Пређи на садржај

Томас Бернхард

С Википедије, слободне енциклопедије
Томас Бернхард
Датум рођења(1931-02-09)9. фебруар 1931.
Место рођењаХерленХоландија
Датум смрти12. фебруар 1989.(1989-02-12) (58 год.)
Место смртиГмунденАустрија
Веб-сајтthomasbernhard.at

Томас Бернхард (нем. Thomas Bernhard; 9. фебруар 1931 — 12. фебруар 1989) био је аустријски књижевник и драматург.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Бернхард је окарактерисан као један од најважнијих аутора у немачком језику послератне, постмодернистичке ере.[1] У својим делима најчешће описује ликове који су изложени душевном и другом пропадању. Његови радови обележавају иронију, скепсу, наглашавање животне апсурдности и бесмисла.

Бернхард је познат по доследном критиковању Католичке цркве. Забранио је постхумно извођење својих драма на простору Аустрије. Био је уз Петера Хандкеа и Елфриде Јелинек, борац против појаве фашизма у аустријском друштву, поред њих један од најзначајнијих интелектуалаца који су критиковали екстремне десничаре.

Написао је девет романа, неколико књига прича и кратке прозе, као и неколико аутобиографских дела и бројне представе. Његова дела су, у више наврата, изазвала јавне контроверзе, с обзиром да је Бернхард константно нападао типичан аустријски начин третирања нацистичке прошлости једноставним игнорисањем онога што се десило. Једна од драма носи назив Heldenplatz и представља отворену алузију на бечку централну царску палату, у којој је Хитлер одржао свој први говор након анексије Аустрије пред стотинама хиљада Аустријанаца који су га дочекали овацијама.

  • Мраз (1963)
  • Сметња (1967)
  • Кречана (1970)
  • Xoдање (1971)
  • Коректура (1975)
  • Витгенштајнов нећак (1982)
  • Бетон (1982)
  • Губитник (1983)
  • Стари мајстори (1985)
  • Брисање (1986)
  • Празник за Бориса (1970)
  • Игнорант и лудак (1972)
  • Ловачко друштво (1974)
  • Председник (1975)
  • Моћ навике (1974)
  • Трг хероја (1988)

Збирка прича

[уреди | уреди извор]
  • Имитатор гласова (1978)

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]