Prijeđi na sadržaj

Glicerol

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Glicerin)
Glicerol
Glicerol
Glicerol
Kugla-i*štap model glicerola
Kugla-i*štap model glicerola
Prostorno-popunjavajući model glicerola
IUPAC ime
Drugi nazivi glicerin
propan-1,2,3-triol
1,2,3-propantriol
1,2,3-trihidroksipropan
gliceritol
glicil alkohol
Identifikacija
CAS registarski broj 56-81-5 DaY
PubChem[1][2] 753
ChemSpider[3] 733
UNII PDC6A3C0OX DaY
ATC code A06AG04,A06AX01, QA16QA03
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C3H5(OH)3
Molarna masa 92.09382 g/mol
Agregatno stanje čista, bezbojana, higroskopna tečnost
Miris bez mirisa
Gustina 1.261 g/cm³
Tačka topljenja

17.8 °C (64.2 °F)

Tačka ključanja

290 °C (554 °F)[4]

Indeks prelamanja (nD) 1.4746
Viskoznost 1.2 Pa·s
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) JT Baker
NFPA 704
1
1
0
 
Tačka paljenja 160 °C (otvoren sud)
176 °C (zatvoren sud)

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Glicerol (glicerin) je jednostavno poliolno jedinjenje. To je bezbojna, bezmirisna, viskozna tečnost koja je u širokoj upotrebi u farmaceutskoj formulaciji. Glicerol sadrži tri hidrofilne hidroksilne grupe koje su odgovorne za njegovu rastvorljivost u vodi i njegovu higroskopnu prirodu. Glicerolna osnova je centralna strukturna komponenta svih lipida poznatih kao trigliceridi. Glicerol ima sladak ukus i nisku toksičnost.

Proizvodnja

[uredi | uredi kod]

Glicerol formira osnovu triglicerida, i može biti proizveden saponifikacijom masti, npr. on je nusproizvod pravljenja sapuna.

On je takođe sporedni proizvod proizvodnje biodizela putem transesterifikacije. Trigliceridi (1) reaguju sa alkoholom poput etanola (2) u prisustvu katalitičke baze čime nastaju etil estri masnih kiselina (3) i glicerol (4):

Glicerol se može proizvesti različitim putevima iz propilena. Epihlorohidrinski proces je najvažniji. On se sastoji od hlorinacije propilena čime se formira alil hlorid, koji se oksidira hipohloritom do dihlorohidrina, koji reaguje sa jakom bazom i formira epihlorohidrin. Epihlorohidrin se hidrolizuje do glicerola.[5]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Milne, George W. A.; Lide, David R. (1994). Handbook of data on organic compounds. Boca Raton: CRC Press. ISBN 0-8493-0445-8. 
  5. Christoph, Ralf; Schmidt, Bernd; Steinberner, Udo; Dilla, Wolfgang; Karinen, Reetta (2006). „Glycerol”. Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. DOI:10.1002/14356007.a12_477.pub2. 

Literatura

[uredi | uredi kod]
  • Milne, George W. A.; Lide, David R. (1994). Handbook of data on organic compounds. Boca Raton: CRC Press. ISBN 0-8493-0445-8. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]
Potraži značenje riječi Glicerol u
W(j)ečniku, slobodnom rječniku.