Екстаза
Екстаза или иступање (од грч. έκστασις екстасис - стајати ван, изаћи, бити изван, излажење човека из самог себе)[1]је стање у којем доминира доживљај натприродног заноса, осећање бескрајне радости и блаженства, највиши степен усхићености у којем човек као да излази из себе самог, губи свест о свом личном Ја и стапа се са апсолутним.[2]
Појам су користили неоплатонички филозофи да означе созерцање Бога, које доводи до заборава властите људске ситуације. Према Плотиновој филозофији екстаза се постиже удаљавањем од чулног и повлачењем у самога себе.[3]У хришћанској традицији мистично иступљење означава највиши облик контемплације. У стање екстазе шамани, свештеници, мистици, пророци долазе било „Божјим откровењем” или извесним нарочитим поступцима (узимањем психоактивних супстанци, ритуалним плесом, молитвом, постом итд).[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Стамболић, Милош, ур. (1986). Речник књижевних термина. Београд: Нолит. стр. 163. ISBN 86-19-00635-5.
- ^ „Definicija i značenje Ekstaza”. Xn-rječnik. Приступљено 20. 1. 2020.
- ^ „Еkstaza”. Rječnik. Приступљено 20. 1. 2020.
- ^ Иван Видановић, Речник социјалног рада
