Гдаńск
„Данзиг” преусмјерава овдје. За остала значења, в. Данзиг (разврставање).Гдањск
Гдаńск | |||
|---|---|---|---|
 | |||
|
|||
| Координате: 54°22′Н 18°38′Е / 54.367°Н 18.633°Е | |||
| Држава | Пољска | ||
| војводство | Померанско | ||
| Град | 1263. | ||
| Власт | |||
| - Градоначелник | Александра Дулкиеwицз | ||
| Површина | |||
| - Укупна | 262 км² | ||
| Висина | 0 - 70 м | ||
| Становништво (30. липња 2004.) | |||
| - Град | 464 000 | ||
| - Густоћа | 1752/км² | ||
| Поштански број | 80-009 - 80-958 | ||
| Позивни број | +48 58 | ||
| Градови пријатељи | Астана, Барцелона, Бремен, Цлевеланд, Хелсингøр, Калињинград, Калмар, Марсеилле, Нице, Одесса, Палермо, Роттердам, Роуен, Сефтон, Ст. Петерсбург, Шангај, Турку, Вилниус | ||
| Регистрацијска ознака | ГД | ||
| Службене странице www.гданск.пл | |||
| Карта | |||
  Гдањск | |||
Гдањск или Гдаńск [ɡдаɲск] (пољски; њемачки Данзиг [ˈдантсɪç]), град у сјеверној Пољској, на Балтичком мору. Важан је културни, привредни, комуникацијски и туристички центар, и највећа пољска лука.
Хисторија
[уреди | уреди извор]На простору Гдањска је 980. године пољски краљ Миесзко I. саградио прву тврђаву због ратова с локалним племенима. Град се први пут спомиње 997. године у биографији св. Адалберта који је покрстио локална племена. 1224. се у том простору насељавају Германи. Град је постао један од најзначајнијих њемачких насеља на Балтичком мору и база за ширење према истоку. Од 1296. градом владају пољски и чешки краљеви. 1308. су га заузели Теутонски витезови и након тога постаје дио Пруске. Развија се трговачко значење града који 1361. постаје члан Ханзеатске лиге (удружења трговачких градова на Балтичком и Сјеверном мору). Након Битке код Грунwалда 1410. се град враћа под пољску власт, али је већ годину касније враћен Теутонским витезовима. Од 1457. је Гдањск аутономни град унутар Пољског краљевства. 1577. је град опсједао и заузео пољски краљ Стјепан Бáтхорy, али је након заузимања ипак признао градску аутономију.
Већину становника Гдањска су чинили Нијемци, али је било много Пољака, Жидова и Низоземаца. Након подјеле Пољске 1793. је град поново потпао под пруску власт. За вријеме Наполеонове власти 1807-1814. је Гдањск био слободни град. Након Наполеона је враћен Пруској, а од 1871. је дио Њемачког царства.
Након првог свјетског рата је Пољска поново постала независна и тражила је излаз на море што су јој обећале силе Антанте. Због тога је Њемачка остала подијељена на два дијела, а Пољска је добила излаз на море код Гдyние покрај Гдањска. Пољска је тражила и Гдањск, али су велику већину становништва (преко 96%) чинили Нијемци који су били против тога. Због тога је Версајским уговором основана посебна држава Слободни град Гдањск која је била под заштитом Лиге народа. Гдањск је имао посебну владу, парламент и све атрибуте државности. Њемачко становништво града је жељело уједињење с Њемачком и због тога је Нацистичка странка имала много присташа у граду. Хитлер је тражио припојење Гдањска и Гдyние тако да се Источна Пруска територијално повеже с Њемачком. Након пољског одбијања Хитлер је напао Пољску и тиме је почео Други свјетски рат. Већина Жидова је побјегла из града прије њемачког напада, али су Нијемци хапсили и депортирали много Пољака.
Гдањск су ослободиле 30. марта јединице Црвене армије, након артиљеријске припреме напада. Након рата је град припао Пољској, а њемачко становништво је протјерано. У њега су насељени Пољаци протјерани из источних дијелова Пољске који су припали Совјетском Савезу. Тиме је становништво града посве измијењено. Град је обновљен и постао значајан индустријски, лучки и бродограђевни центар.
Гдањск је био водећи град у отпору комунистичкој власти. 1970. су масовне демонстрације довеле до пада комунистичког вође Włадyсłаwа Гомуłке. 1980. је у бродоградилишту основан први некомунистички синдикат Солидарношћ чији вођа је познати борац против комунизма и каснији предсједник Пољске Лецх Wаłęса који је радио у бродоградилишту. Солидарност је 1989. покренула масовне протесте који су довели до пада комунистичке власти. Тиме је из Гдањска кренуо масовни покрет који ће довести до слома социјализма у источној Еуропи.
Географија
[уреди | уреди извор]Гдањск лежи у Гдањском заљеву на Балтичком мору, западно од делте ријеке Висле. Кроз град протиче Мотłаwа која се касније улијева у Вислин рукавац Лениwку. Рељеф је низински (дио Прибалтичке низине). Град има добру природну луку на ушћу Висле. Повезан је у конурбацију са сусједном луком Гдyниом и ладањским Сопотом који лежи између њих. У средини града је језеро Заспоwе. Клима је умјерена с хладним зимама и благим љетима, те довољно падалина.
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Град има много грађевина у традиционалном њемачком готичком стилу градње, посебно из времена Ханзе. Већина знаменитости је у Дугој улици (Улица Дłуга) и на Дугом тргу (Дłуги Тарг). Значајна је Нептунова фонтана на Дугом тргу. Једна од највећих атракција је пролаз Златна врата (Зłота Брама). Позната су и Зелена врата (Брама Зиеłона). Најпознатија црква је конкатедрала св. Марије. То је највећа црква на свијету грађена од цигле (дугачка 105 м). Грађена је у стилу балтичке готике.
Привреда
[уреди | уреди извор]Гдањск је најважнија пољска лука. Најважнија индустрија је бродоградња (бродоградилиште је у прошлости било једно од највећих у свијету). Данас је бродоградња у кризи и дјелатност бродоградилишта се смањује, те пријети затварањем. Још је развијена петрокемијска и прехрамбена индустрија. Развија се модерна електроничка и телекомуникацијска индустрија. Традиционално је развијена прерада јантара из Балтичког мора који је туристичка знаменитост. Туризам се у новије вријеме јаче развија.
