Пређи на садржај

Пинија

Извор: Wikipedija
Пинија
Пинија у близини Цирцус Маxимуса, у Риму
Статус заштите

Статус заштите: Ниска забринутост (ИУЦН 3.1)

Научна класификација
Царство: Плантае
Дивизија: Пинопхyта
Разред: Пинопсида
Ред: Пиналес
Породица: Пинацеае
Род: Пинус
Подрод: Пинус
Врста: П. пинеа
Двојни назив
Пинус пинеа
L.
Распрострањеност пиније

Пинија, пињ или питоми бор (Пинус пинеа) је црногорична врста дрвећа из породице Пинацеае.

Дрво је високо око 15-25 метара, а промјер дебла му је око 60 цм. Крошња му је облика кишобрана, дебло право и снажно, чисто од грана до знате висине, у успоредби са осталим врстама из овог рода.

Кора је смеђецрвена, дубоко избраздана, а испуца на велике сивосмеђе плоче, дебеле 2 до 10 цм.

Коријенов сустав је дубок, веима разгранат, без жиле срчанице.

Пупови су ваљкасти, ушиљени, свијетло смеђе боје. Љуске су им бијело оивичене, ресасте. Пупови нису смоласти.

Иглице (четине) су зеленоплавичасте до свијетлозелене боје. Налазе се по двије у чуперку, дуге 10 - 25 цм те дебеле 1.5 - 2 мм. Благо су повијене и круте, оштрог врха. Опадају треће или четврте године.

Цвјетови су једносполни. Мушке цвасти су жуте, ваљскасте. Женски чешери израсту на врховима избојака. Цвјетају у ожујку и травњу.

чешери су црвенкастосмеђе боје, дуги од 8 до 14 цм и широки око 10 цм. Јајасто купастог су облика, а љуске имају избочену тамносмеђу сјајну гребенасту апофизу и изразити пупак. Зрију крајем треће године, а након испадања сјемена остају на гранама још неколико година.

Пинија се размножава сјеменом. Сјеме је крупно, дуго 15 до 20 мм, а широко 5 до 11 мм. Окриљено је врло уским и кратким крилцем, има тврду сјемењачу. У основи је смеђе, посуто црнкастим прахом. Језгре су јестиве, а употребљавају се и за добивање јестивог уља. Клију са 10-13 котиледона.

Станиште

[уреди | уреди извор]

Ова врста настањује ксеротермна станишта еумедитеранске зоне зимзелене вегетације. Може се јављати појединачно или у мањим скупинама. У Хрватској је пинија распрострањена по цијелој обали, али се сматра да је аутохтона једино на пјесковитим теренима источног дијела отока Мљета.

Пинија је распрострањена уздуж обала сјеверног дијела Медитерана, од Португала до Сирије, те на сјеверним обалама Црног мора.

Атлас дрвећа и грмља, Чедомир Шилић

Вањске повезнице

[уреди | уреди извор]

Остали пројекти

[уреди | уреди извор]
У Wикимедијиној остави налази се чланак на тему: Пинус пинеа
У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Пинус пинеа
Wикиврсте имају податке о: Пинус пинеа