2. - Сир Стамфорд Раффлес из Британске источноиндијске компаније основао Сингапур на основу уговора са џохорским султаном Хусеин-шахом.
19. 2. - Прво заседање Конгреса у Ангостури с републиканцима из Нове Гранаде и Венецуеле на челу са Симóном Болíваром.
19. 2. - Капетан Wиллиам Смитх открио североисточни крај острва Ливингстон - прво копно откривено јужније од 60° југ.
22. 2. - У Вашингтону потписан Адамс-Онисов уговор: Шпанија предаје Источну и остатак Западне Флориде Сједињеним Државама у замену за утврђену границу САД и Нове Шпаније и пет милиона долара.

6. 3. - Пресуда у случају МцЦуллоцх в. Марyланд: Конгрес САД има имплицирана овлашћења која нису поменута у Уставу у циљу функционалне националне владе.
март? - Кнегиња Љубица Обреновић убила мужевљеву љубавницу Петрију^[2].
23. 3. - Убиство руског конзула и конзервативца Аугуста вон Котзебуеа у Манхајму - послужиће као повод Карлсбадским декретима.

Април/Травањ – Јун/Липањ

20. 5. - Камехамеха II је нови владар Хаваја, на острвима престаје поштовање старих табуа (ʻАи Ноа - "слободно једење").
24. 5. - 30. 6. - Амерички хибридни брод СС Саваннах је формално први пароброд који је прешао Атлантик, али углавном на једра.

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

3. 7. - Битка код Схопиана је одлујућа победа Сичког Царства над афганским Дуранијским Царством која му доноси Кашмир.
6. 7. - Погинула Сопхие Бланцхард, прва жена балонисткиња.
јул - Француски сликар Тхеодоре Герицаулт изазива скандал објављивањем слике Сплав Медузе.

2. 8. - У Wüрзбургу почињу Хеп-хеп нереди, антисемитски погроми који се до октобра шире и у друге немачке градове.
7. 8. - Битка код Боyаце је одлучујућа победа републиканаца у Вицекраљевству Нова Гранада (Колумбији).
16. 8. - Масакр Петерлоо: коњица убила 15 и ранила више стотина демонстраната који су у Манчестеру тражили реформу изборног система.
август - Експедиција Wиллиама Паррyја стигла до 112° 51' западне дужине у Сјеверозападном пролазу.

20. 9. - Царлсбадски декрети у Немачкој Конфедерацији - забрањена националистичка братства, смењени либерални професори, појачана цензура.
24. 9. - Уговор из Сагинаwа: Индијанци предали 24.000 км² у Мичигену.
25. 9. - Краљевина Wüрттемберг добила устав.

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

4. 10. - Основана Прва аустријска штедионица, данашња Ерсте Банк.
15. 10. - Wиллиам Смитх открио Оток пустоши (Јужни шетландски отоци).
јесен - Скупштина главара у Црној Гори - гувернадуру Вуку Радоњићу одузето то звање (владика Петар I му га вратио две године касније)^[3].

19. 11. - У Мадриду отворен Краљевски музеј сликарства и скулптуре, данашњи Музеј Прадо.

7. 12. - Краљевина Ханновер добила устав.
14. 12. - Алабама је 22. држава САД.
17. 12. - Симóн Болíвар прогласио Велику Колумбију (Гран Цоломбиа, траје до 1831), чији председник постаје.
децембар - Из Галиције у Шибеник стигли унијатски мисионари за планирано семениште^[4].

Кроз годину

Вук Караџић био у Пољској и Русији, наручен му је превод Новог завета.
Грк Константин Александриди је први школовани лекар у Србији, у служби кнеза Милоша.
Обновљена синагога у Београду.
Казимиерз Бродзиńски превео "Хасанагиницу" на пољски^[5].
Срби у Ријеци добили школу^[6].
Свет као воља и представа Артхура Сцхопенхауера.
Дулонг-Петитов закон даје моларни специфични топлотни капацитет кристала.
Цхарлес Цагниард де ла Тоур направио сирену.
У Лондону основан Травеллерс Цлуб.

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1819.

31. 1. - Васа Живковић, песник и свештеник († 1891)
7. 2. - Сидонија Ердöдy Рубидо, хрватска оперна пјевачица († 1884)
8. 2. - Јохн Рускин, уметник, социјални критичар († 1900)
3. 3. - Густаве де Молинари, економиста († 1912)
27. 3. - Филип Христић, српски политичар и дипломата († 1905)
4. 4. - Мариа II, краљица Португала († 1853)
18. 4. - Франз вон Суппé, аустријски складатељ († 1895)
1. 5. - Иван Трнски, хрватски књижевник († 1910)
24. 5. - Викторија, краљица УК († 1901)
31. 5. - Wалт Wхитман, амерички пјесник († 1892)
10. 6. - Густаве Цоурбет, француски сликар († 1877)
20. 6. - Јацqуес Оффенбацх, њемачки складатељ († 1880)
8. 7. - Ватрослав Лисински, хрватски складатељ († 1854)
19. 7. - Готтфриед Келлер, швицарски књижевник († 1890)
1. 8. - Херман Мелвилле, амерички књижевник († 1891)
13. 8. - Георге Габриел Стокес, физичар († 1903)
25. 8. - Аллан Пинкертон, детектив († 1884)
26. 8. - Алберт вон Сацхсен-Цобург унд Готха, супруг краљице Викторије († 1861)
13. 9. - Цлара Сцхуманн, њемачка пијанистица († 1896)
18. 9. - Лéон Фоуцаулт, физичар († 1868)
20. 10. - Баб, оснивач бабизма († 1850)
21. 10. - Милан Обреновић II, кнез Србије († 1839)
22. 11. - Георге Елиот (Марy Анне Еванс), књижевница († 1880)
10. 12. - Фелице Орсини, револуционар († 1858)
17. 12. - Данило Медаковић, историчар и публициста († 1891)
30. 12. - Тхеодор Фонтане, њемачки књижевник († 1898)
? - Бутрус ал-Бустани, писац, енциклопедиста († 1883)

Смрти

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1819.

8. 1. - Валентин Водник, пјесник (* 1758)
9. 1. - Екатерина Павловна, краљица-супружница Виртемберга (* 1788)
19. 1. - Јосип Фрањо Домин, физичар (* 1754)
20. 1. - Карлос IV, бивши шпански краљ (* 1748)
8. 5. - Камехамеха I, краљ Хаваја (* ца. 1758)
3. 8. - Шимон Кнефац, писац и свећеник (* 1752)
25. 8. - Јамес Wатт, енглески изумитељ (* 1736)
12. 9. - Гебхард Леберецхт вон Блüцхер, пруски војсковођа (* 1742)
20. 9. - Аббé Фариа, хипнотизер (* 1756)
15. 11. - Даниел Рутхерфорд, шкотски кемичар и лијечник (* 1749)

Референце

↑ Митрополија црногорска за вријеме митрополита Петровића, растко.рс
↑ Латковић, Војислав (22. октобар 2013.). Пресуда грешној Петрији. Вечерње Новости
↑ Историја с. н. 5-1, 187
↑ Историја с. н. 5-2, 285
↑ Српске народне песме у пољским преводима, растко.рс
↑ Историја с. н. IV-1, 231

Литература

Историја српског народа, Од Првог устанка до Берлинског конгреса 1804-1878, Београд 1981
- Пета књига први том (5-1)
- Пета књига други том (5-2)
Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-I)

Вањске повезнице

У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: 1819.

[1] Митрополија црногорска за вријеме митрополита Петровића, растко.рс

[2] Латковић, Војислав (22. октобар 2013.). Пресуда грешној Петрији. Вечерње Новости

[3] Историја с. н. 5-1, 187

[4] Историја с. н. 5-2, 285

[5] Српске народне песме у пољским преводима, растко.рс

[6] Историја с. н. IV-1, 231

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]