Пређи на садржај

OnlyFans

С Википедије, слободне енциклопедије
OnlyFans
Веб-адресаof.com
ВласникFenix International Limited
ТворацТим Стокли
Кључни људи
Кели Блер (извршна директорка)
Покренут2016.; пре 8 година (2016)
Тренутни статусактиван

OnlyFans је претплатничка услуга на интернет-садржај са седиштем у Лондону.[1] Користе га првенствено сексуални радници који производе порнографију,[1][2] али и аутори других садржаја, као што су стручњаци за физичку кондицију и музичари.[3]

Садржај на платформи додају корисници и монетизују путем месечних претплата, напојница и опције плаћања по прегледу. Ауторима садржаја се плаћа 80% ових накнада. Године 2021. OnlyFans је покренуо бесплатну, непорнографску платформу, OFTV. Популарност веб-сајта нагло је порасла током пандемије ковида 19. Од маја 2023. OnlyFans је имао више од три милиона регистрованих аутора садржаја и преко 220 милиона регистрованих корисника.

Критикован је због недовољно спречавања материјала о сексуалном злостављању деце да кружи на платформи, иако су статистички докази о озбиљности проблема помешани. У августу 2021. у Конгресу САД почела је кампања за истраживање рада платформе, након чега је објављено да од октобра 2021. надаље OnlyFans више неће дозвољавати сексуално експлицитан материјал,[2] због притиска банака које је OnlyFans користио за плаћања корисника. Међутим, ова одлука је поништена шест дана касније због негативних реакција корисника и аутора садржаја.[4][5][6]

Историја

[уреди | уреди извор]
Претходни лого (2016—2021)

OnlyFans углавном користе порнографске личности,[7][8] било аматери или професионалци, али је такође популаран међу куварима, фитнес-тренерима и музичарима.[3] Наплаћује накнаду од 20% за све трансакције извршене на сајту.[2]

Оснивање

[уреди | уреди извор]

Покренут је у новембру 2016.[9] као платформа за извођаче који желе да пруже клипове и фотографије пратиоцима уз месечну претплату. Тим Стокли је основао предузеће заједно са својим старијим братом Томасом, уз позајмицу од 10.000 фунти од свог оца, Гаја Стоклија, који му је рекао: „Тиме, ово ће бити последња позајмица коју ћу ти дати”.[10][11] Његов брат је постао главни оперативни директор, а отац шеф финансија.[10][11]

Две године касније, украјинско-амерички предузетник Леонид Радвински, у чијем је власништву MyFreeCams,[12] стекао је 75% власништва над предузећем Fenix International Limited и постао један од директора.[13][7] Након тога, OnlyFans се све више усредсређивао на садржај који није безбедан за рад (NSFW) и „стекао репутацију поп културе као кошница порнографије”.[14]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Dickson, E. J. (18. 5. 2020). „Sex Workers Built OnlyFans. Now They Say They're Getting Kicked Off”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 23. 4. 2021. г. Приступљено 15. 5. 2021. 
  2. ^ а б в „OnlyFans to ban sexually explicit content”. BBC News. 20. 8. 2021. Архивирано из оригинала 20. 8. 2021. г. Приступљено 20. 8. 2021. 
  3. ^ а б Pryce, Jonathan (5. 5. 2019). „Porn app OnlyFans and platform JustFor.Fans stars share personal stories, paid sexual content creation, and the online adult entertainment marketplace”. Esquire Singapore. Архивирано из оригинала 25. 6. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2023. 
  4. ^ Browne, Ryan (2021-08-25). „OnlyFans says it will no longer ban porn in stunning U-turn after user backlash” (на језику: енглески). CNBC. Архивирано из оригинала 8. 10. 2021. г. Приступљено 2021-08-25. 
  5. ^ Akhtar, Sinéad Baker, Allana. „OnlyFans no longer plans to ban porn, saying in abrupt U-turn that it wants to be a 'home for all creators'”. Business Insider (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 8. 2021. г. Приступљено 2021-08-25. 
  6. ^ "Why did OnlyFans ban sexually explicit content? It says it's the credit card companies." (Архивирано 21 август 2021 на сајту Wayback Machine). CNN, 20 August 2021.
  7. ^ а б Bernstein, Jacob (9. 2. 2019). „How OnlyFans Changed Sex Work Forever”. The New York Times. Архивирано из оригинала 28. 4. 2020. г. Приступљено 2. 4. 2021. 
  8. ^ „OnlyFans is the site where porn is more intimate than ever”. Dazed. 19. 1. 2018. Архивирано из оригинала 26. 3. 2020. г. Приступљено 4. 3. 2019. 
  9. ^ Ryan, Paul (2019). Male Sex Work in the Digital Age: Curated Lives. Springer. ISBN 978-3-030-11797-9. Архивирано из оригинала 9. 6. 2021. г. Приступљено 25. 7. 2020. 
  10. ^ а б Patricia Nilsson. „OnlyFans blurs boundaries as lockdown demand drives success”. Financial Times. Архивирано из оригинала 25. 5. 2021. г. Приступљено 11. 7. 2021. 
  11. ^ а б Thomas Brewster; David Dawkins. „The Shady, Secret History Of OnlyFans' Billionaire Owner”. Forbes. Архивирано из оригинала 11. 7. 2021. г. Приступљено 11. 7. 2021. 
  12. ^ Radvinsky, Leonid. „About”. Архивирано из оригинала 18. 6. 2021. г. Приступљено 2021-06-11. „A first-generation immigrant from Ukraine, technology was imprinted on Leo at an early age” 
  13. ^ „FENIX INTERNATIONAL LIMITED – Filing history (free information from Companies House)”. beta.companieshouse.gov.uk. Архивирано из оригинала 26. 6. 2020. г. Приступљено 23. 6. 2020. 
  14. ^ Joshua Zitser. „'Being made homeless is a perpetual fear': What it's like to risk everything just for posting on OnlyFans”. The Independent. Архивирано из оригинала 25. 5. 2021. г. Приступљено 11. 7. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=OnlyFans&oldid=28499261”