Пређи на садржај

Unix — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија измена
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
 
(Није приказано 39 међуизмена 24 корисника)
Ред 1: Ред 1:
{{Инфокутија ОС
{{Инфокутија ОС
| назив = Јуникс
| име = Јуникс
| логотип =
| лого =
| величина_логотипа =
| лого_величина =
| снимак_екрана = Unix history-simple.svg
| снимак_екрана = Unix history-simple.svg
| опис_слике = Еволуција Јуникс и Јуникс-оликих система
| натпис = Еволуција Јуникса и ''јуниксоликих'' система
| издавач = [[Кен Томпсон]], [[Денис Ричи]], [[Брајан Кирнихан]], [[Даглас Мекилрој]], [[Џо Осана]], [[Бел Лабс]]
| програмер = [[Кен Томпсон]], [[Денис Ричи]], [[Брајан Кирнихан]], [[Даглас Мекилрој]], [[Џо Осана]], [[Бел Лабс]]
| програмиран_у = [[C (програмски језик)|-{C}-]]
| програмиран_у = [[C (програмски језик)|-{C}-]]
| група_ос = Јуникс
| верзија = Јуникс
| радно_стање = Развија се
| радно_стање = развија се
| изворни_модел = [[Отворен код]]
| изворни_модел = [[Отворени код|отворен код]]
| датум_првог_издања = Развој је почео 1969.<br />Први приручник објављен [[Research Unix|интерно]] у {{start date|1971|11}}<ref name="reader" /><br /> Објављен је изван Бел Лабса у {{start date|1973|10}}<ref>{{cite journal |first1=D. M. |last1=Ritchie |first2=K. |last2=Thompson |year=1974 |url=https://www.bell-labs.com/usr/dmr/www/cacm.pdf |title=The UNIX Time-Sharing System |journal=Communications of the ACM |volume=17 |issue=7 |pages=365–375 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150611114359/https://www.bell-labs.com/usr/dmr/www/cacm.pdf |archive-date=June 11, 2015 |df=dmy-all |doi=10.1145/361011.361061 |citeseerx=10.1.1.118.1214 |s2cid=53235982 }}</ref>
| прва_верзија = 1969.
| стабилна_верзија =
| стабилна_верзија =
| датум_стабилне_верзија =
| датум_стабилне_верзија =
| нестабилна_верзија =
| нестабилна_верзија =
| датум_нестабилне_верзија =
| датум_нестабилне_верзија =
| често_ажурирање =
| често_ажурирање =
| маркетиншки_циљ =
| маркетиншки_циљ =
| врста_језгра = [[Монолитно језгро]]
| тип_језгра = [[монолитно језгро]]
| кориснички_простор =
| кориснички_простор =
| корисничко_окружење = [[Графичко корисничко окружење|ГКО]] и [[Интерфејс командне линије|ИКЛ]]
| корисничко_интерфејс = [[Grafički korisnički interfejs|ГКО]] и [[Интерфејс командне линије|ИКЛ]]
| језик = [[Енглески језик|Енглески]]
| језик = [[Енглески језик|енглески]]
| подржане_платформе =
| подржане_платформе =
| модел_ажурирања =
| метода_ажурирања =
| управљач_пакетима =
| управљање_пакетом =
| лиценца = Власничка
| лиценца = власничка
| веб_страница = [https://www.unix.org/ -{unix.org}-]
| веб-сајт = [https://www.unix.org/ -{unix.org}-]
}}
}}
[[Слика:UNIX®.png|мини|300п|UNIX лого]]
[[Датотека:UNIX®.png|мини|300п|UNIX лого]]
Историјски, '''јуникс''' ({{јез-енг|Unix, UNIX}}) је [[оперативни систем]] развијен 1960-их и 1970-их у [[AT&T]] [[Белове лабораторије|Беловим лабораторијама]] од стране групе [[програмер]]а међу којима су се налазили [[Кен Томпсон]], [[Денис Ричи]] и [[Даглас Мекилрој]]. Овај систем се од свог настанка разгранао у мноштво система разних произвођача. Тренутни власник заштитног знака „јуникс“ је [[Отворена група]]. Само системи који потпуно задовољавају критеријуме [[Јединствена спецификација јуникса|Јединствене спецификације јуникса]] носе назив „јуникс“.


'''Јуникс''' ({{јез-енг|Unix}}, заштићено као ''-{UNIX}-'', <small>[[Међународна фонетска абецеда|IPA]]</small>:&nbsp;{{IPA|/ˈjuː.nɪks/}} {{respell|YOO|nicks}}) је породица [[Computer multitasking|мултипроцесних]], [[multiuser|вишекорисничких]] рачунарских [[оперативни систем|оперативних система]] који воде порекло од оригиналног Јуникс система развијеног 1970-их<ref name="reader"/> у [[AT&T]] [[Белове лабораторије|Беловим лабораторијама]] од стране групе [[програмер]]а међу којима су се налазили [[Кен Томпсон]], [[Денис Ричи]] и [[Даглас Мекилрој]].<ref name="Ritchie">{{cite journal | last = Ritchie | first = D.M. |author2=Thompson, K. | title = The UNIX Time-Sharing System | journal = Bell System Tech. J. | volume = 57 | issue = 6 | pages = 1905–1929 | date = July 1978 | url = https://archive.org/details/bstj57-6-1905 | access-date = December 9, 2012 | doi = 10.1002/j.1538-7305.1978.tb02136.x| citeseerx = 10.1.1.112.595 }}</ref>
Другим речима, јуникс је скуп спецификација које један оперативни систем треба да има да би носио назив јуникс. Дефиницију тих спецификација држи Отворена група.


Овај систем се од свог настанка разгранао у мноштво система, како академских тако и комерцијалних, разних произвођача, укључујући [[Универзитет Калифорније (Беркли)|Универзитет Калифорније, Беркли]] ([[BSD]]), [[Мајкрософт]] ([[Xenix]]), [[IBM]] ([[AIX]]) и [[Сан мајкросистемс]] ([[Соларис (оперативни систем)|Соларис]]). Тренутни власник заштитног знака „Јуникс” је [[Отворена група]]. Само системи који потпуно задовољавају критеријуме [[Јединствена спецификација Јуникса|Јединствене спецификације Јуникса]] носе назив „Јуникс”. Другим речима, Јуникс је скуп спецификација које један оперативни систем треба да има да би носио назив Јуникс. Дефиницију тих спецификација држи Отворена група. Обично су рађени за сервере и радне станице. Већина њих раде само на [[хардвер|рачунарској опреми]] произвођача који је и направио ту верзију Јуникса.
[[Слика:Unix history.svg|мини|300п|десно|Породично стабло јуникс и јуниксоликих оперативних система.]]
Оперативни системи јуникс су вишекориснички и вишепроцесни. Обично су рађени за сервере и радне станице. Већина њих раде само на [[хардвер|рачунарској опреми]] произвођача који је и направио ту верзију јуникса.


[[Датотека:Unix timeline.en.svg|мини|left|300п|Породично стабло Јуникса и ''јуниксоликих'' оперативних система]]
== Листа јуникс система ==
Првобитно намењен за употребу унутар [[Bell System|Бел Система]], -{AT&T}- је [[license|лиценцирао]] Јуникс спољним корисницима током касних 1970-их, што је довело до низа академских и комерцијалних варијанти Јуникса заслугом разних произвођача укључујући [[University of California, Berkeley|Универзитет у Калифорнији, Беркли]] ([[Berkeley Software Distribution|-{BSD}-]]), [[Мајкрософт]] ([[Xenix|Ксеникс]]), [[Sun Microsystems|Сан Мајкросистемс]] (-{[[SunOS]]}-/[[Solaris (operating system)|Соларис]]), -{[[Hewlett-Packard|HP]]/[[Hewlett Packard Enterprise|HPE]]}- (-{[[HP-UX]]}-), и -{[[IBM]]}- (-{[[AIX]]}-). Почетком 1990-их, АТ&Т је продао своја права на Јуникс компанији [[Novell|Новел]], која је затим продала своје Јуникс пословање [[Santa Cruz Operation|Санта Круз Операцији]] (-{SCO}-) 1995. године.<ref>{{Cite web|title = Novell Completes Sale of UnixWare Business to The Santa Cruz Operation {{!}} Micro Focus|url = https://www.novell.com/news/press/archive/1995/12/pr95274.html|website = www.novell.com|access-date = December 20, 2015|url-status = live|archive-url = https://web.archive.org/web/20151220013149/https://www.novell.com/news/press/archive/1995/12/pr95274.html|archive-date = December 20, 2015|df = dmy-all}}</ref> Заштитни знак -{UNIX}- прешао је на -{[[The Open Group]]}-, индустријски конзорцијум основан 1996. године, који дозвољава употребу знака за сертификоване оперативне системе који су у складу са [[Single UNIX Specification|јединственом спецификацијом Јуникса]] (-{SUS}-). Међутим, Новел наставља да поседује ауторска права за Јуникс, што је потврђено и судским случајем -{''[[SCO Group, Inc. v. Novell, Inc.]]''}- (2010).
* -{[[Tru64]] UNIX®}- — прављен за -{[[DEC]]}- [[Алфа (рачунарство)|Алфа]] процесорску платформу ([[Диџитал]], [[Компак]], [[Хјулит-Пакард]])

* -{[[HP-UX]]}- — за сервере и радне станице фирме -{[[Hewlett-Packard]]}-
Јуникс системе карактерише [[modular design|модуларни дизајн]] који се понекад назива „[[Unix philosophy|Јуникс филозофија]]“. Према овој филозофији, оперативни систем треба да обезбеди скуп једноставних алата, од којих сваки обавља ограничену, добро дефинисану функцију.<ref>{{cite book |title=The Art of Unix Programming |first=Eric |last=Raymond |author-link=Eric S. Raymond |date=September 19, 2003 |isbn=978-0-13-142901-7 |publisher=Addison-Wesley |url=https://www.catb.org/~esr/writings/taoup/html/ |access-date=February 9, 2009 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20090212183726/https://www.catb.org/~esr/writings/taoup/html/ |archive-date=February 12, 2009 |df=dmy-all }}</ref> Обједињени [[filesystem|систем датотека]] заснован на [[inode|инодима]] ([[Unix filesystem|Јуниксов систем датотека]]) и [[inter-process communication|механизам комуникације]] међу процесима познат као „[[pipeline (Unix)|цеви]]“ служе као главно средство комуникације,<ref name="Ritchie"/> а [[Љуска (рачунарство)|љуске]] за скриптовање и командни језик ([[Unix shell|Јуникс љуска]]) се користе за комбиновање алата за обављање сложених радних токова.
* -{[[AIX]]}- — оперативни систем за рачунарске системе фирме -{[[IBM]]}- из класе -{РС/6000}-

* -{[[IRIX]]}- — производ фирме [[Силикон графикс]].
Јуникс се разликује од својих претходника као први [[Software portability|преносиви]] оперативни систем: скоро цео оперативни систем је написан у [[C (programming language)|програмском језику Ц]], што омогућава Јуниксу да ради на бројним платформама.<ref name="dottcl">{{cite web|url = https://www.bell-labs.com/usr/dmr/www/chist.pdf|title = The Development of the C Language|last = Ritchie|first = Dennis M.|author-link = Dennis Ritchie|date = January 1993|access-date = December 20, 2015|url-status = live|archive-url = https://web.archive.org/web/20150611114354/https://www.bell-labs.com/usr/dmr/www/chist.pdf|archive-date = June 11, 2015|df = dmy-all}}</ref>
* [[Соларис (оперативни систем)|Соларис]] — оперативни систем фирме [[Сан мајкросистемс]]; ради на платформама -{[[SPARC]]}- и [[Интел]] -{x86}-

== Преглед ==
[[File:Version 7 Unix SIMH PDP11 Emulation DMR.png|thumb|250px|[[Version 7 Unix|Верзија 7 Јуникса]], [[Research Unix|Истраживачког Јуникса]] који је предак свих модерних Јуникс система]]

Јуникс је првобитно требало да буде подесна платформа за програмере који развијају софтвер који ће се покретати на њему и другим системима, а не за оне који нису програмери.<ref>{{cite book|url=https://www.catb.org/~esr/writings/taoup/html/|title=The Art of Unix Programming|chapter-url=https://www.faqs.org/docs/artu/ch03s01.html|chapter=The Elements of Operating-System Style|first=Eric Steven|last=Raymond|author-link=Eric S. Raymond|date=2003|access-date=August 16, 2020}}</ref><ref>{{cite book |quote=UNIX was created by software developers for software developers, to give themselves an environment they could completely manipulate.|url=https://archive.org/stream/Whole_Earth_Software_Catalog_1984_Point/Whole_Earth_Software_Catalog_1984_Point_djvu.txt |title=Tandy/Radio Shack Book: Whole Earth Software Catalog |year=1984|isbn=9780385191661 |last1=Brand |first1=Stewart }}</ref><ref>{{cite web |last1=Spolsky |first1=Joel |author1-link=Joel Spolsky |title=Biculturalism |url=https://www.joelonsoftware.com/2003/12/14/biculturalism/ |website=Joel on Software |access-date=21 March 2021 |date=14 December 2003 |quote=When Unix was created and when it formed its cultural values, ''there were no end users''.}}</ref> Систем је постајао све већи како је оперативни систем почео да се шири у академским круговима, и како су корисници додавали сопствене алате систему и делили их са колегама.<ref>{{cite book | last1 = Powers | first1 = Shelley | last2 = Peek | first2 = Jerry | last3 = O'Reilly | first3 = Tim | last4 = Loukides | first4 = Mike | title = Unix Power Tools | year = 2002 | isbn = 978-0-596-00330-2}}</ref>

У почетку, Јуникс није био дизајниран да буде [[Портовање|портабилан]]<ref name="dottcl" /> или за [[computer multitasking|мултипроцесан]].<ref name="DMR"/> Касније, Јуникс је постепено добијао преносивост, мултипроцесне и [[multi-user|мултикорисничке]] способности у конфигурацији са [[time-sharing|временском расподелом]]. Јуникс системе карактеришу различити концепти: употреба [[plain text|обичног текста]] за складиштење података; хијерархијски [[систем датотека]]; третирање уређаја и одређених типова [[inter-process communication|међупроцесне комуникације]] (-{IPC}-) као фајлова; и коришћење великог броја [[programming tool|софтверских алата]], малих програма који се могу спојити кроз [[command-line interpreter|интерпреторске]] командне линије користећи [[pipeline (Unix)|цеви]], за разлику од коришћења једног монолитног програма који укључује све функционалности. Ови концепти су заједнички познати као „[[Unix philosophy|Јуниксова филозофија]]”. [[Brian Kernighan|Брајан Кернигхан]] и [[Rob Pike|Роб Пајк]] сумирају ово у раду ''[[The Unix Programming Environment|Јуниксово програмско окружење]]'' као „идеју да моћ система потиче више од односа међу програмима него од самих програма“.<ref>Kernighan, Brian W. Pike, Rob. ''The UNIX Programming Environment.'' 1984. viii</ref>

До раних 1980-их, корисници су почели да сматрају Јуникс као потенцијални универзални оперативни систем, погодан за рачунаре свих величина.<ref>{{cite news | url=https://archive.org/stream/byte-magazine-1983-10/1983_10_BYTE_08-10_UNIX#page/n133/mode/2up | title=The Unix Tutorial / Part 3: Unix in the Microcomputer Marketplace | work=BYTE | date=October 1983 | access-date=January 30, 2015 | author=Fiedler, Ryan | page=132}}</ref><ref>{{cite book |quote=The best thing about UNIX is its portability. UNIX ports across a full range of hardware—from the single-user $5000 IBM PC to the $5 million Cray. For the first time, the point of stability becomes the software environment, not the hardware architecture; UNIX transcends changes in hardware technology, so programs written for the UNIX environment can move into the next generation of hardware. |title=Tandy/Radio Shack Book: Whole Earth Software Catalog |url=https://archive.org/stream/Whole_Earth_Software_Catalog_1984_Point/Whole_Earth_Software_Catalog_1984_Point_djvu.txt |year=1984|isbn=9780385191661 |last1=Brand |first1=Stewart }}</ref> Јуникс окружење и програмски модел [[client–server|клијент-сервер]] били су суштински елементи у развоју [[Интернет]]а и преобликовању рачунарства као система центрираног на [[Computer networking|мрежама]], а не у појединачним рачунарима.

Јуникс и [[C (programming language)|Ц програмски језик]] је развио -{AT&T}- и дистрибуирао их владиним и академским институцијама, што је довело до тога да су оба портована на шири спектар породица машина него било који други оперативни систем.

== Листа Јуникс система ==
* -{[[Tru64]] UNIX®}- — прављен за [[DEC Alpha]] процесорску платформу ([[Диџитал]], [[Компак]], [[Хјулет-Пакард]])
* -{[[HP-UX]]}- — фирме -{[[Хјулет-Пакард|Hewlett-Packard]]}-
* -{[[AIX]]}- — фирме -{[[IBM]]}-
* -{[[IRIX]]}- — фирме [[Силикон графикс]]
* [[Соларис (оперативни систем)|Соларис]] — фирме [[Сан мајкросистемс]]


== Развој ==
== Развој ==
Развој јуникса је почео у фирми -{AT&T}- крајем 60-их и почетком 70-их година [[20. век]]а. Најзаслужнији су [[Кен Томпсон]], [[Денис Ричи]] и [[Даглас Мекилрој]].
Развој Јуникса је почео у фирми -{AT&T}- крајем 60-их и почетком 70-их година [[20. век]]а. Најзаслужнији су [[Кен Томпсон]], [[Денис Ричи]] и [[Даглас Мекилрој]].


== Референце ==
== Спољашње везе ==
{{Reflist|refs=
* [https://www.opengroup.org/ Отворена група] {{en}}
<ref name="reader">{{cite techreport |first1=M. D. |last1=McIlroy |author-link1=Doug McIlroy |year=1987 |url=https://www.cs.dartmouth.edu/~doug/reader.pdf |title=A Research Unix reader: annotated excerpts from the Programmer's Manual, 1971–1986 |series=CSTR |number=139 |institution=Bell Labs |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20171111151817/https://www.cs.dartmouth.edu/~doug/reader.pdf |archive-date=November 11, 2017 |df=dmy-all }}</ref>
* [https://www.unix.org/what_is_unix/single_unix_specification.html Јединствена спецификација јуникса] {{en}}
<ref name="DMR">{{cite web |first=Dennis M. |last=Ritchie |title=The Evolution of the Unix Time-sharing System |url=https://www.bell-labs.com/usr/dmr/www/hist.pdf |access-date=January 9, 2017 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170403063715/https://www.bell-labs.com/usr/dmr/www/hist.pdf |archive-date=April 3, 2017 |df=dmy-all }}</ref>
* [https://www.conwex.info/draganp/books_OS_Unix_Linux.html „Оперативни системи: јуникс и линукс“] {{sr}}


}}
{{Commonscat|Unix}}


== Литература ==
{{клица-рачунарство}}
{{Литература|30em}}
* {{cite journal|last1=Ritchie|first1=D.M.|author1-link=Dennis Ritchie|last2=Thompson|first2=K.|author-link2=Ken Thompson|title=The UNIX Time-Sharing System|journal=[[Bell System Technical Journal]]|url=https://bstj.bell-labs.com/oldfiles/year.1978/BSTJ.1978.5706-2.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20101103053325/https://bstj.bell-labs.com/oldfiles/year.1978/BSTJ.1978.5706-2.html|date= 1978|volume=57|issue=6|archive-date=November 3, 2010}}
* {{cite web | url=https://www.levenez.com/unix/ | title=UNIX History | work=www.levenez.com | access-date= March 17, 2005 }}
* {{cite web | url=https://www.unixguide.net/ | title=AIX, FreeBSD, HP-UX, Linux, Solaris, Tru64 | work=UNIXguide.net | access-date= March 17, 2005 }}
* {{cite web | url=https://lwn.net/2002/0221/bigpage.php3 | title=Linux Weekly News, February 21, 2002 | work=lwn.net | access-date = April 7, 2006 }}
* [[John Lions|Lions, John]]: ''Lions' {{cite web | url=https://www.lemis.com/grog/Documentation/Lions/ | title=Commentary on the Sixth Edition UNIX Operating System}} with Source Code'', Peer-to-Peer Communications, 1996; {{ISBN|1-57398-013-7}}
* [[Peter H. Salus|Salus, Peter H.]]: ''A Quarter Century of UNIX'', Addison Wesley, June 1, 1994; {{ISBN|0-201-54777-5}}
* [[Computer Chronicles]] (1985). "[https://archive.org/details/UNIX1985 UNIX]".
* [[Computer Chronicles]] (1989). "[https://archive.org/details/unix_2 Unix]".
* {{cite interview | author = Ken Thompson | title = VCF East 2019 -- Brian Kernighan interviews Ken Thompson | date = 2019 | url = https://www.youtube.com/watch?v=EY6q5dv_B-o}}
* {{cite AV media | author = Dr Marshall Kirk McKusick | title = History of the Berkeley Software Distributions (three one-hour lectures) | date = 2006 | url = https://www.mckusick.com/history/index.html}}

{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Unix}}
{{Литература|30em}}
* [https://www.opengroup.org/ Отворена група] {{en}}
* [https://web.archive.org/web/20110819034029/https://www.unix.org/what_is_unix/single_unix_specification.html Јединствена спецификација Јуникса] {{en}}
* [https://web.archive.org/web/20160830055945/https://www.conwex.info/draganp/books_OS_Unix_Linux.html „Оперативни системи: јуникс и линукс“] {{sr}}
* [https://www.opengroup.org/membership/forums/platform/unix The UNIX Standard], at [[The Open Group]].
* {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20150408054606/https://cm.bell-labs.com/cm/cs/who/dmr/hist.html |date=April 8, 2015 |title=The Evolution of the Unix Time-sharing System }}
* {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20140402192351/https://www.bell-labs.com/history/unix/ |date=April 2, 2014 |title=The Creation of the UNIX Operating System }}
* [https://minnie.tuhs.org/UnixTree/ The Unix Tree: files from historic releases]
* [https://github.com/dspinellis/unix-history-repo Unix History Repository] — a [[git]] repository representing a reconstructed version of the Unix history
* {{curlie|Computers/Software/Operating_Systems/Unix/}}
* [https://www.bell-labs.com/usr/dmr/www/1stEdman.html The Unix 1st Edition Manual]
** [https://man.cat-v.org/unix-1st/ 1st Edition manual rendered to HTML]
* {{youtube|tc4ROCJYbm0|AT&T Tech Channel Archive: The UNIX Operating System: Making Computers More Productive (1982)}} (film about Unix featuring Dennis Ritchie, Ken Thompson, Brian Kernighan, Alfred Aho, and more)
* {{youtube|XvDZLjaCJuw|AT&T Tech Channel Archive: The UNIX System: Making Computers Easier to Use (1982)}} (complementary film to the preceding "Making Computers More Productive")
* [https://archive.org/details/bsdtalk170 audio bsdtalk170 - Marshall Kirk McKusick at DCBSDCon -- on history of tcp/ip (in BSD) -- abridgement of the three lectures on the history of BSD.]
* [https://www.darwinsys.com/history/hist.html A History of UNIX before Berkeley: UNIX Evolution: 1975-1984]
* [https://archive.org/stream/byte-magazine-1986-09/1986_09_BYTE_11-09_The_68000_Family#page/n171/mode/2up BYTE Magazine, September 1986: UNIX and the MC68000]{{snd}} a software perspective on the MC68000 CPU architecture and UNIX compatibility
{{Литература крај}}


{{нормативна контрола}}
[[Категорија:Јуникс]]
{{портал бар|Информатика и рачунарство}}
[[Категорија:Оперативни системи]]


[[af:Unix]]
[[Категорија:Unix| ]]
[[als:UNIX]]
[[ar:يونكس]]
[[an:Unix]]
[[ast:Unix]]
[[az:UNIX]]
[[id:Unix]]
[[ms:UNIX]]
[[bg:Unix]]
[[zh-min-nan:Unix]]
[[be:Unix]]
[[be-x-old:Unix]]
[[bn:ইউনিক্স]]
[[bs:UNIX]]
[[br:Unix]]
[[ca:Unix]]
[[cy:Unix]]
[[cv:UNIX]]
[[cs:Unix]]
[[da:UNIX]]
[[de:Unix]]
[[et:UNIX]]
[[el:Unix]]
[[en:Unix]]
[[es:Unix]]
[[eo:Unikso]]
[[eu:Unix]]
[[fa:یونیکس]]
[[hif:UNIX]]
[[fr:UNIX]]
[[ga:UNIX]]
[[gl:UNIX]]
[[he:Unix]]
[[hi:यूनिक्स]]
[[hr:UNIX]]
[[hy:UNIX]]
[[ilo:UNIX]]
[[ia:UNIX]]
[[os:UNIX]]
[[is:Unix]]
[[it:Unix]]
[[ja:UNIX]]
[[ka:UNIX]]
[[kk:UNIX]]
[[kn:ಯುನಿಕ್ಸ್]]
[[ko:유닉스]]
[[la:Unix]]
[[lv:UNIX]]
[[lt:UNIX]]
[[hu:Unix]]
[[mk:Unix (оперативен систем)]]
[[mg:UNIX]]
[[cdo:Unix]]
[[ml:യുണിക്സ്]]
[[mr:युनिक्स]]
[[my:ယူးနစ်စ်]]
[[ne:युनिक्स]]
[[nl:Unix]]
[[no:Unix]]
[[nn:Unix]]
[[oc:Unix]]
[[uz:UNIX]]
[[nds:Unix]]
[[pl:Unix]]
[[pt:Unix]]
[[kaa:Unix]]
[[ro:UNIX]]
[[ru:UNIX]]
[[sah:Unix]]
[[sc:UNIX]]
[[sq:UNIX]]
[[simple:UNIX]]
[[sk:Unix]]
[[sl:Unix]]
[[sh:Unix]]
[[fi:Unix]]
[[sv:Unix]]
[[ta:யுனிக்சு]]
[[tt:Unix]]
[[th:ยูนิกซ์]]
[[vi:Unix]]
[[tr:UNIX]]
[[uk:UNIX]]
[[ur:یونکس]]
[[fiu-vro:Unix]]
[[yi:יוניקס]]
[[zh:UNIX]]
[[zh-yue:UNIX]]
[[bat-smg:UNIX]]

Тренутна верзија на датум 2. август 2024. у 06:26

Јуникс
Верзија оперативног система Јуникс
Еволуција Јуникса и јуниксоликих система
ПрограмерКен Томпсон, Денис Ричи, Брајан Кирнихан, Даглас Мекилрој, Џо Осана, Бел Лабс
Написан уC
Радно стањеразвија се
Изворни моделотворен код
Пуштен у
производњу		Развој је почео 1969.
Први приручник објављен интерно у новембар 1971. (1971-11)[1]
Објављен је изван Бел Лабса у октобар 1973. (1973-10)[2]
Доступан наенглески
Тип кернеламонолитно језгро
Лиценцавласничка
Званични веб-сајтunix.org
UNIX лого

Јуникс (енгл. Unix, заштићено као UNIX, IPA: /ˈjuː.nɪks/ YOO-nicks) је породица мултипроцесних, вишекорисничких рачунарских оперативних система који воде порекло од оригиналног Јуникс система развијеног 1970-их[1] у AT&T Беловим лабораторијама од стране групе програмера међу којима су се налазили Кен Томпсон, Денис Ричи и Даглас Мекилрој.[3]

Овај систем се од свог настанка разгранао у мноштво система, како академских тако и комерцијалних, разних произвођача, укључујући Универзитет Калифорније, Беркли (BSD), Мајкрософт (Xenix), IBM (AIX) и Сан мајкросистемс (Соларис). Тренутни власник заштитног знака „Јуникс” је Отворена група. Само системи који потпуно задовољавају критеријуме Јединствене спецификације Јуникса носе назив „Јуникс”. Другим речима, Јуникс је скуп спецификација које један оперативни систем треба да има да би носио назив Јуникс. Дефиницију тих спецификација држи Отворена група. Обично су рађени за сервере и радне станице. Већина њих раде само на рачунарској опреми произвођача који је и направио ту верзију Јуникса.

Породично стабло Јуникса и јуниксоликих оперативних система

Првобитно намењен за употребу унутар Бел Система, AT&T је лиценцирао Јуникс спољним корисницима током касних 1970-их, што је довело до низа академских и комерцијалних варијанти Јуникса заслугом разних произвођача укључујући Универзитет у Калифорнији, Беркли (BSD), Мајкрософт (Ксеникс), Сан Мајкросистемс (SunOS/Соларис), HP/HPE (HP-UX), и IBM (AIX). Почетком 1990-их, АТ&Т је продао своја права на Јуникс компанији Новел, која је затим продала своје Јуникс пословање Санта Круз Операцији (SCO) 1995. године.[4] Заштитни знак UNIX прешао је на The Open Group, индустријски конзорцијум основан 1996. године, који дозвољава употребу знака за сертификоване оперативне системе који су у складу са јединственом спецификацијом Јуникса (SUS). Међутим, Новел наставља да поседује ауторска права за Јуникс, што је потврђено и судским случајем SCO Group, Inc. v. Novell, Inc. (2010).

Јуникс системе карактерише модуларни дизајн који се понекад назива „Јуникс филозофија“. Према овој филозофији, оперативни систем треба да обезбеди скуп једноставних алата, од којих сваки обавља ограничену, добро дефинисану функцију.[5] Обједињени систем датотека заснован на инодима (Јуниксов систем датотека) и механизам комуникације међу процесима познат као „цеви“ служе као главно средство комуникације,[3] а љуске за скриптовање и командни језик (Јуникс љуска) се користе за комбиновање алата за обављање сложених радних токова.

Јуникс се разликује од својих претходника као први преносиви оперативни систем: скоро цео оперативни систем је написан у програмском језику Ц, што омогућава Јуниксу да ради на бројним платформама.[6]

Преглед

[уреди | уреди извор]
Верзија 7 Јуникса, Истраживачког Јуникса који је предак свих модерних Јуникс система

Јуникс је првобитно требало да буде подесна платформа за програмере који развијају софтвер који ће се покретати на њему и другим системима, а не за оне који нису програмери.[7][8][9] Систем је постајао све већи како је оперативни систем почео да се шири у академским круговима, и како су корисници додавали сопствене алате систему и делили их са колегама.[10]

У почетку, Јуникс није био дизајниран да буде портабилан[6] или за мултипроцесан.[11] Касније, Јуникс је постепено добијао преносивост, мултипроцесне и мултикорисничке способности у конфигурацији са временском расподелом. Јуникс системе карактеришу различити концепти: употреба обичног текста за складиштење података; хијерархијски систем датотека; третирање уређаја и одређених типова међупроцесне комуникације (IPC) као фајлова; и коришћење великог броја софтверских алата, малих програма који се могу спојити кроз интерпреторске командне линије користећи цеви, за разлику од коришћења једног монолитног програма који укључује све функционалности. Ови концепти су заједнички познати као „Јуниксова филозофија”. Брајан Кернигхан и Роб Пајк сумирају ово у раду Јуниксово програмско окружење као „идеју да моћ система потиче више од односа међу програмима него од самих програма“.[12]

До раних 1980-их, корисници су почели да сматрају Јуникс као потенцијални универзални оперативни систем, погодан за рачунаре свих величина.[13][14] Јуникс окружење и програмски модел клијент-сервер били су суштински елементи у развоју Интернета и преобликовању рачунарства као система центрираног на мрежама, а не у појединачним рачунарима.

Јуникс и Ц програмски језик је развио AT&T и дистрибуирао их владиним и академским институцијама, што је довело до тога да су оба портована на шири спектар породица машина него било који други оперативни систем.

Листа Јуникс система

[уреди | уреди извор]

Развој

[уреди | уреди извор]

Развој Јуникса је почео у фирми AT&T крајем 60-их и почетком 70-их година 20. века. Најзаслужнији су Кен Томпсон, Денис Ричи и Даглас Мекилрој.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б McIlroy, M. D. (1987). A Research Unix reader: annotated excerpts from the Programmer's Manual, 1971–1986 (PDF) (Технички извештај). CSTR. Bell Labs. 139. Архивирано (PDF) из оригинала 11. 11. 2017. г. 
  2. ^ Ritchie, D. M.; Thompson, K. (1974). „The UNIX Time-Sharing System” (PDF). Communications of the ACM. 17 (7): 365—375. CiteSeerX 10.1.1.118.1214 Слободан приступ. S2CID 53235982. doi:10.1145/361011.361061. Архивирано (PDF) из оригинала 11. 6. 2015. г. 
  3. ^ а б Ritchie, D.M.; Thompson, K. (јул 1978). „The UNIX Time-Sharing System”. Bell System Tech. J. 57 (6): 1905—1929. CiteSeerX 10.1.1.112.595 Слободан приступ. doi:10.1002/j.1538-7305.1978.tb02136.x. Приступљено 9. 12. 2012. 
  4. ^ „Novell Completes Sale of UnixWare Business to The Santa Cruz Operation | Micro Focus”. www.novell.com. Архивирано из оригинала 20. 12. 2015. г. Приступљено 20. 12. 2015. 
  5. ^ Raymond, Eric (19. 9. 2003). The Art of Unix Programming. Addison-Wesley. ISBN 978-0-13-142901-7. Архивирано из оригинала 12. 2. 2009. г. Приступљено 9. 2. 2009. 
  6. ^ а б Ritchie, Dennis M. (јануар 1993). „The Development of the C Language” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 11. 6. 2015. г. Приступљено 20. 12. 2015. 
  7. ^ Raymond, Eric Steven (2003). „The Elements of Operating-System Style”. The Art of Unix Programming. Приступљено 16. 8. 2020. 
  8. ^ Brand, Stewart (1984). Tandy/Radio Shack Book: Whole Earth Software Catalog. ISBN 9780385191661. „UNIX was created by software developers for software developers, to give themselves an environment they could completely manipulate.” 
  9. ^ Spolsky, Joel (14. 12. 2003). „Biculturalism”. Joel on Software. Приступљено 21. 3. 2021. „When Unix was created and when it formed its cultural values, there were no end users.” 
  10. ^ Powers, Shelley; Peek, Jerry; O'Reilly, Tim; Loukides, Mike (2002). Unix Power Tools. ISBN 978-0-596-00330-2. 
  11. ^ Ritchie, Dennis M. „The Evolution of the Unix Time-sharing System” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 3. 4. 2017. г. Приступљено 9. 1. 2017. 
  12. ^ Kernighan, Brian W. Pike, Rob. The UNIX Programming Environment. 1984. viii
  13. ^ Fiedler, Ryan (октобар 1983). „The Unix Tutorial / Part 3: Unix in the Microcomputer Marketplace”. BYTE. стр. 132. Приступљено 30. 1. 2015. 
  14. ^ Brand, Stewart (1984). Tandy/Radio Shack Book: Whole Earth Software Catalog. ISBN 9780385191661. „The best thing about UNIX is its portability. UNIX ports across a full range of hardware—from the single-user $5000 IBM PC to the $5 million Cray. For the first time, the point of stability becomes the software environment, not the hardware architecture; UNIX transcends changes in hardware technology, so programs written for the UNIX environment can move into the next generation of hardware.” 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Unix на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Unix&oldid=28328444”