Prijeđi na sadržaj

Jacques de Vaucanson

Izvor: Wikipedija
Jacques de Vaucanson

Portret Jacquesa de Vaucansona
Portret Jacquesa de Vaucansona

Informacije
Rođenje 27. februar 1709.[1]
Grenoble, Francuska
Smrt 21. novembar 1782.[1]
Pariz, Francuska


Jacques de Vaucanson (Grenoble, 27. februar 1709. - Pariz, 21. novembar 1782.), bio je plodan francuski inovator, jedan od pionira automatizacije.[1]

Biografija

[uredi | uredi kod]

Školovan je u jezuitskom kolegiju u Grenoblu, još se kao mladić u Lyonu zanio se mehanikom, pa je nešto kasnije u Parizu 1738. konstruirao svoj prvi automat - Svirača flaute. Tad su bile vrlo popularne takve mehanička igračke za zabavu otmjene gospode, a njegova u liku pastira mogla je kad se navije, sama odsvirati melodiju.

Nešto kasnije napravio je Svirača tamburina i Patku, ova posljednja igračka bila je toliko kompleksna, da je mogla imitirati kako pije, jede i probavlja.[1]

Vaucansonova mehanička patka

Vaucanson je 1741. postavljen za inspektora svilarstva, pa se potpuno posvetio problemu mehanizacije tkanja svile.[1]

Napravio je čitav niz poboljšanja, koje su usvojile tadašnje manufakture, ali njegov najvažniji izum - Bušena kartica ostala je zanemarena nekoliko dekada.[1]

Nacrt razboja

Vaucanson je uzimajući u obzir sve što su izumili njegovi prethodnici, uspio konstruirati automatski razboj, pogonjen vodeničkim kolom (ili snagom životinja) koji je tkao potpuno sam upravljan Bušenom karticom.[1]

Nakon njegove smrti, protutip njegova razboja je obnovio i poboljšao Joseph Marie Jacquard pa je on postao jedan od najvažnijih izuma industrijske revolucije.[1]

Radivši na konstrukciji svog razboja, Vaucanson je izumio i brojne naprave trajne važnosti.

Pred kraj svog života, bacio se na kolekcionarstvo prototipa izuma, počevši od svojih. Iz te kolekcije je 1794. izrastao pariški muzej zanatstva - Conservatoire des Arts et Métiers, u kom je Jacquard prvi put vidio Vaucansonov razboj.[1]

Izvori

[uredi | uredi kod]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Jacques de Vaucanson (engleski). Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 12. 09. 2016. 

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]