Алберт Хофманн
Др. Алберт Хофманн (Баден, 11. сијечња 1906. — 29. травња 2008.) је швицарски кемичар.
Најпознатији је по открићу лисергичне диетиламидне киселине (тзв. ЛСД-25). Хофманн је аутор више од 100 знаствених радова као и неколико књига од којих је и ЛСД: Мy Проблем Цхилд. 11. сијечња 2006. године Хофманн је навршио 100 година и био је у центру позорности интернационалног симпозија на тему ЛСД-а.
Живот
[уреди | уреди извор]Алберт Хофманн је рођен у Бадену, у Швицарској. Студирао је кемију на свеучилишту у Зüрицху. Његов главни интерес је била кемија биља и животиња, касније је извео важно истраживање на тему кемијске структуре хитина за што је добио докторат. Касније се запослио у фармацеутско-кемијском одјелу твртке Сандоз Лабораториес (данас се зове Новартис) у Баселу гдје је радио на истраживању ергот гљивица, синтези активних састојака за могућу фармаколошку упорабу.
Његово истраживање на лисергичној (лизергинској) киселини, што је дио ергот алкалоида, на крају је довело до синтезе ЛСД-25 1938. године. Тек пет година касније, након што је Хофманн поновно синтетизирао спојеве које је открио а тад већ скоро заборављене, случајно је открио психоделична својства ЛСД-а након што му се врло мала количина упила кроз кожу прстију 16. травња 1943. године. Три дана касније, 19. травња, Алберт је намјерно тестирао на себи количину од 250 микрограма и искусио врло снажан утјецај ЛСД-а, тај дан је познат као дан с бициклом, због тога што се Хофманн након тестирања запутио кући на бициклу и тада поћео осјећати чудне ефекте ЛСД-а. Услиједила су даљна тестирања у којем су судјеловали Хофманн и његови колеге, већ 3 дана касније, 22. травња, настали су први писани документи.
Постао је директор одјела за природне продукте у Сандозу. Наставио је истраживати халуциногене твари пронађених у гљивама из Мексика и друге биљке које су користили абориђини. То је довело до синтезе псилоцибина, главног састојка магичних гљива.
Хофманн се заинтересирао и за сјеме Мексичке биљке Ривеа цорyмбоса којег домородачко становништво зове Ололиухqуи. Изненадио се када је пронашао активни састојак Ололиухqуиа, ергин (лисергична амидна киселина), спој врло близак ЛСД-у.
1962. године, Алберт и његова жена Анита отишли су у јужни Мексико у потрази за биљком "Ска Мариа Пастора", послије класифицирану као Салвиа дивинорум. Успио је набавити узорке биљке но није успио открити активне спојеве у њој.
Хофманн ЛСД сматра "лијеком за душу" и противи се насталој забрани која је дрогу "гурнула" у подземље. Хофманн: "Успјешно је кориштен 10 година у психоанализи", додаје како је дрога "отета" од стране покрета младих 1960-их година и отада непоштено осуђивана од установа протих којих је покрет покренут; на неки начин, ЛСД се нашао на кривом мјесту у криво вријеме.
Хофманнов закључак је како је ЛСД опасан у кривим рукама. .[1]
Оно што је на крају и др.Тимотхy Леарy закључио: "није за све".
Повезано
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Алберт Хофманн (ННДБ)
- Алберт Хофманн Фоундатион
- Алберт Хофманн: ЛСД - Мy Проблем Цхилд. - цијели текст, на енглеском. Архивирано 2005-02-07 на Wаyбацк Мацхине-у
- МАПС - Интервју Станислава Грофа са Албертом Хофманном - 1984.
- Хофманн'с Потион: Тхе Еарлy Yеарс оф ЛСД Архивирано 2005-03-28 на Wаyбацк Мацхине-у документарни филм - Натионал Филм Боард оф Цанада.