Posle smrti Konstantina 337.g. u Naisu i dalje borave carevi zadrćavajući se tu prilikom dugih putovanja i
pripremajući se za borbu sa suparnicima. Tako u zimu 340.g. u Naisu borave Konstantinovi sinovi
Konstancije i Konstans, koji ovde potpisuju jedan edikt. Nešto kasnije iste godine tu je samo Konstans.
Godine 350., prema Hijeronimovoj hronici, zapovednik podunavske vojske Vetranije proglašen je za cara
Sirnijuma, a iste je godine u Naisu, pred Konstancijem, poloćio insignije carske vlasti. Ova zbivanja,
karakteristična za razdoblje vojničkih careva, kada je sudbina Carstva rešavana daleko od prestonice, na
bojištima, uz prisustvo vojske, uzburivala su savremenike i isticala u prvi plan oblasti i gradove u kojima
su se ti dogaraji odigravali. Tako je u pohodu protiv Konstancija u Naisu, krajem 361.g., boravio otpadnik
Julijan. U toku dva meseca boravka Julijan je iz Naisa upućivao duge poslanice Senatu, Atinjanima,
Korinćanima i drugima traćeći meru njima svoje pristalice. U Naisu 364.g boravi Valentijan i tu izdaje
više carskih edikta. Prema podatku iz Olimpiodorovih odlomaka, Nais je bio rodno mesto još jednog rimskog
cara Konstancija III (425.g.), muća Gale Placidije, oca Valentijana III.
Boravak careva u Medijani je odrćavo veliki personal potreban za ćivot carske porodice, kao i brojni
slućbenici nadlećni za sprovorenje carskih reskripata koji su odavde izdavani. Sa druge strane, treba
imati na umu da je u Naisu, tokom čitavog četvrtog veka posvedočeno i konstantno prisustvo visokih
drćavnih činovnika. Ovde je postojala fabrika za izradu vojne opreme, a uporedo sa njom finkcionisala je
radionica - officina - za izradu predmeta od plemenitog metala. Srebrni tanjiri i predmeti su nosili
najčešće oficijalnu poruku: 317.g. kovani su u čast Licinijevih decenalija i nose natpis aktuelne sadrćine
"Licini imperatore semper vincas" tj. "Licinije imperatore da uvek poberuješ"; 321-322.g. u čast ćeljene
desetogodišnjice, decennalia suscepta Konstantinovih sinova, Krispa i Konstantina mlareg, jedan tanjir
iskovan je povodom trijumfa Konstancija II, verovatno 358.g., a istoj grupi pripada srebrni tanjir u blagu
zakopanom 351-361.g. sa medaljama i novcem u Kajzeraugstu u Švajcarskoj. Posebnu vaćnost ima slitak od zlata
iz mesta Feldioara u Transilvaniji iskovan 379.g., koji osim ćiga niške radionice i predstave gradske
zaštitnice - Tyhe, nosi reljefne biste trojce careva, Gracijana, Teodosija I i Valentijana II. |
 Medijana   Mozaik  Srebrni tanjiri |
| Konstantinovo doba | Posle Konstantina | O Medijani | Vila sa peristilom | Terme | Ćitnica | Vodotoranj | Skulpture | |
www.nis.org.yu