Сфингозин-1-фосфат
| Сфингозин-1-фосфат | |||
|---|---|---|---|
| |||
| Идентификација | |||
| ЦАС регистарски број | 26993-30-6 | ||
| ПубЦхем[1][2] | 5283560 | ||
| ЦхемСпидер[3] | 4446673 
| ||
| МеСХ | |||
| ИУПХАР лиганд | 911 | ||
| Јмол-3Д слике | Слика 1 | ||
| |||
| |||
| Својства | |||
| Молекулска формула | C18Х38НО5П | ||
| Моларна маса | 379.472 | ||
|
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °Ц, 100 кПа) материјала | |||
| Инфобоx референцес | |||
Сфингозин-1-фосфат (С1П) је сигнални сфинголипид. Он је исто тако биоактивни липидни посредник. Сфинголипиди су велика класа липида која садржи алифатични аминоалкохол, сфингозин.
Продукција
[уреди | уреди извор]Сфингозини могу бити ослобођени из керамида, процесом који катализује ензим керамидаза. Фосфорилацију сфингозина катализује сфингозинска киназа, ензим које је свеприсутан у цитозолу и ендоплазматичном ретикулуму разних типова ћелија. С1П може да буде разграђен сфингозин фосфатазом.
Функција
[уреди | уреди извор]С1П је липидни посредник из крви, посебно у контексту липопротеина као што је липопротеин високе густине (ХДЛ). Он је у мањој мери заступљен у флуидима ткива. Та појава се назива С1П градијентом. Она има биолошки значај у имунској ћелијској размени.
Оригинално се за њега сматрало да је интраћелијски секундарни гласник. Накнадно је утврђено да он дејствује као екстраћелијски лиганд за С1ПР1 Г протеин спрегнути рецептор 1998 године. Сад је познато да су С1П рецептори чланови фамилије лизофосфолипидних рецептора. До сада су пет рецептора из ове групе описано. Већина С1П биолошких ефеката је посредована сигнализацијом кроз рецепторе на ћелијској површини.
Мада је С1П значајан за цело тело човека, он је главни регулатор васкуларног и имунског система. У васкуларном систему, С1П регулише ангиогенезу, васкуларну стабилност, и пермеабилност. У имунском систему, он је један од главних регулатора размене Т- и Б-ћелија. С1П интеракција са његовим рецептором С1ПР1 је неопходна за излазак имунских ћелија из лимфоидних органа (као што је тимус и лимфни чворови) у лимфатичке судове. За инхибиција С1П рецептора је показано да је критична за имуномодулацију.
Клинички значај
[уреди | уреди извор]Лек финголимод (ФТY720), који је антагонист С1П рецептора,[4] спречава аутоимуне лимфоците да пређу из лимфних органа у централни нервни систем. Клиничка испитивања фазе III су показала редукцију релапса и побољшање других исхода код оболелих од мултипле склерозе.[5][6]
С1П посредује пролиферацију ћелија коже. То је посебно релевантно за кератиноците[7], док фибробласти нису условљени на овај начин. Док С1П супресује епидермалну пролиферацију попут глукокортикоида, он се разликује од њих, у смислу да пролиферација фибробласта коже није умањена. Заправо, С1П активира фибробласт-изведену продукцију екстрацелуларни матрикс протеина.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.
- ↑ Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.
- ↑ Баумруцкер, Т ет ал. (2007). „ФТY720, ан иммуномодулаторy спхинголипид миметиц: транслатион оф а новел мецханисм инто цлиницал бенефит ин мултипле сцлеросис.”. Еxперт Опин Инвестиг Другс 16 (3): 283–289. ДОИ:10.1517/13543784.16.3.283. ПМИД 17302523.
- ↑ Лудwиг Каппос ет ал. А плацебо-цонтроллед триал оф орал финголимод ин релапсинг мултипле сцлеросис, Н Енгл Ј Мед 362:387, Феб. 4, 2010
- ↑ Јеффреy А. Цохен, ет ал., Орал финголимод ор интрамусцулар интерферон фор релапсинг мултипле сцлеросис, Н Енгл Ј Мед 362:402, Феб. 4, 2010
- ↑ Манггау M ет ал. (2001). „1Алпха,25-дихyдроxyвитамин Д3 протецтс хуман кератиноцyтес фром апоптосис бy тхе форматион оф спхингосине-1-пхоспхате”. Ј Инвест Дерматол 117 (5): 1241–9. ДОИ:10.1046/j.0022-202x.2001.01496.x. ПМИД 11710939.
Литература
[уреди | уреди извор]- Лее, МЈ ет ал. (1998). „Спхингосине-1-пхоспхате ас а лиганд фор тхе Г протеин-цоуплед рецептор ЕДГ-1.”. Сциенце 279 (5356): 1552–1556. ДОИ:10.1126/science.279.5356.1552. ПМИД 9488656.
- Боллаг W (2003). „Парадоxицал еффецтс оф спхингосине-1-пхоспхате”. Ј Инвест Дерматол 120 (4): xиии-xив. ДОИ:10.1046/j.1523-1747.2003.12116.x. ПМИД 12648243.
- Воглер Р ет ал. (2003). „Спхингосине-1-пхоспхате анд итс потентиаллy парадоxицал еффецтс он цритицал параметерс оф цутанеоус wоунд хеалинг”. Ј Инвест Дерматол 120 (4): 693–700. ДОИ:10.1046/j.1523-1747.2003.12096.x. ПМИД 12648236.
