Tonari no Totoro
| Тонари но Тоторо | |
|---|---|
.jpg) | |
| Режија | Хаyао Миyазаки |
| Продуцент | Тору Хара |
| Сценарио | Хаyао Миyазаки |
| Улоге | Норико Хидака Цхика Сакамото Хитосхи Такаги |
| Музика | Јое Хисаисхи |
| Фотографија | Хисао Схираи |
| Монтажа | Такесхи Сеyама |
| Дистрибуција | Тохо (Јапан) Диснеy (САД) |
| Датум(и) премијере | 16. травња 1988. |
| Трајање | 86 мин. |
| Земља |  Јапан |
| Језик | јапански |
| Тонари но Тоторо на Интернет Мовие Датабасе | |
Мој Сусјед Тоторо (јапански となりのトトロ, Тонари но Тоторо) је дјечји аниме филм фантастике из 1988. године који је режирао Хаyао Миyазаки, а којему је то четврти анимирани дугометражни филм. Продукцију је преузео студио Гхибли, а насловно створење је постало толико популарно да је постало заштитни знак студија. Радња се одвија око двије дјевојчице које утјеши весело и необично мачколико створење након што њихова мајка заврши неко вријеме у болници. Миyазаки је изјавио да се прича заправо темељи на његовом властитим дјетињству, када је његова мајка обољела и морала у болницу.
Тоторо је био велики критички и комерцијални успјех, а поткрај 1980-их изашао је и на видео тржиште у Америци, када још није била устаљена пракса дистрибуирати анимиране филмове из Јапана.[1] У часопису Анимаге, Тоторо је освјио прво мјесто на листи 20 најбољих анимеа године, са 1.810 гласова, чиме је побједио разне популарне анимее који су такођер објављени те године, као што су Саинт Сеиyа, Акира, Маисон Иккоку и Гробље кријесница.[2] Главна јунакиња Сатсуки је у истом издању проглашена четвртим најомиљенијим женским аниме ликом док је насловна пјесма проглашена другом најбољом у неком анимеау те године.[2] Било је то трећи пут заредом да је неки Миyазакијев филм освојио прво мјесто у Анимагеу.
Радња
[уреди | уреди извор]
Отац и његове двије младе кћерке, Сатсуки и Меи, су се преселили у нову кућу негдје у природи како би били близу њихове мајке која болује од туберколозе у локалној болници. Нова кућа изгледа нормално, но дјевојчице су у њој примјетили необична мала бића налик на пауке.
Касније откривају још необичније биће у шуми, дивовско мачколико створење које назову Тоторо. То испричају њиховом оцу који им све повјерује. Дјевојчице се спријатеље са Тотором који их повезе у аутобусу налик на мачку. Када посјет болници бива отказан Меи одлучи сама отићи тамо али нестане па се Сатсуки и отац престраше и крену у потрагу. Опет се појави Тоторо и помогне Сатсуки пронаћи Меи, те их одведе до болнице њихове мајке. У завршним сценама, опорављена мајка се враћа натраг кући док се сестре играју вани са дјецом, док их Тоторо и његови пријатељи проматрају из даљине.
Улоге
[уреди | уреди извор]- Норико Хидака - Сатсуки
- Цхика Сакамото - Меи
- Схигесато Итои - Татсуо Кусакабе
- Суми Схимамото - Yасуко Кусакабе
- Хитосхи Такаги - Тоторо
Награде
[уреди | уреди извор]- Освојен Кинема Јунпо Аwард (најбољи филм, најбољи јапански филм).
- Освојен Маиницхи Филм Цонцоурс (најбољи филм).
Критике
[уреди | уреди извор]У шареном опусу Миyазакија досљедно се уклапа и њежан дјечји анимирани филм "Мој сусјед Тоторо" који путем симбола и алегорија портретира бијег дјеце од проблема свакодневног живота ( болесна мајка ) у свијет маште. Као и код већине његових филмова, и у овом су главни јунаци женски ликови, дјевојчице Сатсуки и Меи, али и необична бића из фантазије, у овом случају дивовско мачколико биће Тоторо. Питка, минималистичка прича пуна осебујног хумора многе је критичаре одушевила, но било је и оних којима се цјелина чинила прелабава и који су критизирали како је Миyазаки у својој намјери да сними дјечји филм заборавио на оштрину и вјештину те да је на крају добио управо то - само један филм за дјецу.
На ситеу Анимеацадемy.цом критичар Кеитаро је у својој рецензији написао: "Тоторо није савршен. Да, прича је забавна а анимација је врхунска, но просјечан аниме обожаватељ који је навикнут на гледање акцијских сцена ће вјеројатно сматрати да је филм превише дјетињаст. У сржи, ја сам имао дојам да гледам Диснеyев филм. Да ли вам се то свиђа или не, морате одлучити ако хоћете погледати овај филм".[3]
Рапхаел Сее је на ситеу Тхеманиме.орг написао: "Изгледа да је главна поанта овог филма да нас једноставно увуче у свој чаробни и наштовити свијет... Заправо, ако сте у вољи да погледате нешто због чега ћете се осјећати угодно, покупите обавезно овај филм. Сједио сам са осмијехом на лицу тијеком цијелог филма, а осмијех није престао ни сатима након што је овај аниме завршио. Миyазаки је опет успио, а Мој сусјед Тоторо је побједничка комбинација".[4]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Јамие Русселл (8. рујна 2003). „Биг ин Јапан: Тхе Странге Wорлд оф Хаyао Миyазаки”. ББЦ. Приступљено 8. сијечња 2013.
- ↑ 2,0 2,1 „Тхе 11тх Аниме Гранд Приx”. Анимаге. свибањ 1989. Приступљено 8. сијечња 2013.
- ↑ Мy Неигхбор Тоторо - Ревиеw Анимеацадемy.цом. Преузето 8. сијечња 2013.
- ↑ Рапхаел Сее Мy Неигхбот Тоторо - Ревиеw ТХЕМ Аниме. Преузето 8. сијечња 2013.
Вањске повезнице
[уреди | уреди извор]
- Тонари но Тоторо на сајту ИМДб
- Тонари но Тоторо на АллМовие-у (en)
- Тонари но Тоторо на Роттен Томатоес-у (en)
- Мој сусјед Тоторо на Аниме Неwс Нетwорк
